INTERVJU: Igor Vlahović, mladi kik-bokser iz Kule

KULA – Redakciju portala “Naše Mesto” posetio je Igor Vlahović, mladi, uspešni kik-bokser iz Kule koji niže pobede i beleži odlične rezultate u ovom sportu. Sa nama je podelio malo više informacija o samom kik-boksu, takmičenjima, iskustvima i planovima za budućnost.

Ilustracija / Foto: pixabay.com

NM: Kada si i zašto počeo da se baviš kik-boksom?

Igor: Kik-boksom sam počeo da se bavim u prvom razredu srednje škole. Na fizičkom smo trčali oko fudbalskog terena, za peticu je bilo potrebno istrčati 7 krugova, a ja nisam mogao da otrčim više od 3 kruga. Uglavnom sam hodao i onda sam počeo da treniram isključivo zbog kondicije, to mi je bio prioritet.

 

NM: Koliko je kik-boks popularan u Srbiji, a koliko u Kuli?

Igor: U Srbiji ne bih baš rekao da je popularan, više je zasenjen grupnim sportovima, fudbalom, košarkom, ima neki svoj nivo ali ništa preterao. U Kuli je situacija ok, ima dosta novih članova, kad sam se posle kraće pauze vratio iz Novog Sada, zatekao sam skoro punu salu, bilo nas je 20 i više tako da mislim da je sve popularniji u našem gradu.

 

NM: Da li si možda nekog privukao, zainteresovao ili nagovorio da počne da trenira?

Igor: Ja sam konkretno pokušao brata da nagovorim ali je on bio slabo zainteresovan. Uglavnom dosta nas je u celoj priči iz istog društva, atmosfera je odlična tako da verujem da smo mi kao grupa privukli neke nove članove jer nemam samo ja uspeha ima nas dosta koji postižemo dobre rezultate.

 

NM: U kom klubu treniraš?

Igor: Treniram u klubu “Constrictor Fight Team” Kula.

 

NM: Koliko kik-boksera ima u Kuli?

Igor: Sad nas ima možda troje, četvoro, onako amaterski da se bavimo, jer su mnogi ’94. godište otišli da studiraju ili da rade pa nemaju vremena. Tako da je ostalo nas troje koji smo stariji, koji treniramo i koji se takmičimo.

 

NM: Koliko si mečeva imao do sada i kakve si rezultate postigao?

Igor: Imao sam 12 mečeva, 4 izgubljena i 8 pobeda.

 

NM: Koliko je kik-boks zahtevan kao sport?

Igor: Mislim da to zavisi od osobe do osobe, ko koliko želi da se trudi i ko koliko želi da se posveti. Da li će neko paziti na kilažu u određenoj kategoriji što npr. nije slučaj sa mnom, jer ja ne mogu da ne jedem, ali u principu dobro je da dođeš da se istrošiš i isprazniš. Ako imaš negativne energije ili uopšte viška energije dobro je i nije naporno, ja jednostavo uživam u tome.

 

NM: Da li vidiš svoju budućnost u kik-boksu?

Igor: Iskreno ne vidim, jer želim da upišem fakultet. Kik-boks volim, ali da bi se profesionalno bavio i takmičio, treba da nađeš sponzore i ostalo i nije nešto od čega čovek može da živi, onako lagodno. MMA je mnogo plaćeniji nego kik-boks, tako da mi je kik-boks više hobi.

 

 

NM: Da li si imao nekih ozbiljnih povreda?

Igor: Ozbiljnijih povreda nisam, zato što na takmičenjima imam kacigu, štitnike za noge i rukavice tako da nikad nije bilo nekih ozbiljnijih povreda.

 

NM: Da li si ti nekog ozbiljnije povredio?

Igor: Pa, mislim da nisam, desi se da nekome izbijem vazduh i slično ali mislim da nikog nisam ozbiljnije povredio. Svi su živi i dalje.

 

NM: Kako se psihički pripremaš za mečeve?

Igor: U principu nisam sujetan, ali tako pre mečeva kad legnem da spavam, opušten sam i razmišljam kako ću da radim, koje ću kombinacije da koristim. Ne razmišljam “šta ako on meni ovo ili ono, pa me satera u ćošak”, uvek razmišljam o tome kako ću ja da radim, kao da sam samo ja bitan i moja strategija, namećem tempo. Ne slušam ni muziku pre mečeva, jednostavno se zagrejem, istegnem, gledam da budem sam i razmišljam o meču, kakav je tip protivnika i smišljam neku kontru koju bih mogao protiv njega.

 

NM: Da li si nekad gledao neke mečeve svojih protivnika pre borbe i na taj način se pripremao?

Igor: Pa nije baš da sam nekoga mogao da vidim na internetu ili Youtube-u, to su amaterski mečevi, svi uglavnom imamo po 15 mečeva i nema nas po YT, tako da nisam mogao da ukucam i proverim kako neko radi. Jednostavno kad uđeš u ring tu se smišlja taktika na licu mesta i tu više iskustvo preovlađuje kao i kondicija.

 

NM: Da li imaš neku finansijsku satisfakciju ili sponzora?

Igor: Ne, to je amaterski tako da ovo je čisto onako, moja želja.

 

NM: Šta za tebe predstavlja kik-boks?

Igor: Za mene je kik boks opuštanje, izbaciš višak energije. Volim taj sport, volim da dođem da se ispraznim, jednostavno se i fizički zategneš, spremiš. Ne umem tačno to da odgovorim, nisam razmišljao o tome. Da ne pričam sad “način života i to” (smeh) jer jednostavno nije tako.

 

NM: Kakva si ličnost van ringa, da li se uticaj kik-boksa primeti i u tvojoj svakodnevnici?

Igor: Pa ličnost izvan ringa… onako, baš sam opušten, imam “dugačak fitilj”, treba neko baš onako da me “jaše” da bih se iznervirao. Nisam agresivan i ne volim konflikte i uvek bi sve rešio pričom i diplomatijom nego tučom.

 

NM: Kako tvoju roditelji doživljavaju činjenicu da se baviš relativno opasnim sportom?

Igor: U principu njima je bitno da ja treniram i da se bavim sportom, da nisam onako lenština koja ne radi ništa od života, vole to što sam sportista. A sad, jeste da se kaže za kik-boks da je opasan sport ali nikad sa treninga ili meča nisam došao sa nekom ozbiljnijom povredom, bude možda posle sparinga koja ogrebotina ili masnica ali ništa specijalno ili strašno. Tako da moji roditelji ne brinu.

 

 

NM: Da li si možda u nekom protivniku kasnije stekao drugara?

Igor: Jesam, imam tog jednog drugara, nađemo se na “fejsu”, popričamo posle meča, jer to je sport nije da se mrzimo nešto. Jednostavno cilje je da dobro radiš, da poentiraš, a ne sad nekog da “odvalim od života”. Tako da može se reći da sam stekao drugare, kad odemo na takmičenje, sretnemo se, zezamo, smejemo i ispričamo.

 

NM: Šta je to što kik-boks čini plemenitom veštinom?

Igor: Nisam nešto preterano razmišljao o tome, ali sigurno je da jača karakter i samopouzdanje. Jednostavno si svestan nekih svojih sposobnosti, šta možeš da uradiš, dosta se karakter promeni, ne ka agresivnom nego ka staloženosti i samopozdanju. Što je korisno i u ringu i van njega u životu.

 

NM: Da li si nekada predao meč?

Igor: Nisam, niti ću (smeh). Nije još došlo do toga.

 

NM: Kako bi posavetovao mlade borce koji su tek počeli ili plairaju da počnu da se bave kik-boksom?

Igor: Pa da dođu da treniraju pre svega zbog sebe, da ne idu sa ciljem “idem da naučim da se bijem, da mogu u gradu da pokažem da sam jak, ovo-ono”, znači da dođu zbog sebe, da steknu neku fizičku spremu, samopouzdanje. Da se ne plaše povreda i ne misle da je to nešto opasno. Da probaju jer mogu da steknu neka nova životna iskustva. Stvarno preporučujem svima da se bave ovim sportom.

 

Igor je do sada osvojio:

  • Prvenstvo Vojvodine K-1 do 59kg
  • Državno prvenstvo do 63.5kg
  • Prvenstvo Vojvodine do 67kg
  • Prvenstvo Vojvodine do 71kg
  • Državno prvenstvo do 63.5kg – srebro
  • Državno prvenstvo do 63.5 – bronza
Podelite ovo sa prijateljima!

Pročitajte još:

Komentari objavljeni na Portalu "Naše Mesto" ne odražavaju stav redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija Portala "Naše Mesto" ručno odobrava sve komentare i zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
novi stari najviše glasova
Ozymandias

Sampion!!!

ana

Svaka cast Igore <3

talir

Idemo komso samo gazi 🙂