Kada će JKP „Komunalac“ Kula preuzeti vodovod i groblje u Liparu?

Objavljeno:
Komentara: 4
Podržite naš rad, podelite ovo sa prijateljima:

LIPAR – Problem sa vodom na teritoriji Lipara prvi put se pojavio 2013. godine, kada je doneta odluka da upravljenje vodovodom preuzme JKP „Komunalac“ iz Kule. Građani su se odmah digli na noge, pa je pored pisanja peticije sazvan i zbor građana.

Lipar, centar sela / Foto: Naše Mesto / N. Janjanin / 2017.

Zboru građana prisustvovao je tadašnji predsednik opštine Kula Dragan Trifunović, ali i ostali čelnici opštine Kula. Otpočela je rasprava sa građanima, a suštinsko pitanje je bilo: šta će Lipar dobiti ako „Komunalac“ preuzme vodovod?! 

Na zboru su građani doneli odluku da se smene članovi Saveta MZ Lipar i da se izaberu novi, koji će, prema rečima Liparčana, da brane imovinu MZ Lipar. Odmah posle toga, oko 800 građana je potpisalo peticiju, članovi saveta su dali ostavke, a izabrani su novi.

Naredne tri godine, situacija je bila u pat poziciji.

Prema rečima Dušana Miščevića, bivšeg predsednika Saveta MZ Lipar, 2016. godine Opštinsko veće je donelo odluku da MZ Lipar mora da ustupi „Komunalcu“ bunare i vodovodnu mrežu u Liparu.

Novi Savet MZ Lipar, koji se vodio odredbom člana 76. stav 1. Zakona o javnoj svojini, nije usvojio pomenutu odluku i bunari i vodovodna mreža su ostali u rukama MZ Lipar. Nakon toga, protiv odgovornih lica u MZ Lipar su podnete krivične prijave.

Sa jedne strane, opština Kula tvrdi da sve radi po zakonu, dok sa druge strane MZ Lipar tvrdi da njihovi potezi i odluke nisu u skladu sa zakonom. Kao primer, navode situaciju iz Bačke Topole, gde je opština ustupila mesnim zajednicama pojedine poslove, između ostalog i upravljanje vodovodom i vodovodnom mrežom. Isti mehanizam tražila je i MZ Lipar, međutim, iz Opštine Kula i dalje tvrde da to nije po zakonu.

Kako navodi Miščević Dušan, vodozahvat i vodovodna mreža u Liparu nisu upisani u katastar, pa je 24. novembra 2016. godine tadašnji sekretar Mesne zajednice Lipar Srđan Dragičević, podneo zahtev za uknjižbu vlasništva nad vodozahvatom i vodovodom mrežom u Liparu. Uz zahtev, uredno je dostavljena lokacijska dozvola iz 1969., građevinska dozvola iz 1969., zapisnik komisije za tehnički pregled, kao i upotrebna dozvola iz 1971. godine.

Samo kad si upisan u katastar, ti si vlasnik. Ako nisi upisan, ti nisi vlasnika. Opštinsko veće je donelo odluku o ustupanju „Komunalcu“, a nisu ni znali da nisu upisani u katastar. Oni smatraju da je to njihova svojina i to je to. S tim da oni ne mogu ni da predaju zahtev za upisa u katastar, jer nemaju sve potrebne papire. Svi papiri su kod nas, kao i obrazloženje u kojem stoji da je MZ Lipar investitor za izgradnju vodozahvata i vodovodne mreže. Investitori su bili građani Lipara, a ne opština ili država. Oni sada hoće da imovinu MZ Lipar predaju džabe „Komunalcu“, usput je usvojen zakon o javno-privatnom partnerstvu, zakon o koncesiji, što znači da će uskoro kad slože svu imovinu pod jednu ruku, JKP „Komunalac“ biti preuzet od strane nekog privatnog preduzeće i na kraju će svoju imovinu dati nekom tajkunu koji će to dobiti džabe. Kao i sve što se radi„, dodaje Miščević Dušan.

Dalje se problem samo produbljuje. Od 1. januara 2017. godine, MZ Lipar ne naplaćuje vodu za svoje građane, zbog toga što im, prema njihovim rečima, Opština ne dozvoljava da koriste novac sa svog računa. Kako tvrde u MZ Lipar, ni ta odluka nije po zakonu, pa se kao sledeći korak spominje i Ustavni sud.

Kao i uvek, najveći teret će da padne na leđa građana Lipara. Pošto MZ Lipar ne može da koristi svoj račun, nisu u mogućnosti ni da plate električnu energiju koja napaja bunare, što znači da postoji mogućnost da se pumpe zaustave. Pored toga, MZ Lipar ne može da plati ni analizu vode na izvorištima.

Iz Lipara poručuju

I dalje im nećemo dati vodovod. Oni misle da smo mi to sve radili zbog radnih mesta. Nama do radnih mesta nije stalo, jednostavno ne damo imovinu koja je naša i zakonski zaštićena dok god se mi ne odreknemo. Koliko god se oni brane time da je to javna svojina opštine, jeste uvedena kao javna svojina opštine negde 2011. godine, isto nekim nakaradnim zakonom, ali je korisnik Mesna zajednica Lipar.

Nećemo da damo našu imovinu, koju su naši roditelji i dedovi gradili, pa da JKP „Komunalac“ Kula zaposli političke kadrove koji ništa ne rade i u budućnosti da to sve bude privatizovano, pa da se bogati neki tajkun.“ – završava Miščević.

Kako JKP „Komunalac“ komentariše situaciju

Povodom problema u Liparu, razgovarali smo sa Damjanom Miljanićem, direktorom JKP „Komunalac“ Kula.

Kula, JKP „Komunalac“ Kula / Foto: Naše Mesto / N. Janjanin / 2017.

NM: Šta tačno podrazumeva preuzimanje vodozahvata i vodovodne mreže u Liparu od strane JKP „Komunalac“ Kula?

Miljanić: „U tehničkom smislu je poprilično jasno i podrazumeva obavljanje delatnosti snadbevanja vodom, što znači proizvodnja vode i distribucija do krajnjih potrošača, ali i održavanje mreže i sistema. Kada pričamo o pravnoj regulativi, to je teren na kome je došlo do mimoilaženja u onome kako MZ Lipar vidi svoju priču i kako vide država i Opština. Opština samo sprovodi zakon i ono što je država naložila da se realizuje. 

Kada je reč o upravljanju komunalnim delatnostima, situacija u opštini Kula je malo specifična. Crvenka ima svoje komunalno preduzeće, koje funkcioniše kako treba i po zakonu, Sivac ima svoje komunalno preduzeće, dok komunalnim delatnostima u Ruskom Krsturu i Kruščiću rukovodi JKP „Ruskom“ iz Ruskog Krstura, kao zajedničko preduzeće Krstura i Kruščića. Razlog zašto je zajedničko je odluka i politika opštine, opština može da formira komunalno preduzeće koje mora biti u skladu sa zakonom, a broj komunalnih preduzeća i delatnosti koje će obavljati, definiše opština i na taj način će i opremiti ta preduzeća. U slučaju Krstura i Kruščića, ideja je bila da se ta dva naseljena mesta pokriju jednim JKP, pre svega zbog zajedničkog problema, a to je arsen u vodi za piće. Izgradnjom jedne, odnosno dva manja pogona za preradu vode, taj problem se rešava. Ono što je bitno, iako je možda situacija sa brojem komunalnih preduzeća u Kuli specifična i drugačija nego u opštinama u okruženju gde uglavnom postoji jedno ili eventualno dva komunalno preduzeće, jeste da komunalna preduzeća u opštini Kula funkcionišu dobro, nemaju probleme ni sa likvidnošću, ni sa solventnošću, ni sa obavljanjem same delatnosti, čak ni sa opremljenošću za poslove koje realizuju, a ni sa brojem radnika angažovanih za delatnosti koje JKP „Komunalac“ Kula obavlja. Ako pogledamo opštine u okolini, možemo videti da opština Kula na približno istoj teritoriji ima znatno manji broj radnika angažovanih za obavljanje komunalnih delatnosti. Svi ekonomski pokazatelji opravdavaju postojanje tog broja komunalnih preduzeća.

Lipar je ostao delom pokriven, gde recimo „Komunalac“, kao i na celoj teritoriji opštine Kula, obavlja delatnosti kao što su zamena sijalica, održavanje javne rasvete, odvoženje smeća, poslove zoohigijene, itd. U suštini, sve te delatnosti na teritoriji Lipara već obavlja JKP „Komunalac“ Kula, ono što nije dato na upravljanje „Komunalcu“ je posao vodosnabdevanja i upravljanje grobljem. Država je rekla da grobljem može da upravlja ili crkvena opština ili komunalno preduzeće, treće opcije nema. Ono oko čega se najviše pričalo ili oko čega je bilo najviše straha jeste ideja da će posle preuzimanja JKP „Komunalac“ sa mrežom u Liparu moći da radi šta hoće. Osnivač komunalnog preduzeća je opština, a vlasnik opštine, da tako kažem, je država Srbija. Vodovodna mreža je javna svojina, nije u vlasništvu Mesne zajednice Lipar, već u vlasništvu države. Pravo korišćenja, trenutno ima Mesna zajednica Lipar kao naslednik iz onog prethodnog perioda, a zakon je jasno rekao da upravljanje mrežom, što podrazumeva održavanje, proizvodnju i distribuciju vode može da obavlja samo komunalno preduzeće i to bi u nekom narednom periodu u Liparu, trebao da obavlja JKP „Komunalac“ Kula. Bilo je priče da će to neko otuđiti, prodati, međutim to nije moguće jer je sve u vlasništvu države,“ – objašnjava Damjan Miljanić.

NM: Da li bi preuzimanjem vodovda i groblja u Liparu stanovnici mogli da očekuju nova ulaganja i povećanje cene vode?

Miljanić: „Preuzimanjem vodovoda i ostalih komunalnih delatnosti od strane „Komunalca“, stanovnici Lipara sigurno neće imati lošiju uslugu ili neke lošije uslove. Situacija može biti samo bolja i građani mogu očekivati kvalitetnije usluge. Međutim, činjenica je da cena vode u Liparu de-facto niža nego u ostatku opštine. Cena vode bi morala biti iznivelisana. Čak i oko ovog pitanja, JKP „Komunalac“ je zajedno sa opštinom predložio da se ostvareni profit od komunalne delatnosti u Liparu vrati u selo, kroz ulaganje u infrastruktru, opremanje javnih površina i tako dalje. Iako Lipar nije ni do sada bio uskraćen od ulaganja od strane opštine.

NM: Koliko je potrebno radnika za adekvatno obavljanje ovog posla u Liparu?

Miljanić: „Ideja je bila da „Komunalac“ preuzimanjem ovih delatnosti, u dogovoru sa MZ Lipar, otvori kancelariju u Liparu i da zaposli radnike iz Lipara koji bi obavljali sve potrebne delatnosti. Još 2013. godine smo predložili da jedan radnik bude angažovan za poslove na groblju, jedan radnik za poslove na vodovodu i jedan radnik za poslove oko zelenila. Pored toga, bio bi angažovan i jedan radnik na administrativnim poslovima, a pošto u Liparu nema banke, on bi ujedno bio i blagajnik što bi građanima Lipara omogućilo da svoje račune plaćaju bez provizije.

NM: Ukoliko dođe do isključenja struje na pumpama i Lipar ostane bez vode, šta će JKP „Komunalac“ učiniti da pomogne građanima?

Miljanić:Gledano sa ovako, jedne ljudske strane, ali i zakonske, mi ćemo sigurno odreagovati i izaći u susret, tako što ćemo poslati cisternu sa pijaćom vodom sve dok se problem ne reši. Slična situacija je bila kada se u vodi u Liparu pojavila bakterija, poslali smo ekipu ljudi da izvrše kontrolu, da pomognu u rešavanju tog problema, a poslata je cisterna.

NM: Šta je još u moći JKP „Komunalac“ da se reši problem u Liparu, šta još može da se uradi?

Miljanić: „Mi smo obavili sve razgovore potpuno otvoreno i oni znaju koji je naš stav, isto kao i opština. Takođe, vrlo dobro se zna šta mi možemo da uradimo, a šta oni moraju da urade. Ako se napravi dogovor, relativno brzo se situacija može normalizovati i što se tiče upravljanja i što se tiče naplate računa. Ljudi u Mesnoj zajednici Lipar su sa jedne strane svesni problema i kako to sve mora izgledati, ali opet nekako, još uvek se to nije izdefinisalo do kraja. Kako mi se čini, oni rešenje problema vide u promeni zakona, a to jednostavno nije moguće,“ – završava Damjan Miljanić, direktor JKP „Komunalac“ Kula.

Smanjenje radnih mesta

Skupština opština Kula na sednici održanoj 31. avgusta 2017. godine, donela je odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu. Prema toj odluci, Mesna zajednica Lipar može i mora da ima samo jednog zaposlenog, odnosno samo sekretara.

Kao obrazloženje, opština Kula sprovodi racionalizaciju do broja utvrđenog aktom Vlade i utvrđuje maksimalan broj zaposlenih po svim organizacionim oblicima, vodeći računa o potrebama posla, organizaciji rada i funkcionisanju svih organizacionih oblika. Racionalizacija se odnosi na Opštinsku upravu Kula i javna komunalna preduzeća, kao i mesne zajednice vezano za obezbeđivanje sredstava za zaposlene u MZ i preuzimanje komunalnih delatnosti –  snadbevanje vodom za piće i upravljanje grobljem i sahranjivanjem i pogrebne delatnosti od strane JKP „Komunalac“ Kula za naseljeno mesto Lipar.

Šta je to zakon o javno-privatnom partnerstvu?

Javno-privatno partnerstvo (JPP) je direktna posledica ekonomske potrebe države da, umesto pribavljanja kreditnog kapitala namenjenog izgradnji i razvoju infrastrukture i razvoju održivog sistema obavljanja delatnosti od javnog interesa, uspostavi partnerski odnos sa privatnim kapitalom.

Zbog sve veće potrebe za izgradnjom nove javne infrastrukture, ulaganjem u dobra od opšteg interesa kao i pružanjem usluga od javnog značaja u Republici Srbiji, bilo je neophodno stvoriti pravni i institucionalni okvir za privlačenje privatnih investicija.

Dugo očekivani Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama usvojen je u novembru 2011. godine. Zakonom je po prvi put u pravni sistem Republike Srbije uveden pojam javno-privatno partnerstvo i po prvi put su državni i lokalni organi u mogućnosti da svoje potrebe za infrastrukturom i javnim uslugama realizuju po ovom modelu uz jasno utvrđena pravila postupanja. (Nenad Ilić, „Vreme“)

Dokumenti u prilogu:

Nemanja Janjanin

Share on FacebookTweet about this on TwitterEmail this to someoneShare on LinkedIn
Podržite naš rad, podelite ovo sa prijateljima!
Komentari objavljeni na Portalu "Naše Mesto" ne odražavaju stav redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija Portala "Naše Mesto" ručno odobrava sve komentare i zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Složi po:   novi | stari | najviše glasova
Muflon

Ulagali bi u infrastructure mesta Tako stop bi see ugradjivali u poslove 2:1

perica

Браво Липарчани! Не дајте своје! Велике ствари крећу из малих места!

Lipar

Liparcani pamte ko su im dedovi i pradedovi koji su dosli sa svih strana sveta kao dobrovoljci da branje svoju otadzbinu na Solunski front, i nece danas ustuknuti pred nekim naprednjacima koju su do juce bili zuti, plavi…a sutra ko zna koji…U Liparu su postenje i cast jos uvek na ceni, ali oni odavno ne poznaju i ne razumeju takve nematerijalne vrednosti.

Mile

Uh, nahvalio si se k’o da si licno probijao front na Kajmakcalanu a u stvari samo je pitanje u ciju kasu ce pare od vode…

wpDiscuz

Pročitajte još