Istorija Vrbasa (II deo) – Razvoj zanatskog udruženja i škole

Vrbas je u prošlosti bio zanatski centar Bačke. Početkom XIX veka, u Vrbasu imamo prve učenike zanatlije i prvu cehovsku organizaciju 1821. godine. Vrbaski esnafski majstori su bili nadaleko poznati. Godine 1872, ukida se esnafsko udruženje. U zakonskom članu br.17, iz 1884. godine, u delu „O zanatlijskim zadrugama“ i glava V „O zanatlijskim udruženjima“ stoje navedeni propisi i obaveštenja.

Naime, u članu 122. se kaže, da ako neko hoće da osnuje zanatsko udruženje, mora da ima najmanje 100 zanatlija, a dve trećine obrtnika treba da zatraži od nadležne trgovačke i zanatlijske komore, dozvolu za osnivanje udruženja. Tako, kada je 1888. godine, osnovano zanatsko udruženje u Vrbasu, jasno je da je moralo imati preko 100 članova ili tačnije, kako se navodi u literaturi, imalo je na dan osnivanja 110 majstora.

Na prvoj skupštini 27. oktobra 1889. godine, izabrani su funkcioneri, a među njima je bio i mesar Jovan Korel. Za predsednika je izabran Fridrih Theis, za potpredsednika Leopold Sajdl, za blagajnika Karl Smit. Ovom udruženju se pridružuju starovrbaske zanatlije 1890, a potom kucurske zanatlije 1932. godine. Od tada ovo udruženje ima u svom grbu naziv „Zanatlijsko udruženje Novi Vrbas, Stari Vrbas i Kucura“.

Godine 1896. udruženje kupuje kuću od Jovana Gela, u kojoj su od 1889. bili podstanari, a za kiriju plaćali 3.000 forinti. Zatim su uredili svečanu salu, formirali biblioteku i kulturno-umetničko društvo. Godine 1892. osniva se šegrtska škola, čiji je prvak bio Pavle Le, a predavači su učitelji Hajnrih Smit, Andrija Tot, Karl Vilhem Smit i Fridrih Sauer. Učitelji su na raznim kursevima proširivali svoje znanje, kako bi što bolje obučili zanatlijski podmladak. Od 1903. godine, upravnik škole je Fridrih Sauer.

Posle Prvog svetskog rata, po naređenju Ministartva prosvete, upravnik je Janko Garić i od tada većinom u školi predaju profesori. Godine 1938. direktor škole je Dimitrije Đorđević. Do 1911. godine. školu su izdržavale opštine Stari i Novi Vrbas, a od tada država je odredila sumu od 1.500 kruna kao pomoć školi.

Škola je imala 238 učenika, od toga 176 iz Novog Vrbasa i 62 iz Starog Vrbasa.

Učenici su bili raspoređeni u tri odeljka, a u 23 zanatske grupe. Nacionalna struktura je bila sledeća: 149 Nemaca, 54 Srbina, 25 Mađara, 8 Malorusa (Rusini, Ukrajinci) i 2 Slovaka.

Zanatlijsko udruženje je, dakle, zahvaljujući školi dobijalo sve kvalitetnije i raznovrsnije zanatlije. Korporacija je izuzetno dobro radila, a organizacija joj je bila na vrlo visokom nivou. Sve više pažnje se obraća na prikupljanje literature i knjiga, te 14. januara 1893. ovo udruženje osniva biblioteku. Godine 1921. osnivaju zanatsko-pevački odsek „Sloga“ sa 50 članova. Udruženje postaje nadaleko čuveno. Iz završnih računa, koji su bili dostupni, vidi se da je svaka para zapisana i opravdana, a postoji i uredan popis vrsta zanata i imena zanatlija.

Od 1928. godine, na čelu udruženja nalazi se čuveni mesar Johan Kiltz. U korporaciji je 1928. godine bilo 56 mesara i to 6 majstora, 10 pomoćnika i 20 šegrta. Mesari su bili na 5. mestu po brojnosti posle 97 trgovaca, 82 stolara, 6 krojača i 57 cipelara. Za jubilej, 50 godina udruženja, bilo je u korporaciji 548 majstora raznih struka, 241 pomoćnik i 240 prijavljenih učenika.

Mesari su pored udruženja u Korporaciji imali i svoje posebno udruženje u okviru struke. Na osnovi priča starih mesara Steve Bajca i Vase Čobanskog, saznajemo da je postojalo „Mesarsko i kobasičarsko udruženje za Vrbas i okolinu“.

(Odlomak iz knjige „Carnex – 40 godina“)

Pročitaje još:

• Istorija Vrbasa (I deo) – Najraniji tragovi postojanja naselja