Veliki intervju za Naše Mesto: Ferenc Lendak, direktor OŠ „20. oktobar“ Sivac

626

SIVAC - Pored informacija koje možete pronaći u tekstu ispod, u narednih par dana na našem portalu možete očekivati ekskluzivnu informaciju o projektu škole u prirodu, koju u Malom Staparu pokreće OŠ "20. oktobar" Sivac. Do tada, pročitajte o kojim smo sve temama pričali sa direktorom Ferencom Lendakom.

Ferenc Lendak, direktor OŠ "20. oktobar" Sivac / Foto: N. Janjanin / januar 2018. godine

NM: Kako rešavate problem vršnjačkog nasilja koji se raširio po celoj Srbiji?

Lendak: Nemamo nekih težih fizičkih prekršaja, ali onih uobičajenih u školama, u smislu koškanja, da se deca zavade, da bude teških reči i neko guranje, tu, kao i u svakoj školi imamo Tim za prevenciju nasilja i borbu protiv nasilja, koji nastoji da reši takve situacije. U tom timu su, pored mene, pedagog i psiholog, dva nastavnika sa viših razreda, kao i dva sa nižih razreda, tako da ta pitanja rešavamo u okviru pomenutog tima.

 

NM: Da li škola ima video-nadzor?

Lendak: Škola ima video-nadzor samo spolja. Pošto radimo u dva objekta, u Novom Sivcu i Starom Sivcu, u Starom Sivcu će na proleće biti instaliran video nadzor. Lokalna samouprava je konkurisala kod Pokrajinskog sekretarijata za sredstva koja su odobrena u iznosu od 2.100.000 dinara, a jedan deo tih sredstava ide Osnovnoj školi „20. oktobar“ za postavljanje potpuno novog video-nadzora u objektu u Starom Sivcu. Ovde se nalazi video-nadzor spolja, tako da snimamo okolinu škole, ali unutra nemamo video-nadzor.

 

NM: Kada smo već spomenuli taj drugi objekat, kakva je raspodela nastave u dva školska objekta i kako škola funkcioniše na dva mesta koja su tako udaljena?

Lendak: To je malo otežavajuće u smislu organizacije rada zato što među nastavnim osobljem ima priličan broj putnika. Ovde je udaljenost između dve zgrade oko jednog kilometra, tako da se, prilikom izrade rasporeda časova, mora voditi računa o tome da nastavnicima bude napravljen takav raspored da mogu da stignu iz jednog u drugi objekat. Ove godine imamo 26 odeljenja i u Starom Sivcu se nalaze učenici od prvog do šestog razreda, a od tih razreda u Novom Sivcu bude po jedno odeljenje, dok su ostala u Starom Sivcu. Učenici sedmih i osmih razreda svu nastavu pohađaju u Novom Sivcu. To je neko pravilo koje je uvedeno ranije. Od ove godine smo pomerili smene, tako da i u Starom i u Novom Sivcu počinju u 08:00 časova, za razliku od dosadašnjeg perioda kada je to bilo u 07:30, upravo iz razloga da deca koja žive u Starom Sivcu, a đaci su sedmog i osmog razreda, imaju dovoljno vremena da stignu do škole. Neka deca koja na primer stanuju na ulazu u Sivac iz pravca Crvenke  treba da pređu i 3 kilometra da bi stigli do zgrade u Novom Sivcu. Zahvaljujući reorganizaciji prostora ovde u Novom Sivcu, mi smo od ove školske godine prešli na jednosmenski rad u objektu u Novom Sivcu. U Starom Sivcu je i dalje ostao rad u dve smene, s tim što su u popodnevnoj smeni uvek učenici nižih razreda, koji se mesečno menjaju.

 

NM: Koliko se uspešno sprovodi inkluzivna nastava u Osnovnoj školi „20. oktobar“?

Lendak: Vrlo velika pažnja je posvećena inkluzivnoj nastavi u našoj školi. Mi imamo učenike koji su raspoređeni po tim individualnim obrazovnim planovima, takozvanim IOP 1 i 2. Ove školske godine u drugim razredima imamo dvoje dece sa IOP 2, u trećim razredima jedno dete IOP 1, dvoje IOP 2, u četvrtom razredu dvoje dece sa IOP 1, u petim razredima šestoro dece sa IOP 1 i jedno sa IOP 2, u sedmom razredu imamo jednog učenika sa IOP 1 i u osmom dvoje sa IOP 2. Naročitu pažnju posvećuje i psihološko-pedagoška služba, a i nastavnici predmetne nastave koji rade sa tom decom po individualnim obrazovnim planovima da savladaju nastavno gradivo u okviru svojih mogućnosti. Velika pažnja se posvećuje radu s njima, kao i generalno sa svim učenicima koji u nekom delu nastave zaostaju po nekim temama i nastavnim jedinicama. Organizujemo, naravno, i dopunsku nastavu koja je i zakonska obaveza, ali i dodatnu nastavu, koja je takođe naša obaveza i tako smo zamislili da, pogotovo onim učenicima koji su nadareni, posvetimo više pažnje. Pred nama je sad početak školskih takmičenja. Juče su na aktivu direktora osnovnih i srednjih škola naše opštine dogovorena domaćinstva. Podelili smo koja škola će kom predmetu biti domaćin, tako da se uveliko pripremamo i za takmičenja.

 

NM: Da li imate neke vannastavne aktivnosti i od čega se one sastoje?

Lendak: Svaki nastavnik u okviru svog nastavnog predmeta ima obavezu da drži te vannastavne aktivnosti, da se u takozvanim sekcijama okupljaju oni učenici koji to žele. Naravno, u sekcijama ne učestvuju samo najbolji đaci, nego svi učenici koji imaju afiniteta za neku vrstu nauke, sporta ili nešto što mi zovemo veštine iz fizičkog, likovnog ili muzičkog. Svi su uključeni, svih 569 učenika škole je uključeno u neke od tih sekcija i vannastavnih aktivnosti. Njih organizujemo u popodnevnim satima kada nema redovne nastave. Tada deca dolaze u sekcije i sa svojim nastavnicima rade po planovima i programima za vannastavne aktivnosti.

 

NM: U kakvim sve projektima učestvuje škola „20. oktobar“?

Lendak: Nastavnici učestvuju na seminarima koje redovno organizujemo i mi ovde u školi, za sebe, a broj nastavnika koji sluša te seminare kreće se između 25 i 30. Nekada su ti seminari osnovnog tipa, vezano za nastavu, nekada vezano za prevenciju nasilja, nekada za kvalitetnije učenje, za prezentaciju nastavnih jedinica, tako da nastavnici učestvuju na raznovrsnim seminarima, što ovde u okviru škole, što u okviru organizacije koje sprovedi Društvo učitelja opštine Kula, koji su veoma aktivni. Nekada nastavnici odlaze i u malo udaljenija mesta, u Sombor, Novi Sad, Beograd, učestvuju na zimskim susretima, tako da se putem seminara vrši takozvano stručno usavršavanje nastavnog kadra. Što se tiče ostalih projekata, uzmemo učešće na svim konkursima koji se pojave od strane Ministarstva prosvete, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, društava za srpski jezik, matematiku, biologiju, istoriju, itd. Pažnja se posvećuje i konkursu za likovna stvaralaštva, tako da je u tome nastavnik likovne kulture i svi učitelji, zatim književnim olimpijadama i tako dalje. To su mesta na kojima učenici naše škole na najlakši način iskazuju svoje mogućnosti i kapacitete.

 

OŠ „20. oktobar“ u Starom Sivcu / Foto: N. Janjanin / januar 2018. godine

 

NM: Šta činite po pitanju modernizacije nastavnih sredstava?

Lendak: Mi smo u toku 2016. godine nabavili dve interaktivne table koje su instalirane ovde u objektu u Novom Sivcu. Jedna je namenjena nastavnicima razredne nastave. Ona je instalirana u jednoj učionici, ali svi učitelji mogu da dođu, da se organizuju da svi mogu da koriste blagodeti te nove tehnike i tehnologije. Druga se nalazi u učionicama na spratu, gde je koriste nastavnici predmetne nastave. Mi smo prošle godine bili dobitnici jedne od 50 interaktivnih tabli koje je delilo Ministarstvo prosvete za 50 škola u Srbiji. Sponzor te nagrade bila je kompanija „Bambi“ iz Požarevca i tabla je instalirana u zgradi u Starom Sivcu. Nastavnici su prošli obuku za rad sa interaktivnom tablom kroz tri seminara, tako da je većina nastavnika u školi osposobljena da je koristi i na taj način olakša rad i sebi i učenicima. Što se tiče ostalih tehničkih pomagala, sad smo konkurisali u Ministarstvu prosvete za „izgradnju“ jedne potpuno nove informatičke učionice pošto je informatička oprema koja se nalazi u školi poprilično zastarela, jer tehnika napreduje velikim koracima. Ono što je bilo moderno pre desetak godina sada je već zastarelo, tako da smo konkurisali jednim projektom u iznosu od nepunih milion i po dinara, a ovo čime raspolažemo nastojimo da održimo koliko je to moguće, da bude u funkciji i da učenici mogu da koriste.

 

NM: Na koji način vršite profesionalnu orijentaciju učenika?

Lendak: Profesionalna orijentacija učenika je zakonom predviđena u tom smislu da se u drugom polugodištu osmog razreda radi takozvani Test profesionalne orijentacije, gde oni ispunjavaju upitnike i na taj način pedagoško-psihološka služba procenjuje šta je to što je interesovanje svakog pojedinačnog učenika. Naša ideja je da se profesionalna orijentacija spusti bar do 5. razreda i da već u 5. razredu osnovne škole đaci počnu da se usmeravaju u tom smislu, a u skladu i sa dualnim obrazovanjem koje se sada uvodi u srednje škole, da na taj način đacima olakšamo da se opredele za srednju školu koju će u pisati, za svoj budući poziv, fakultet koji će upisati i završiti, a ako ne budu studenti fakulteta, da se bave ostalim zanimanjima koji zahtevaju srednje obrazovanje. Takav jedan projekat je bio u našoj opštini pre 15-ak godina, GTZ je bio voljan da nam pomogne. Mi smo u jednoj osnovnoj školi i sproveli takav projekat oko profesionalne orijentacije i nadam se da ćemo ove godine, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, uspeti da tako nešto ustalimo i u školi u Sivcu.

 

 

NM: Školska biblioteka u vašoj školi ima veliki fond knjiga, kako razvijate taj segment?

Lendak: Školska biblioteka ima veliki fond knjiga i to je uglavnom ona literatura koja je vezana za proces nastave, ali pored te literature u poslednje dve godine nabavljamo i literaturu enciklopedijskog tipa, to su enciklopedije i za više i za niže razrede. Za to smo predviđali budžetom određena sredstva koja smo potrošili za obnavljanje knjižnog fonda, a u tome nam je pomoglo i Ministarstvo prosvete jer su školama dodeljivana određena sredstva. Mi smo u toku 2017. godine u dva navrata dobili sredstva iz Ministarstva prosvete za tu namenu, jednom 58.000, a drugi put 25.000 dinara. Ta sredstva su utrošena za nabavku literature koja je skuplja, ali je enciklopedijskog tipa i roditelji bi teško mogli da kupe pojedinačno. Zato to postoji u školi, tako da učenici mogu da dođu u školu kada su im potrebni enciklopedijski podaci ili rečnici.

 

NM: Ako neko od građana želi da donira knjige školi, da li je tako nešto moguće?

Lendak: Uvek su dobrodošle donacije. Mi smo u prošloj godini imali donacije, jednu u iznosu od 188.000 dinara kompanije Al Rawafed koja posluje ovde u Sivcu i taj novac smo upotrebili za obnavljanje opreme u fiskulturnoj sali u Starom i Novom Sivcu. Nabavljene su strunjače, kozlići, mornarske lestve itd. da bi se olakšao rad i nastavnicima i učenicima i da bi, u vreme kada se većina učenika slabo kreće, omogućili da svoje slobodno vreme provedu u fiskulturnoj sali. Uključeni su i u sekcije koje smo već pomenuli. Među učenicima u Sivcu je veliko raspoloženje da učestvuju u timovima. Oni su uključeni i u rukometni klub, fudbalski klub i u ženski fudbalski klub koji postoji u Sivcu i sve su to đaci iz naše škole. Škola sa društvenom sredinom sarađuje i na taj način što su naši đaci uključeni i u kulturno-umetničko društvo, koje radi ovde i to vrlo aktivno, vrlo lepe programe pripremaju, njihovi nastupi su uvek zapaženi. Poslednji veliki nastup je bio prilikom obeležavanja Dana opštine Kula, kada su u Kulturnom centru u Kuli imali zaista jako lep deo kojim su učestvovali u obeležavanju te svečanosti.

 

NM: Kakvi su planovi za dalji razvoj škole?

Lendak: Što se razvojnih planova tiče, bez planova za Mali Stapar, čija je izrada u toku, mi očekujemo da se usvoji projektno-tehnička dokumentacija za sanaciju i renoviranje objekta u Novom Sivcu, u tom smislu što bi se zamenila kompletna građevinska stolarija. Bili bi zamenjeni krovovi, parket u fiskulturnoj sali, bile bi zamenjene sve vodovodne i kanalizacione cevi u objektu, okrečena cela škola i zamenjena unutrašnja drvenarija, sređeni prilazni putevi školi, tako da je to projekat vredan 30 miliona dinara. Projektno-tehnička dokumentacija koja je gotova za drugi projekat jeste za objekat u Starom Sivcu. Sve ovo što sam rekao za Novi Sivac, važi i za Stari Sivac, s tim što će tamo možda biti prioritet izgradnja tople veze između zgrade škole i fiskulturne sale. U Starom Sivcu je sala od škole udaljena oko 50 metara i deca kada idu na čas fizičkog ili se odatle vraćaju, prolaze kroz dvorište. Dvorište jeste asfaltirano, ali često se desi da pada kiša ili duva vetar, tako da oni kada prolaze, obuća i odeća im budu mokri. Naša je zamisao bila da napravimo jedan topli hodnik kao vezu između objekta škole i fiskulturne sale, da odradimo sanaciju sanitarnih čvorova, zamenimo stolariju i vrednost tog posla je oko 19 miliona dinara. Pošto je moguće konkurisati po fazama, mi ćemo konkurisati da prva faza bude izgradnja tog toplog hodnika. Jako lepa saradnja je tu postignuta sa ljudima čiji se placevi graniče sa školom, koji su dozvolili pomeranje njihovih graničnih zidova i međa, da bi školi ostalo što više prostora, tako da se ovim putem zahvaljujem svim tim ljudima.

 

NM: Da li će škola koristiti sportsku halu koja treba da se otvori u Sivcu?

Lendak: Škola direktno ne, ali naši učenici koji su uključeni u sportske klubove da. To jeste korisno i za našu školu jer oni sada u zimskom periodu treniraju u našoj sali u Novom Sivcu. Neki klubovi koriste salu u Starom Sivcu, a po mojim informacijama, to će sve da se preseli u novu sportsku halu. Na taj način se ovde otvara prostor da još više vremena ostane učenicima škole da još više koriste i jednu i drugu fiskulturnu salu.

 

NM: Šta biste izdvojili kao najveći, da tako kažemo, problem u školi?

Lendak: Ono što je problem, ali to nije problem samo u našoj školi, jeste nedostatak stručnih kadrova iz pojedinih predmeta. Kadrovi koji se školuju za rad u školama jesu u pojedinim segmentima problematični zbog toga što ih nema dovoljno. Takav je problem iz nemačkog jezika, matematike, fizike, tu ima pomeranja na početku skoro svake školske godine i direktori nisu sigurni da li će tu biti nekih premeštanja. Radna snaga se pomera i mi smo početkom ove školske godine ostali bez stručnog nastavnika fizike, bez stručnog nastavnika matematike, a pored toga nam inače nedostaje nastavnik nemačkog jezika. To je problem svih škola u našoj sredini. Organizacija rada u školi je inače potpuno prihvatljiva i za nastavnike i za roditelje. Nastojimo da, u saradnji sa Školskim odborom i Savetom roditelja škole uvek izađemo u susret željama učenika u smislu sekcija, dodatnih časova itd.

N. Janjanin