Veliki intervju sa direktorom Kulturnog centra Kula – Šta nas očekuje u 2018. godini?

410

KULA - Za Portal "Naše Mesto" govorio je Kamenko Bertić, direktor Kulturnog centra Kula, koji je sa nama podelio više informacija o proteklom periodu, ali i o planovima za 2018. godinu koja je upravo počela.

Kamenko Bertić, direktor KC Kula / Foto: N. Janjanin / januar 2018. godine

NM: Kako je prema Vašem mišljenju protekla 2017. godina u Kulturnom centru Kula?

Bertić: Počeo bih od druge polovine 2016. godine, kada smo se uhvatili u koštac sa rekonstrukcijom nekih stvari u samoj kući, počev od mokrih čvorova. Možda nije poetično pričati odmah o mokrim čvorovima, ali rešili smo pitanja toaleta, kupatila itd. Početkom prošle godine smo rešili tehničku sobu iz koje se upravlja svetlosnim parkom i ozvučenjem i sredili sobu koja nam služi za goste, odnosno za smeštaj naših saradnika koji nisu iz Kule. Tu smo sredili jedno kupatilo i opremili smo sobu da može da se prenoći i po nekoliko dana. Otkako je završena rekonstrukcija ulice Josipa Kramera, mi smo sredili dvorište i prilaz Kulturnog centra i pred Festival smo uradili fasadu. Ima tu sada oprečnih mišljenja po pitanju boje, međutim ono što je najvažnije, mi smo celu fasadu presvukli mrežicom i lepkom, dakle uradili smo nešto što se godinama nije radilo. Sada kada se sledeći put bude krečilo, može da se izabere bilo koja boja, ali važna je ta podloga. Urađen je novi hidrant, nova hidrantska mreža u slučaju požara, zatim nova kanalizacija.

Godina 2017. završena je uvođenjem plinskog grejanja u Kulturni centar, za šta je Opština uložila oko 3 miliona dinara i od polovine grejne sezone se kreće sa grejanjem na gas. Uradili smo neke probe i ovo je neuporedivo jeftinije od dosadašnjeg lož ulja. Ovim će troškovi za grejanje biti upola niži, pa ćemo ta sredstva moći da usmerimo ka nekim drugim stvarima. Što se tiče tog pozorišnog “hardvera”, i u 2018. ćemo raditi neke stvari.
Uradićemo rekonstrukciju šminkernice i garderobe pozadi, to je nešto što publika ne vidi, ali 50 godina nije pipnuto.

Što se tiče “softvera”, mi se standardno bavimo produkcijom predstava, što je naša glavna delatnost. Nije lako održavati nivo predstava koji je davno postignut, ali se trudimo. Mogu da kažem da je sve manje ljudi zainteresovano za bavljenje pozorištem, ali ne i za gledanje jer, što se tiče publike, Kula nikada nije imala problem. Tu postoje određena odricanja jer je to uveliko na amaterskom nivou, a ljudi rade svoje poslove koji su im potrebni za egzistenciju, tako da je poprilično teško održavati taj kvalitet. Međutim, mi koji smo zaposleni ovde dajemo sve od sebe da radimo dovoljno na kvalitetu tih predstava.

NM: Šta biste izdvojili kao trenutno najveći, da tako kažemo, problem?

Bertić: Nije problem, ali ono što je moj plan je stvaranje stalnog repertoara u pozorištu. Kulska publika je zaslužila da ima repertoarsko pozorište, da više puta u toku godine može da gleda svoje predstave. Naravno, ne može se uvek napuniti sala, ali ima tu nekih planova koje mislimo da odradimo, a to je takozvana mala scena. To su male pozorišne forme za stotinjak gledalaca. Mi na našoj sceni možemo da postavimo 100 stolica, koje smo kupili prošle godine i da napravimo kamernu scenu na kojoj će se izvoditi mala forma. Toga je bilo ranije, ali Kula to godinama nije radila i mislim da ćemo to svakako da pokrenemo, tako da se te predstave mogu igrati mnogo više nego kada je velika scena u pitanju.

Pozorište Kula, pogled iz galerije / Foto: N. Janjanin / jun 2017. godine

NM: Možemo li očekivati neki profesionalni pozorišni ansambl u 2018. godini?

Bertić: Tu je uvek pitanje zašto u Kuli na gostovanju nemamo profesionalnih predstava. Ovde se uvek uzima u obzir izreka “koliko para, toliko muzike”. Dakle, dovoditi profesionalni ansambl, a da to nije “tezgaroška” predstava gde oni dođu privatno obučeni, a mi damo stolice i stolove za scenografiju, je vrlo teško. Te predstave su jako skupe. Da li je to realno ili nije, ja ne mogu da procenim iz ove moje perspektive, ali mislim da su sve cene preterane. Naravno mi imamo mnogo ponuda za gostovanje ozbiljnih beogradskih i novosadskih pozorišta, ali predstava koja je ansambl, scenografski rešena, sa poznatim glumcima, mada i ne moraju da budu poznati, ne može da se dovede za novac manji od 200.000 dinara. Dakle, to nije ekonomski isplativo jer bi cena karte morala da bude nenormalno velika, a u ovoj situaciji, prava kulska pozorišna publika nije spremna da izdvoji novac. Ne govorim o publici koja dolazi ad-hoc da gleda neke predstave koje nemaju umetničku vrednost nego su estradnog tipa. Tu se daje novac, ali to nije pozorište. Ono što je pravo pozorište u tom smislu, mora da košta, a ja ne verujem da bi mogla da se napuni sala.

Dakle, mi u svom budžetu nemamo sredstva koja bismo mogli da izdvojimo za te namene. Naravno, može i nešto jeftinije da se dovede, ali to je već na granici. Treba tragati i biće toga u 2018. godini, bar za Festival ćemo dovesti jednu ozbiljniju predstavu, pošto se ove godine održava 60. Festival po redu.

NM: Šta sve pozorište priprema za 2018. godinu, kakve nas premijere očekuju?

Bertić: Mi smo nedavno započeli probe na novoj ansambl predstavi Kulturnog centra. Reč je o “Rodoljupcima” Jovana Sterije Popovića u režiji Dragana Ostojića, našeg proverenog prijatelja i iskusnog glumca i reditelja iz Kikinde i igraće je kulski ansambl, potpomognut sa dva gostovanja naših prijatelja iz Crvenke i Sente. Što se tiče predstave, Sterija kao Sterija, to je uvek prijemčivo publici, naravno, komedija je u pitanju, mi smo se definitivno odlučili za vedrije stvari. Premijera predstave “Rodoljupci” može se očekivati krajem februara ili početkom marta. Ja ne znam da li su “Rodoljupci” ikada rađeni u Kuli, možda jako davno. Ansambl je ujednačen, ozbiljan i mogu reći da mi se već u startu dopada to kako zvuči i izgleda taj komad.

Ukrajinski folklorni ansambl “Pavličenko” iz Kanade / Foto: N. Janjanin / avgust 2017. godine

Ono što je plan je premijera predstave za decu, odnosno dečjeg ansambla. Imamo tu već jednu grupu dece iz osnovne škole. Eventualno bismo za jesen mogli da razmišljamo o jednoj predstavi koja bi bila urađena povodom sto godina od pobede u Velikom ratu i sto godina prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. To je veliki i značajan jubilej i mislim da je temelj ove države i to ne bi bila komedija nego nešto sa nacionalnom tematikom. Mislim da bi to bilo prigodno povodom obeležavanja sto godina.

Ono što ću ja kao direktor pokušati da uradim je da deo ansambla bude kulski, a deo profesionalni. To je jedan iskorak o kome ja razmišljam već nekoliko godina, da predstave koje se rade u Kuli mogu da budu i profesionalne. Dakle, treba angažovati profesionalne glumce iz nekih pozorišta što uopšte ne košta mnogo, iako tako zvuči. Mislim da Kula i kulska publika mogu samo da dobiju time.

NM: Da li imate u planu povećanje broja filmskih projekcija u 2018. godini?

Bertić: To najmanje zavisi od nas. To zavisi od distributera, prikazivača sa kojim mi imamo ugovor i oni to rade po svojoj dinamici. Ja mislim da mi ništa ne zaostajemo za ostalim sredinama koje nemaju stalni bioskop. Evo, sada će biti premijera filma “Patuljci sa naslovnih strana” u kome igra i naša sugrađanka Jelena Đukić. U Beogradu je premijera 18. januara, a već 23. će biti na repertoaru u Kuli. Dakle, mi ništa ne zaostajemo i oni nam šalju filmove prema tome kako u Beogradu ide prvih nedelju dana. Ako neki film nije popunio sale u Beogradu, oni ga ne šalju nama i to je možda malo hendikep. Opet, to nisu umetnički filmovi, to su blokbasteri i mejnstrim, ali to je svakako potrebno publici i pre svega je neuporedivo jeftinije nego da se ide u Novi Sad. Mi se trudimo da svaku rupu popunimo filmovima ali ovo konkretno ne zavisi od nas.

NM: Ima li pozorište recitatorsku sekciju?

Bertić: Ima, svakako. Iako je toga sve manje po Vojvodini i Srbiji i svako ko u ovo vreme poželi da se bavi govorenjem poezije i recitovanjem, taj je za mene već veliki čovek, glumac i recitator. Naravno, ove godine se počinje sa radom na poeziji, idu smotre, ide se uvek do Valjeva, do najvećeg festivala u zemlji, a neretko mi tu imamo i prvake Srbije u recitovanju.

NM: U kojoj meri su mladi ljudi zainteresovani za učešće u radu pozorišta?

Bertić: Manje su zainteresovani za učešće, a više za gledanje. Primetio sam da su mladi ljudi uvek više od pola publike i to je snaga Kule. Malo manje su zainteresovani za sam rad, uvek postoji neki otpor prema tome. Mi smo otvoreni za svakog, dođeš i probaš, hoćeš, možeš, budeš. Ne možemo stalno da vršimo neke audicije. Pozorište nije folklor da možeš da uključiš svakoga. Pozorište podrazumeva talenat i rad, ali prvenstveno talenat. Ljudi možda i ne znaju kako da dođu do nas. Dođeš, pokucaš, kažeš: “Dobar dan, ja bih da probam”, nema tu mudrosti. Kažem, više su zainteresovani za gledanje programa nego za učestvovanje, ali nekako tu naiđu generacije gde bude puno zainteresovanih. Mi sada imamo klince koji su u osnovnoj školi i oni će da budu u pozorištu bar 10, 15 godina i to je velika stvar. Taman kad stasaju, kada imaju ogromno iskustvo, oni odu na fakultete, na poslove, na brodove, na okeane i mi ostanemo bez ljudi.

NM: Što se tiče galerije, koliko prosečno bude izložbi u toku godine i da li će se nešto menjati u narednom periodu?

Bertić: Uvek je plan jedna izložba mesečno, međutim uvek pređe, bude više od 20 izložbi u toku godine. Ova galerija služi da bi svako mogao da izlaže u njoj. Neko ne može da napravi samostalnu izložbu, prosto zbog kvaliteta i broja radova, ali postoje grupne izložbe, smotre likovnog stvaralaštva neakademskih slikara. Opet govorim o finansijama, mi bismo mogli da donesemo umetnička dela velikih slikara, ali za to su potrebna sredstva, da ne pričam o obezbeđenju galerije itd. Međutim, galerija ima potrebne stvari i ljudi koji se bave slikarstvom mogu slobodno da dođu, predlože i kažu šta imaju. Naravno, mora prvo da se pogleda, da se pripreme slike da bi to bilo izloženo, ali ništa nije problem. Uvek se dogovori, uvek se napravi neko pomeranje da se nađe termin, da izložba bude bar sedam dana u našoj galeriji.

Unutrašnjost galerije u Kuli / Foto: N. Janjanin / jun 2017. godine

NM: Da li će Kula uspeti da zadrži Republički festival amaterskih pozorišta jer je ranije bilo nekih nagoveštaja da bi manifestacija mogla da se preseli u neki drugi grad?

Bertić: Ja o tome već par godina ne znam ništa, nema nekih priča da bi Festival mogao da se preseli. Ono što znam je da je ove godine 60. festival i prvi put ove godine je poverena organizacija Kulturnom centru Kula. Dakle, sva organizacija dosad koja je bila, bila je organizacija Kulturno-prosvetne zajednice. Preko Kulturno-prosvetne zajednice se i finansirao Festival, lokalna samouprava ga je finansirala, a od ove godine je to povereno Kulturnom centru.

NM: Šta je razlog tog prelaska?

Bertić: Može se reći da u našem budžetu već postoji sistem javnih nabavki i transparentniji način trošenja para. Ništa to nije posebno, Kulturno-prosvetna zajednica je udruženje građana, nije ustanova ili institucija opštine i onda čak i zakonska odredba kaže da bi to moralo da se organizuje preko institucije, kao što je Kulturni centar, čiji je osnivač Skupština opštine Kula. To je jedini razlog.

NM: Da li su finansijska sredstva koja opština izdvaja dovoljna za realizaciju svih vaših aktivnosti?

Bertić: Jesu. Sredstva se svake godine povećavaju za određeni procenat. Ne može se reći da uvek ide, ali je to novac koji malo koja lokalna samouprava izdvaja za kulturu i to je činjenica i istina. U opštini Kula postoje četiri ustanove kulture – Kulturni centar i tri doma kulture u Sivcu, Crvenki i Ruskom Krsturu. To su institucije kulture čiji je osnivač Opština i one se finansiraju kao indirektni budžetski korisnici. Svi ostali su udruženja građana i oni se finansiraju putem konkursa. To je zakonska odredba i ne može udruženje građana da bude na budžetu bez konkursa, prosto zakonski nije moguće.

Para za to uvek ima onoliko koliko ima, ako je ćebe kratko, kratko je, tu nema priče. Ja mislim da za obim posla i aktivnosti koje mi obavljamo to sasvim dovoljno. Naravno, prvo treba racionalno da se napravi plan budžeta, gde usmeriti sredstva, šta su prioriteti itd, ali može da se potpomogne gde god zapne. Privatnog sponzorisanja od strane firmi u Kuli nema, ali mislim da su budžetska sredstva sasvim dovoljna. Naravno, uvek može više.

NM: Kako komentarišete situaciju u Kramerovoj ulici?

Bertić: Ja mislim da će to da se reši, da će se postići neko rešenje.

NM: Ne utiče na rad pozorišta?

Bertić: Na rad pozorišta ne utiče. Mi smo ovde dosta dugo imali raskopanu ulicu i čak i onda je pozorište funkcionisalo. Išlo se malo preko dasaka ali generalno, to ništa ne smeta radu pozorišta. Moje mišljenje je da ulicu treba zatvoriti, da bude pešačka zona. Ne vidim drugo rešenje osim zatvaranja ulice ili asfaltiranja. Pokazalo se da ovaj pešački deo i u ulici i u našem dvorištu stoji sasvim dobro.

N. Janjanin, M.V.

19.01.
0652339XXX
OGL Prodajem kucu u Marka Miljaniva 2, Kula, plac povrsine 5 ari, kuca povrsine 80 kv, plus pomocne prostorije, kontakt 0652339591 cena dogovor
19.01.
062273XXX
OGL Zaposlena sam, tolerantna, pedantna i nepušač, potreban mi je namešten ili polunamešten manji stan u Kuli u okolini centra za izdavanje, do 100€ sa troškovima. Kontakt telefon 062273996/viber.
18.01.
0658151XXX
OGL PRODAJEM STENCE MOPSA INFORMACIJE NA 0658151717 Pivnice
18.01.
0658151XXX
OGL Prodajem stence MOPSA sve informacije na tel. 0638804077 Pivnice
13.01.
0638566XXX
OGL Prodajem štence Nemački ovčar cena 5000din Sivac 0638566007
Postavite vaš mali oglas ODMAH - Klikni ovde