in , ,

(RAZGOVOR) Milovan Fiky Bajčetić: Snaga volje je veća i od snage atomske energije

SIVAC / KULA - Milovan Fiky Bajčetić je ne samo odličan sportista - ultramaratonac, već i veliki humanitarac, koji je do sada prevalio na hiljade kilometara u borbi za živote obolele dece i mnogih mladih ljudi. On je svojevrsni ambasador dobre volje iz naše opštine. Pročitajte njegovu priču.

Foto: Milovan Fiky Bajčetić

NM: Pre dve godine si vožnjom bicikla kroz Vojvodinu dao podršku usvajanju Tijaninog zakona, koji je nešto kasnije i usvojen. Odakle ta ideja?

Milovan: Ubistvo Tijane i druge mnogobrojne dece u meni je probudilo veliki nemir. Odlučio sam da podržim Igora Jurića da se usvoji Tijanin zakon koji automatski štiti našu decu. Tako sam odlučio da svaki svoj trening posvetim Tijaninom zakonu. Posle usvajanja zakona nastavio sam da apelujem za obolelu decu.

 

NM: Vožnjom bicikla si često pomagao oboleloj deci. Da li bi i drugi sportisti u većoj meri trebalo da učestvuju u sličnim akcijama?

Milovan: Svima nama je urođeno da pomognemo nekome. Za sebe ću reći da sam samo mali znak na putu koji pokazuje smer da pomognemo osobi kojoj je pomoć potrebna. Nema veće sreće nego kada u rukama držite dete za koje smo se svi mi borili i koje je spaseno u poslednji čas.

NM: Biciklom si do sada prevalio na hiljade kilometara. Možeš li da nam ispričaš neku anegdotu sa svojih maratonskih vožnji?

Milovan: Anegdota ima mnogo jer svaki dan treninga “Humanitarne vožnje” ima neku svoju priču. Dosta ljudi zna da me zaustavi i da me pitaju da li mi je potrebna pomoć ili nešto drugo? Oni ujedno vide apel na dresu i pošalju po SMS. Jedna od najlepših anegdota koje se sećam je kada sam ušao u prodavnicu da kupim banane i tamo zatekao jednu malu devojčicu sa mamom. Ona me je gledala sa velikim osmehom, a mama pitala da se slikamo. Rekao sam naravno, i tada sam osetio koliko je u stvari malo potrebno da neko bude srećan. Ona mi je tada poklonila iskreni osmeh, koji je ostao u meni i dao mi snagu da nastavim dalje.

 

NM: Ove godine si postao ultramaratonac. A zatim i osvojio treće mesto u Evropi u vožnji od 24 časa. Koliko je bilo teško ostvariti taj cilj?

Milovan: Utramaraton 24h je jedan od težih disciplina. Ultramaraton zahteva velike i teške treninge, kako fizički, tako i psihički. Provesti 24h na biciklu dok pada kiša, duva vetar, temperatura se menja iz sata u sat, nije nimalo lako. Konkurencija je bila velika. Sa mnom se tada takmičio dvostruki svetski prvak i svetski rekorder ultramaratona Chris Hopkinson. Jako je lep osećaj stajati na bini na dodeli medalja pored takvog čoveka. To daje još veću motivaciju.

NM: Trenutno držiš državni rekord u vožnji bicikla za 24 časa. Kakvi su ti dalji planovi u toj sportskoj disciplini?

Milovan: Trenutno držim državni rekord od 600 km za 24 h, 3. mesto u Evropi, 8. mesto u svetu i 24-ti u Svetskom kupu. Sledeći cilj jeste odlazak 2018. god. na Svetsko prvenstvo i postizanje novog rekorda. Ostalo je da se mnogo pripremam i mnogo da radim na svakom pređenom km.

 

NM: Nedavno si na svom Fejsbuk profilu napisao da je snaga volje jača i od atomske energije. Gde nalaziš volju za svoje maratonske podvige?

Milovan: Pored toga što imam zdravstvenih problema, ja baš u tome pronalazim motivaciju, jer ne želim da odustanem. Svakim maratonom i svakim treningom koji traje po 6 sati i više, ja tako izmorim sebe i svoje telo. Shvatio sam da odustajanje nije rešenje, već veliki pad u životu. Posle velikog pada u životu, fokus na cilj je još veći, a u tome je i motivacija.

 

NM: Kako uspevaš da uklopiš treninge sa poslom? Da li je moguće (p)ostati vrhunski sportista u uslovima kada se nema dovoljno vremena za trening?

Milovan: Ovo pitanje mi se jako sviđa. Trening i posao je jako teško uklopiti. Biciklizam zahteva jako velike i zahtevne treninge, a pored toga zahteva i dobar odmor. Pošto je kod nas jako teško pronaći sponzore koji bi finansirali bolju opremu i sve ostalo, ja sam time primoran raditi posao u tri smene. To je trenutno jedini način da prikupim nešto sredstava za bolju opremu.

 

NM: Imaš 21 godinu, pa se može reći da si tek na početku svoje biciklističke karijere. Da li ćeš nastaviti da se baviš profesionalnim biciklizmom i kakve su ti ambicije u tom sportu?

Milovan: Nastaviću da se bavim profesionalnim biciklizmom. I nastaviću da donosim velike uspehe u Sivac i Srbiju. Moram samo da napomenem da ne bih uspeo da odem na Evropsko prvenstvo da mi nisu pomogli ljudi dobre volje koji su finansirali put, startninu i smeštaj. Nermin Huseinbašić iz Švajcarske i Milan Krkuš iz SAD, JKP “Radnik” iz Sivca, Ciklomanija iz Novog Sada, Biciklarnik iz Sombora i Nikteks iz Kragujevca, Nenad Baranovski, Put Invest.

 

Da bih sledeće godine otišao na svetsko prvenstvo potrebni su mi sponzori za kupovinu bolje opreme ili finansiranje puta.

Portal “Naše Mesto” će pratiti dalje aktivnosti Milovana Fikija Bajčetića. Želimo mu puno volje, dobrog zdravlja i odlične rezultate.

Bane Grbić

Kako ocenjuješ ovo?

0 points
Upvote Downvote

Komentari

Leave a Reply
  1. Ponosan sam sto poznajem Milovana Dogar mladic i Veliki humanitarac Pomognimo mu da kupi bolju opremu i ode na Svetsko Prvenstvo On Proslavlja Nas Sivac i biciklizam kao sport

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Loading…

0

Komentari

0 komentari

(REZULTATI ANKETE) Vrbašani ostaju verni Maršalu Titu – bez promene naziva ulice

COV Auto škola “Kovač” DOO – Kula