Potresna ispovest zabrinute MAJKE IZ VRBASA

Moj sin, kao i svaki sedamnaestogodišnjak, vodio je sasvim normalan život ili sam barem ja tako mislila. Bavio se sportom, redovno odlazio na treninge, družio se, često je izlazio ali uvek se vraćao kući na vreme, nikada se nije osetio na alkohol, niko nije mogao za njega da kaže ružnu reč. Što se škole tiče, ne mogu da kažem da su „cvetale ruže“, bude tu ponekad i dvojka i trojka, ali uglavnom je imao vrlo dobar prosek i videlo se da kad hoće, može da nauči.

Kod kuće nikada nije pravio probleme. Kao i svuda, sporečkamo se oko sitnica i nikada ga nismo strogo kažnjavali. I suprug i ja smatramo da strogo kažnjavanje dece nikada ne urodi plodom, već u očima deteta roditelji postanu „babaroge“ i onda se problem produbljuje. Nismo baš ni ljubitelji onog odnosa kada se roditelji postavljaju kao „najbolji prijatelji“, već pokušavamo da nađemo neku zlatnu sredinu i uvek ukažemo na greške koje napravi. Iako je suprug malo strožiji i par puta je poželeo fizički da ga kazni, što se kaže, digne ruku na njega, ja sam tu uvek smirivala situaciju.

Ja sam nezaposlena, vreme provodim kod kuće u kućnim poslovima i imam dosta vremena. Za razliku od mog muža koji kada dođe s posla „ne vidi belu mačku“, ja mnogo više primećujem stvari, pogotovo kada je reč o tinejdžeru u kući. Nekada i po tri puta na dan moj sin promeni ponašanje, ali to je sve normalno. Pošto redovno odlazi na treninge, a muž radi svaki dan, obično u korpi za veš bude dosta garderobe za pranje. Trudim se da veš perem dva puta nedeljno, a nekada zna da se desi i tri puta, ali to je ređe. Normalno, pre nego što ubacim veš u veš mašinu, prvo pregledam džepove, da nije ostalo sitnog novca, ključevi, papiri, maramice i slično, da se ne zaglavi u bubanj.

Pre četiri meseca, dok sam pregledala veš za pranje, u džepu od trenerke mog sina koji se upravo vratio sa treninga, pronašla sam komad alu folije, umotan u kuglicu prečnika oko 2cm. Na prvi pogled, izgleda kao da je smotana folija od čokolade i nisam previše obraćala pažnju na to. Ostavila sam na veš mašini, unutra ubacila veš, prašak, uključila mašinu i izašla iz kupatila.

Baš u ovakvim situacijama, „đavo ti ne da mira“ i nakon pola sata ispred TV-a, shvatim da ne gledam u TV, već razmišljam o onoj kuglici od folije. Ne znam zašto mi je to bilo previše čudno. Da li je reč o nekom instinktu ili sam baš na tom istom TV-u videla slične situacije, rešim da se vratim u kupatilo i odmotam smotuljak od folije.

Normalno sam ustala sa fotelje, iako su u sobi bili i moj suprug i sin, i otišla u kupatilo. Čim sam zaključala vrata, odmotala sam foliju i odmah mi je sve bilo jasno. Iako nemam iskustva sa takvim stvarima, jak miris i zelenkasto-žuta boja ove biljke su mi odmah bili jasni. Odmah sam shvatila da se radi o marihuani, jer zaista nema šta drugo da bude. Čaj opet drugačije izgleda, začinsko bilje nije sigurno, jednostavno pronašla sam marihuanu u džepu svog sina.

U kupatilu sam se zadržala nekoliko minuta, jer sam doživela šok, pa sam morala da pustim vodu i operem ruke, da ne izgledam sumnjivo. Smotuljak od folije sam ponovo zamotala i u džepu ponela sa sobom. Vratila sam se u dnevnu sobu i nastavila da gledam TV sa njima, a imala sam osećaj da me obliva hladan znoj. Nisam znala kako da razmišljam, u glavi mi se motalo hiljadu misli… da li on to konzumira, da li je to stvarno njegovo ili je sačuvao nekom drugu, da li on to prodaje, možda mu je ovo prvi put… Nisam mogla da povežem misli, ovo je bila situacija kojoj se nisam nadala.

Mužu ne smem da spomenem šta sam pronašla u džepu našeg sina, jer sam sigurna da će ga verovatno istući, a potom razgovarati, što nikako nije dobro. Od pomenute situacije prošlo je četiri meseca, a ja i dalje redovno, dva puta nedeljno detaljno pregledam džepove svog sina kada ostavi garderobu za pranje. Do sada nisam ništa više pronašla.

Moj sin i dalje ide redovno na treninge, ne ostaje do kasno napolju, ne oseti se na alkohol, nije promenio društvo, sve je isto kao pre… što samo produbljuje misteriju i situaciju ostavlja nedorečenom. Šta se zapravo dogodilo te večeri posle treninga?

Pošto kao majka sve vidim, naravno da jako brinem i tražim pomoć, jer ne znam kome da se obratim. Ne bih želela da situacija eskalira, jer nisam potpuno sigurna šta se tačno dešava. Znam samo da je sve više vesti iz Vrbasa u kojima se spominju hapšenja zbog marihuane, da je sve više dece na ulici i da je situacija gora nego što sam mislila. Ne bih želela da inicijale svog sina pronađem u novinama.

Molim vas za pomoć, kako da se izborim sa ovom situacijom?