INTERVJU: Aleksandar Šljivić o učesnicima i bezbednosti u saobraćaju

KULA – O kulturi u saobraćaju, učesnicima i bezbednosti, razgovarali smo sa instruktorom i vlasnikom verovatno najpoznatije auto škole u okolini, Aleksandrom Šljivićem, iz “Šljivić doo”.

Aleksandar Šljivić / Foto: N. J.

Portal “Naše Mesto” svoje čitaoce redovno izveštava o nedeljnom stanju u saobraćaju, na osnovu izveštaja Policijske uprave Sombor koja je između ostalih, zadužena i za teritorije opštine Kula i Odžaci. Sagledavajući nedeljne izveštaje, situacija na području naše opštine nije za pohvalu. Veliki broj lakših saobraćajnih nezgoda, gde je najčešći uzrok neustupanje prava prvenstva prolaza, kao i zabrinjavajući broj osoba zadržanih zbog vožnje pod dejstvom alkohola, redovne su vesti kojima otvaramo radnu sedmicu na našem portalu.

Pored konkretnih prekršaja- bili oni zabeleženi i sankcionisani ili ne, svedoci smo i svakodnevnim manjim prekršajima koje i sami činimo misleći da nisu ništa strašno, a odnose se na nepoštovanje ograničenja brzine. Prekoračenje dozvoljene brzine je visoko rizična situacija u kojoj na kocku stavljamo ne samo svoj, već i živote naših suvozača i ostalih učesnika u saobraćaju. Možda najveći problem je upravo ova situacija, pogotovo kod mlađih vozača početnika, koji za upravljač sedaju sa previše samopouzdanja i premalo iskustva.

O ovim i mnogim drugim problemima razgovaramo sa dugogodišnjim instruktorom za sve kategorije motornih vozila, Aleksandrom Šljivićem.

 

NM: Prema Vašem zapažanju, kad počnu sa obukom, koliko je vremena potrebno da mladi vozači savladaju strah od upravljanja automobilom?

Šljivić: Današnja omladina i nema toliki strah koji bi trebalo da ima u odnosu na ono što ih čeka u saobraćaju, veoma su samouvereni, precenjuju svoje sposobnosti, što je možda  na neki način i normalno za njihov uzrast, tako da nekada dođemo u situaciju da ih mi malo i uplašimo da bi realnije shvatili šta ih čeka.

 

NM: Šta navodite kao najveći problem u obuci vozača, koji se kasnije odražava na njihovo ponašanje u saobraćaju?

Šljivić: Mi sa kandidatima nemamo nekih problema što se tiče sprovođenja plana i programa teorijske i praktične obuke, oni dok su na obuci poštuju sva pravila i propise i iz auto škole izlaze sa potrebnim nivoom znanja za samostalno upravljanje. Možda samo da naglasim da je ponekad kandidatima za vreme obuke teško objasniti zašto moraju da poštuju propise, dok gledaju ostale učesnike koji se ponašaju neodgovorno i pitaju nas,  na primer, “- Kako oni mogu da voze nevezani, a ja moram uvek da se vežem?

 

NM: Prema Vašem mišljenju, koliko su nove zakonske mere uticale na svest vozača i opštu bezbednost učesnika u saobraćaju?

Šljivić: Nove zakonske mere se sprovode već evo sedam godina, i može se reći da su u nekoj meri pozitivno uticale na stanje bezbednosti saobraćaja, mada treba raditi dosta na tome, čak je možda potrebno doneti novi zakon koji bi još bolje regulisao neke nedostatke koji su uočeni u prethodnom periodu. Što se tiče svesti vozača, na tome moramo da radimo svi, ne samo za vreme obuke, nego od samog rođenja, od porodice, škole, društva, to je jedan dugoročan proces, koji tek treba da da rezultate.

 

NM: Kako ocenjujete opštu kulturu ponašanja učesnika u saobraćaju, da li se pridržavaju propisa i u kojoj meri ih krše?

Šljivić: Generalno saobraćajna kultura u našoj zemlji je na ne baš visokom nivou, zato se mi trudimo da kroz obuku u našoj auto školi utičemo na novoformirane vozače da se ponašaju u skladu sa propisima, i nadamo se da će u nekom budućem periodu u saobraćaju biti sve više vozača koji brinu o sebi i drugima.

 

NM: Koji pridev bi najbolje opisao prosečnog vozača u našoj sredini? Da li se radi o agresivnim, tolerantnim, staloženim, bezobzirnim ili jednostavno previše pažljivim vozačima i koliko sama obuka auto škole može na to da utiče?

Šljivić: Obuka u auto školi na kandidate utiče edukativno, ali oni su kasnije prepušteni saobraćaju, i tu je veliki uticaj društvene sredine, koji može da utiče i pozitivno i negativno. Prosečan vozač u našoj sredini je onakav kakva je i naša sredina, uvek u žurbi, dosta često zamišljen i u nekim svojim problemima koji se odražavaju i na vožnju. Zato savetujem da vozači uvek budu tolerantni, mirni i da nigde ne žure.

 

NM: Kao neko ko dnevno pređe mnogo više kilometara od prosečnog vozača, možete li prokomentarisati stanje na putevima u našoj opštini?

Šljivić: Tu nema mnogo šta da se komentariše, svi oni koji voze našim putevima dobro znaju stanje na njima. Primetno je da se u poslednje vreme malo više brine o stanju kolovoza, kao i o adekvatnoj signalizaciji, gde naglašavam da imamo dobru saradnju sa upravljačem puta koji sasluša sve naše primedbe koje imamo, i rešava ih u najkraćem roku.

 

NM: Kako komentarišete predlog lokalne samouprave da se kod nekadašnje robne kuće “Beograd”, umesto raskrsnice regulisane semaforima, izgradi kružni tok? I šta bi nam konkretno to donelo?

Šljivić: Sve je veći trend izgradnje raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja baš iz razloga bezbednosti. To su raskrsnice koje su mnogo protočnije od klasičnih, nema toliko konfliktnih tačaka, i to može u znatnoj meri da utiče na odvijanje saobraćaja na toj raskrsnici. Možda mali problem bude predstavljalo kretanje pešaka, koji danas imaju semafore koji regulišu njihovo kretanje, a ako bude izgrađena raskrsnica sa kružnim tokom, pešaci će biti prepušteni sami sebi, tj. njihov prolazak preko kolovoza će biti mnogo nesigurniji. Ali tu računamo na obavezu vozača da propuštaju pešake na obeleženim pešačkim prelazima. Još jedna prednost je što će naši kandidati tad imati priliku da u realnom saobraćaju savladaju obuku na takvoj raskrsnici, što do sada nije bio slučaj.

 

NM: I za kraj da srušimo sve stereotipe, prema Vašem iskustvu, da li su žene zaista lošiji vozači od muškaraca?

Šljivić: Moram da kažem da žene uopšte nisu lošiji vozači od muskaraca, čak naprotiv, mnogo su savesniji, pažljiviji i tolerantniji vozači. Muškarci možda jesu spretniji i snalažljiviji u saobraćaju, ali generalno, žene su mnogo bezbedniji vozači i u malom broju ulaze u negativnu statistiku kad su u pitanju prekršaji.

N.J.

Podelite ovo sa prijateljima!

Pročitajte još:

Komentari objavljeni na Portalu "Naše Mesto" ne odražavaju stav redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija Portala "Naše Mesto" ručno odobrava sve komentare i zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
novi stari najviše glasova
Vladimir

Ako Šljivić kaže, nema greške…

Zoran

o kruznom toku: koliko dece dnevno prolazi tom raskrsnicom? zar niko ne razmislja? visoka frekvencija saobracaja bas u vremenu kada idi u i iz skole. – nije mi jasno zasto kruzni tok na tom mestu? blizina skole, administrativni objekti koji su tu. nepotrebno i rizicno.

Igor

Dobro isprojektovan i izgradjen kruzni tok moze znatno da smanji brzinu ketanja na toj raskrsnici,iz razloga sto ce vozaci morati dosta sporije da se krecu, sto sad nije slucaj.. Sad kad im je zeleno, samo projure, ovako ne bi bas mogli da “jurcaju”

Марко

Постоје кружни токови са светлосном сигналиѕацијом. http://www.drivers.com/img/articles/334_roundabout1.jpg
Зна ли се колико ће трака имати тај кружни ток? Ако су предвиђене две или више онда се мора народ прво едуковати.

Zoran

kruzni tok sa semaforom? pa sada imamo raskrsnicu sa semaforom. u cemu je poenta onda praviti kruzni tok umesto nje? nek ga naprave kod autobuske. (ovo na fotki nema svetlosnu..samo kandelabre.)