Željko Varagić: Do kraja takmičenja, FK „Polet“ Sivac na vrhu tabele

SIVAC – Kakvo je stanje u fudbalu na teritoriji Sivca, razgovarali smo sa Željkom Varagićem, koji je nam je detaljno opisao situaciju u FK „Polet“, ali i u ŽFK „Polet“.

Željko Varagić / Foto: N. Janjanin / januar 2018. godine

NM: Fudbalski klub „Polet“ je trenutno drugi na tabeli. Šta ili ko je najzaslužniji za taj uspeh?

Željko: Klub je bio na ivici dna i nije imao tri legalno registrovana igrača, nije imao ni loptu, ni kopačke, ni jednu garnituru dresova. U tom momentu smo došli i bio je veoma kratak rok da se reši sve to i napravi ekipa i da se krene u redovno takmičenje. Zahvaljujući pojedincima, klub je bio na ivici gašenja i u njemu nije postojalo ništa što je validno. Ne mogu da hvalim sebe, ali verovatno bi se klub ugasio da ga nisam preuzeo i ne bismo danas pričali o tome. Pored sebe imam još dvoje ljudi, Živković Milana i Strunjaš Zlatka, koji su i treneri i koji su mi pomogli. Sa njima imam vrhunsku saradnju. Sa Strunjašem čak radim i u ženskom klubu, a Živković je u svim selekcijama mlađih kategorija i u seniorskoj konkurenciji „Poleta“. Klub koji je u avgustu bio na ivici gašenja, došao je do toga da se bori za prvo mesto. Izvesno je da ćemo zauzeti i prvo mesto jer nam ekipa „Ratkova“ dolazi u Sivac i beži nam samo dva boda. Pobedom u Sivcu mi ćemo preskočiti tu prepreku, a mislim da imamo i bolji raspored tokom prvenstva. Ukoliko se desi da ne budemo prvi, druga ekipa igra baraž, tako da mislim da će se „Polet“ ove godine plasirati i vratiti nazad u područnu ligu, a za godinu, godinu i po dana se nadam da ćemo se vratiti u Vojvođansku ligu gde je „Poletu“ mesto i gde je i bio pre dve i po, tri godine. „Polet“ je bio važan nosilac te lige, bio je u plasmanu od 2. do 6. mesta i odlučivala je ko će ispasti, a ko upasti. Zauzimali smo visoko mesto u fudbalskom svetu Vojvodine i u Vojvođanskoj ligi i treba uzeti u obzir da je u jednom trenutku jedna mala sredina kao što je Sivac bila iznad kulskog „Hajduka“, Vrbasa, Apatina, „Radničkog“ iz Sombora, „Tekstilca“, svih drugih klubova.

 

NM: Koji su vam konkretni planovi za nastavak sezone?

Željko: Konkretni planovi za nastavak sezone su dovođenje pojedinih igrača. Bili smo tanki na golmanu jer, kao što sam rekao, bili smo u cajtnotu i nije bilo vremena da se registruju novi igrači. Golmani su inače tražena roba, veoma malo ih ima i nismo mogli da reagujemo i nađemo golmana. Sada smo u prelaznom roku našli golmana, pregovaramo sa još dva, tri igrača iz okolnih klubova, tako da, ako privolimo našeg Furtulu koji igra za „Hajduk Junior“ da se vrati, očekujem da ćemo biti još jači. „Polet“ inače ima jaku ekipu. Imamo oko 28-30 igrača većinom iz našeg mesta, samo su nam dva igrača sa strane, tako da je to veliki potencijal. Priključićemo još pojedine igrače koji su bili izgubljeni u tragu i nisu trenirali kako je trebalo da treniraju, tako da očekujem da ćemo ostvariti značajan rezultat i da ćemo se sigurno plasirati u područnu ligu.

 

NM: Kako biste ocenili atmosferu u timu i odnose izimeđu igrača?

Željko: Ja sam igrač starog kova i mogu da kažem da to nije više atmosfera kakva je bila ranije, kada su deca trčala da igraju fudbal i kada je bila čast da budeš među 16 igrača koji će istrčati na teren. I u svetu i kod nas je sada takvo vreme da imate veliki izbor sporta kojim ćete se baviti, veliki je broj drugih razonoda, tako da se deca teško odlučuju da se bave nečim, a i kada se bave, oni to rade neformalno. Mi smo u okviru našeg kolektiva uspeli da okupimo oko tridesetoro dece u seniorskoj ekipi, a imamo i sve mlađe selekcije. Moram da naglasim da FK „Polet“ ima sve mlađe selekcije i da je Milan Živković najzaslužniji za taj rad. Mi se trudimo da prenesemo ono što smo mi nekada imali, gde je bilo smeha i radosti. Mi smo doživljavali kao neki viši cilj to da igramo za svoje mesto i predstavljamo ga, da si srećan, da dođe publika da ti tapše i da se boriš. Sada već nije takva situacija jer su deca drugačija, drugačija je svest i evolucija prebrzo ide svojim tokom i dolazi do toga da decu bukvalno morate da vijate i terate da dolaze, ali se trudimo da ono kako je bilo nekada pričamo i približimo deci. Ja nikako da im objasnim da je to velika stvar i da će se nekada sećati kad porastu, pa da pričaju svojoj deci i unucima gde su igrali. Ako samo ideš po ulici i kafanama, ništa ne ostavljaš iza sebe, a ovako ćeš ipak ostaviti neki trag, ostavićeš nešto ovom mestu, bićeš upisan. Mislim da uspevamo jer su deca koju smo selektovali u suštini dobra deca. Bilo je nekih koje smo, nažalost morali da udaljimo iz kluba jer ne želimo da se stvori neka loša atmosfera. Oni su, kao momci, jako dobri i nisu krivi što je takva situacija u svetu, što taj napredak ide previše brzo i zaokupljeni su sa previše drugih stvari, pa nemaju volju kao što smo mi nekad imali. Nadam se da će i oni to dobiti jer polako prihvataju neke naše savete i već dolazi do smeha. Najvažnije je kad uđeš u svlačionicu i čuješ smeh. Ne kažem, bude tu nekad i malo problema, ali sve je to normalno. Naš trener je voleo kada dođe malo do zaoštrenja onda je govorio „ovo je dobro, ovo je vrela krv“. Očekujemo da i oni steknu taj osećaj da će ostaviti neki trag iza sebe i da nešto rade za sebe i ovo mesto. Atmosfera je dobra, svi su zadovoljni, a ono što me je posebno iznenadilo je da mlađi poštuju starije. Situacija je uvek lepša i bolja kada se boriš za prvo mesto jer kada pobeđuješ, to je dovoljna satisfakcija svakom igraču, dobiju i volju i želju da rade.

 

NM: Kakvu podršku publike imate, da li opada interesovanje za lokalni fudbal?

Željko: Podrška publike je jako slaba, dođe nekih dvadesetak, tridesetak gledalaca. Mi ne možemo više da očekujemo da ćemo puniti stadion. Ja sam bio svedok, dok sam vodio klub kada se ulazilo u ligu, na tribinama je bilo od 500 do 1.000 ljudi, nije mogla igla da padne. Toga više nema jer je takvo stanje u društvu, u svetu, ljudi imaju preča posla i druge zanimacije, imaju kompjutere, internet, telefone i jako je slab odziv publike. Imamo dobru ekipu, sve utakmice koje su igrane u Sivcu smo pobeđivali, svima smo davali najmanje po pet golova. Sem dva igrača koja smo imali sa strane, sve ostalo su naša deca, ali opet nema dovoljno publike.

 

NM: Šta biste ocenili kao najveći problem u klubu?

Željko: Najveći problem su finansije, što je slučaj sa svim klubovima. Sve državne firme su prešle u privatne ruke, a niko od privatnika nema razumevanja za to. Mi ono što dobijemo od sredstava, dobijamo od lokalne samouprave i to nije dovoljno za takmičenje. Imamo određene stvari koje ne možemo da očekujemo da lokalna samouprava finansira svaki put jer ima mnogo klubova u opštini. Ona bi htela, ali ne može. Sada vidimo da se dosta radi na infrastrukturi, kupljen je stadion u Kuli, ovde u Sivcu se izgradila hala, tako da ne možemo to da im zamerimo, ali novca nema. Prošlo je vreme kada smo imali kombinate, kada su ljudi ulagali i pomagali. Sada je sve prešlo u privatne ruke, privatnici nemaju razumevanja i ne žele da daju novac, nađu sto razloga zašto neće da daju. Ne moraju da daju novac, nismo ga ni uzimali, neka nam kupe lopte, dresove, neka donesu u klub ili neka oni novac usmere i isprate od početka do kraja gde će otići. Međutim, privatnici nemaju interes, prošlo je vreme reklamiranja. Svi amaterski klubovi imaju jako veliki problem što se toga tiče i mnogi su pred gašenjem, ne mogu da dođu do određenog stepena takmičenja i ne mogu da idu napred. Ranije je bilo nezamislivo da klub dođe u veći rang i da ne može da isfinansira, pa se vrati dole, pa se dešavaju i fuzije i razne druge stvari, samo zbog tog finansijskog gubitka. Mislim da nama samo finansije fale, ostale kockice bismo sami umeli da posložimo da to bude vrhunsko. Svojim radom bismo uspeli da nadomestimo ono što nemamo i uz 10 puta manja sredstva.

 

NM: Gde trenirate zimi?

Željko: Zimi imamo pauzu, a kad krenu pripreme, imamo taj naš teren. Nažalost, nemamo pomoćni teren, nego sve radimo na našem terenu. Radili smo malo u školskoj sali, a u aprilu ćemo na sreću dobiti ovde halu koja je u sklopu stadiona, tako da ćemo imati rešeno krucijalno pitanje zimskog treniranja i treniranja kada su neki lošiji vremenski uslovi. To je velika stvar i za naš klub i za Sivac i za sve sportiste našeg mesta.

Nova sportska hala u Sivcu / Foto. N. Janjanin / januar 2018. godine

NM: Protiv kog tima vam najteže pada da igrate?

Željko: Mi smo takva ekipa i tvrdim da bismo sada u područnoj ligi bili u vrhu, ali najteže je biti prvi u jednoj ligi. Teže je biti prvi u 6. ligi, nego opstati u 4. ligi. Protiv prvaka su svi maksimalno motivisani, sudije drugačije sude i sve je to opterećenje. Teško nam je kad igramo na lošim terenima jer ovo je ekipa koja zna da igra fudbal, većina su selektovani igrači koji su igrali Vojvođansku ligu i to su igrači kojima treba dobar teren, međutim u ovoj ligi teretni nisu toliko dobri, negde su suženi, negde skraćeni, negde grbavi, tako da ne možemo da prikažemo sav talenat koji imamo. U suštini, nemamo problema ni sa jednim klubom, mislim da smo bolji od svih klubova u ovoj ligi, ali to treba potvrditi na terenu. Jedno je kad si ti bolji na papiru, ali spletom raznih okolnosti, kao što su vetar, kiša, motivisanost druge ekipe, nedostatak nekih ključnih igrača, nekada se to teško postigne. Što se tiče ekipe, sa svima igramo bez problema i kažem vam, sa ovim igračkim kadrom bili bismo u vrhu područne lige, a možda i u sredini Vojvođanske lige. Biće jako teško ući u područnu ligu jer, ponavljam, jako je teško biti prvi u nekoj ligi.

 

NM: Prema Vašem mišljenju, koji klub iz lige trenutno ima najveći potencijal?

Željko: Sigurno „Radnički“ iz Ratkova. To je jedan dobro organizovan klub. Preuzeo ga je moj drug Đokić koji je bio vrhunski igrač. Sa njima imamo korektne odnose, a jesenas smo kod njih i izgubili. Oni imaju dobar igrački kadar, uslove i teren, imaju svoju infrastrukturu, tako da su jako dobri. Ima tu još nekoliko ekipa kao što su „Omladinac“ iz Bukovca i „Hajduk“ iz Stapara koji su malo zaostali za nama, ali svaku ekipu je teško pobediti u gostima. Oni su svi motivisani, drugačije se igra, suđenje je drugačije, dok nam kod kuće nije problem, sve utakmice smo lako rešavali. Samo u jednoj utakmici protiv „Alekse Šantića“ smo imali problem u prvom poluvremenu, ali na kraju smo dobili 5:1. Opet tvrdim da je „Radnički“ iz Ratkova najozbiljnija ekipa i to nam je trenutno jedini konkurent za prvo mesto, a druga ekipa ide u baraž, tako da mislim da će se, ko god od nas bude drugi, plasirati u područnu ligu.

 

NM: Možete li za naše čitaoce reći nešto više o ŽFK „Polet“?

Željko: ŽFK „Polet“ je jedna institucija. Osnovan je 2013. godine i tri puta smo osvajali Kup Vojvodine. Plasirali smo se u Prvu saveznu ligu i tu smo od vodećih klubova. Mogli smo da se plasiramo i u Super ligu, ali to je preveliki zalogaj za naše mesto i za 8.000 stanovnika. Ako uzmete u obzir da mi igramo sa Leskovcem, Kuršumlijom, Kragujevcom, Jagodinom, Beogradom, sa velikim centrima i ako vidite da ovde u okolini nema nijedan ženski klub, sem u Subotici i Novom Sadu, a Sivac od 8.000 stanovnika ima tako značajan kolektiv, koji je upisan krupnim slovima u mapu Fudbalskog saveza Srbije i Evrope. Osvajali smo turnire u Pečuju i Dunajvarošu i klubovi iz inostranstva znaju i imaju respekt prema jednom klubu iz tako malog mesta. Tu treba dodati i da su budžeti svih klubova mnogo veći nego naš, koji je tri puta manji od sledećeg najmanjeg. Nažalost, imali smo pet nerešenih utakmica ove godine, ali smo doveli tri, četiri nove igračice i mislim da ćemo uspeti da napravimo značajan rezultat. Još uvek nemamo ambicije za Super ligu. Prošle godine smo imali kvaliteta i trebalo je da igramo Super ligu, ali nismo hteli jer smo mišljenja da još nismo dostigli taj nivo. Grabimo sa mlađim kategorijama koje vodi vrhunski trener Zlatko Strunjaš, koji je i organizator i radi sa tom decom i trener je prve ekipe. On je toliko predan tom poslu, da je to neverovatno. On je i jedan od selektora Fudbalskog saveza Srbije za mlađe selekcije, ali nažalost ne možemo finansijski da nagradimo njegov rad. Mene je nekad sramota jer je to nepravda prema jednom takvom čoveku koji živi za taj fudbal, koji radi maksimalno, stoprocentno je privržen poslu i pravi rezultat. Sada imamo selektovanu jednu kadetsku ekipu, koja će sigurno iznedriti tri do četiri reprezentativke Srbije i igračice koje će biti u velikim evropskim klubovima. To je potencijal koji se već vidi, koji je neprocenjiv i s kojim se radi. Sada ćemo se pojačati u toj kadetskoj ekipi i dovešćemo nove igračice. Imamo sve kategorije, seniorsku, kadetsku i pionirsku. U svim selekcijama imamo maksimalan broj igrača i maksimalan učinak i veoma zapaženo mesto. Tvrdimo da će kadetska ekipa za godinu ili dve biti prvak kadetske lige, Razvojne lige Srbije, grupa Vojvodina, zato što imaju veliki potencijal i već ćemo ove godine biti u samom vrhu.

 

NM: Šta ćete da poručite publici za kraj?

Željko: Publici želim da poručim da nas podrži koliko može. Znate kakvo je danas stanje u svakom mestu, ne vidi se ona privrženost kao što je bila osamdesetih ili devedesetih godina. Taj klub je klub svakog stanovnika našeg mesta i ljudi samo treba da odbace te stereotipe i predrasude i da doživljavaju klub kao svoj. Svima su otvorena vrata i svi mogu da se uključe da pomognu, da urade, doprinesu, daju savet, sugestiju, da pomognu na bilo koji način. Ko ne može da se uključi, najmanje što može da uradi je da dođe i podrži te momke i devojke koji igraju fudbal i da napravi neku zdravu atmosferu. Nije svejedno igraču kada igra pred 15 ili 20 gledalaca i pred punim tribinama. Ja sam igrao fudbal i znam kako je kad igraš pred malo publike, a kad igraš pred punim tribinama je neverovatan osećaj. Ono što Sivac ima u ženskom fudbalu je fenomen koji ljudi u FSS i FSV ne mogu da objasne. Imamo i kvalitetne košarkaše i rukomet koji je sada u usponu, imamo dobre šahiste i košarkašice, dakle naše podneblje je iznedrilo toliko vrhunskih igrača i publika bi trebalo da dođe i da im svojim aplauzom pomogne i to je ono što svaki stanovnik može da uradi za klub.

N. Janjanin, M.V.

Podelite ovo sa prijateljima!

Možda vam se svidi

Komentari objavljeni na Portalu "Naše Mesto" ne odražavaju stav redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija Portala "Naše Mesto" ručno odobrava sve komentare i zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar