Istorija Vrbasa (I deo) – Najraniji tragovi postojanja naselja

Objavljeno:
Pročitano: 1194 puta
Komentara: 1
Podržite naš rad, podelite ovo sa prijateljima:

VRBAS – Vrbas je smešten u ravnici Bačke, koja je omeđana Dunavom i Tisom i lesne zaravni na jugu i severu čine njegov položaj pogodnim za život. Kad razgrnemo zemlju i zavirimo joj u utrobu, oživi pred nama davna prošlost vojvođanskog grada.

Foto: novosti.rs

Smenjivali su se na njegovom tlu oni koji postaše deo istorije i arheologije. Ostaviše svoje tragove, nedokučivi likovi, ali stvarni zbog onoga što je zakopano u dubini zemlje ili ostalo na davno požuteloj hartiji. Plodna ravnica sa svojom rekom, Crnom barom, omogućila je već u neolitu povoljne uslove za razvoj prvih zemljoradničkih kultura.

Razgrtanjem zemlje osetimo blizinu davno nestalih ljudi, kao da su nam savremenici. Priču o njima počinjemo sa „Čarnokom“, „Šuvakovim salašom“, „Ciglanom“ i „Kudeljarom“.

Arheološki lokalitet „Čarnok“ pored Vrbasa

Ljudski tragovi najstariji do danas otkriveni, ukazuju se sa desne strane puta, južno od Vrbasa, prema Bačkom Dobrom Polju, na lokalitetu „Čarnok“.

Nepravilni krug, krije u sebi keltsko naselje čija je vremenska odrednica 200 godina pre rođenja Hrista. Izvan kruga su prekopani kanali da bi voda otekla od mukotrpno skupljene letine, da se ne zadrži i da je ne uništi. Unutar prostorije su žitne peći (mali silosi) koji svedoče da smo zauzeli njihovo znanje, da smo posle 2000 godina jedino uveli drugu vrstu energije.

Na Ciglani „Polet“ je duboko i dugo u zemlji čekalo 158 grobova da budu otkopani i da nam otkriju delić života onovremenih u sedmom i osmom veku. Izuzetak čini nekoliko grobova iz devetog veka. Pronađeni predmeti su uglavnom glinene posude, noževi, kopče i okovi za pojas. Pronalasci u grobovima su iz mlađeg avaro-slovenskog perioda, kakva su bila i mnoga nalazišta u srednjem Podunavlju.

Iskopavanjem na navedenoj ciglani, pronađena je pseudofibula, jedina do sada pronađena van južne Rusije, gde ih jedino ima, a pripisuju se slovenskim plemenima. Nećemo se zaustaviti tu, krenućemo malo južnije, u traženju saznanja arheoloških istraživanja, naći ćemo se na „Šuvakovom salašu“, naselju od 10. do početka 16. veka. Uz desnu, južnu obalu, vodotoka Crne bare, neki davni ljudi gradili su sebi kuće, duboko ili delimično ukopane u zemlju, rađene nabojem. U naseju je crkva iz XIII veka, sa naknadno dodatom odbrambenom kulom u XV veku. Okolo je veliki broj ostataka vodenica i žrvnjeva. Od X do XII veka, salaši su živeli svoj usamljenički život, na vetrometnini vrbaske ravnice, o
čemu, takođe, svedoče ostaci u zemlji.

Pseudofibula (kopča) iz Vrbasa danas se nalazi u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu. Prefiks pseudo dobila je zbog nedostatka mehanizma za zakopčavanje. Foto: lepotazivota.rs/Majda Sikošek

Deo bačke ravnice beše takav unutra, a odozgo, na zemlji: šiblje, bare, blato i šume. Neverovatna je priča, zaboravljena u knjigama onih, kojma Vrbas beše drugi zavičaj.

Pre ovih, pisanih, ostataka, postoje i ranija, iz 1387. godine, kada se prvi put pominje ime Vrbasa, mada profesor Loc, pisac istorije Novog Vrbasa, pominje 1213. godine, kao sedište poseda dva premića, po imenu Orbaspalotaja. Turski tefteri svedoče o „Srbima i ostalim Slovenima“, koje su zatekli na ovoj teritoriji. Mnogi su pohodili ove prostore, zato što su hteli ili zato što su morali, ali svako je tu ostavio nešto svoje. Smenjivali su se Kelti, Jazidi, Rimljani, Sloveni, Avari, Germani, Huni i Turci.

Neosporno je da je Vrbas, zbog rušilačkog nagona osvajačkih naroda, često bio rušen i ostajao pust – bez ijedne kuće. Ipak, opustelo naselje, mamilo je iznova u svoje prostore nove ljude i tako pobeđivalo i uvek opstajalo.

Doselili su se u Vrbas Rusini, Nemci i Mađari, te sa Srbima, koji su tu već živeli, činili sastav stanovništva Vrbasa u drugoj polovini XIX veka. Svakako je važno istaći da je doseljavanje Nemaca 1785. godine, na ove prostore, promenilo privrednu strukturu naselja.

Zanatlije, koje su pristigle nemačkom kolonizacijom, potiskuju poljoprivredu i stočarstvo. Važnu prekretnicu u razvoju, ne samo Vrbasa nego i Bačke, bržu izgradnju industrije, razvoj zanatstva i trgovine, čini prokopavanje kanala, kao i izgradnja železničke pruge Pešta – Subotica – Novi Sad.

Treba istaći podatak da je projektant Velikog kanala bio Vrbašanin Jožef Kiš, koji počiva u Vrbasu, na obali kanala kome je posvetio život.

O značaju Velikog kanala i železnice za razvitak Vrbasa piše B. Bukurov u knjizi „Geografski položaj bačkih naselja“ te o tome kako je Vrbas preuzeo primat u odnosu na do tada razvijeniju Kulu i okolna mesta. Inače, najraniji dokazi svedoče da se na teritoriji Vrbasa, koji je ležao na podnožju Telečke, gajila vinova loza, a zahvaljujući Crnoj bari bavilo se ribolovom, što je ugrađeno i u najstariji poznati grb Vrbasa.

Vinova loza i riba nalaze se na najstarijem poznatom grbu Vrbasa

Posle tih vremena, Vrbas postaje tradicionalno zanatski grad, koji se zahvaljujući svemu navedenom, brzo razvija privredno i kulturno i postaje trgovačno sedište Bačke. Otvaraju se nove škole, izgrađuje se industrija, cveta zanatstvo. Godine se nižu, a u Vrbasu niču nove fabrike, koje i danas svojom tradicijom i kvalitetom proizvoda i usluga prednjače ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu, pa i šire.

(Odlomak iz knjige „Carnex – 40 godina“)

Pročitajte još:

Komentari objavljeni na Portalu "Naše Mesto" ne odražavaju stav redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija Portala "Naše Mesto" ručno odobrava sve komentare i zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Složi po:   novi | stari | najviše glasova
JOVAN MATIJEVIĊ

ČITAO SAM DOSTA O VRBASU VOLIM VRBAS KNJIGU POVRATAK U MAREZI ČITAO SA NEKOLIKO PUTA POŠTO OPISUJE VRBAS TAČNO ONAKO KAKO JE UREZANO U MOM SEĊANJU I KNJIGU OD ELEZOVIĊA KOJI ISTO OPISUJE LJUDE KOJE SAM POZNAVAO VOLIM SVE DA PR
OČITAM O VRBASU JEDNOSTAVNO VOLIM VRBAS ILJUDE KOJI ŽIVE TU !

wpDiscuz

Pročitajte još