(INTERVJU) Jelena Đukić: Uvek se radujem kada ono što radim vide moji Kuljani

NM: Film „Patuljci sa naslovnih strana“ u kome igraš jednu od glavnih uloga nedavno je prikazan i u Kuli. Kakve emocije to kod tebe izaziva, s obzirom na to da si rođena Kuljanka?

Jelena: Naravno da se uvek radujem kada ono što radim imaju priliku da vide moji Kuljani. Pre svega moji prijatelji sa kojima se retko viđam, a za koje znam da se raduju mom uspehu. Kula je nerazdvojivi deo mene, pre svega zbog moje porodice, a posle, jer sam dobar deo života provela u njoj i volim svoju varošicu mnogo.

 

NM: Jedna od glavnih tema Patuljaka je rijaliti. Da li je ovde reč o kritici društva ili ste kroz film prosto predstavili svoju interpretaciju stvarnosti?

Jelena: Nismo se trudili da kritikujemo društvo, ono ne bar na prvu loptu. U ovom filmu je prikazano stanje društva u kojem nažalost naša deca odrastaju. Ali moja teorija je da svako ima pravo na izbor u životu šta će da gleda, šta će da sluša i sa kim će da se druži. Sami određujemo čemu ćemo se prikloniti.

 

NM: Ti i Milorad koji je režiser i scenarista filma „Patuljci sa naslovnih strana“ sarađujete godinama unazad. Radili ste filmove, tv serije, ali i predstave. Imajući u vidu dobre kritike i gledanost „Patuljaka“, može li se reći da ta vaša saradnja donosi sve bolje rezultate?

Jelena: Za sada je sve što smo radili bilo uspešno. Imamo još neke projekte u planu pa ćemo videti rezultate, ali nadam se samo najboljem.

NM: Mnogi te znaju kao sjajnu pozorišnu glumicu. Jedna od poslednjih predstava u kojoj si igrala su „Svingeri“. Šta lično preferiraš – film ili pozorišne daske?

Jelena: I jedno i drugo. Ne mogu da odvojim, jer su i pozorište i film magični. Pozorište je moja prva ljubav i jako ga volim, jer je živo, od publike odmah dobiješ interakciju, a film je jedan trenutak u kome moraš da budeš maksimalno skoncentrisan, posle dugog čekanja dok ne dođe tvoj red za snimanje.

 

NM: Diplomirala si na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Miše Janketića. Pre tri godine ste zajedno glumili u prvom srpskom 3D filmu „Peti leptir“. Kakav je osećaj glumiti sa profesorom koji te je učio glumačkom zanatu?

Jelena: Miša Janketić je pre svega divan čovek, a o njegovoj glumačkoj figuri svi znaju. Bila mi je čast da delim sa njim kadar, a moram da priznam da sam o tome maštala kao student. Imala sam malu tremu, ali nekako je odmah prošla čim smo počeli da snimamo. Od njega sam samo dobila mnoštvo korisnih saveta. Peti leptir je bio moj prvi film, tako da mi je njegovo prisustvo u filmu mnogo značilo.

 

NM: Iako si iskusna glumica, koja iza sebe ima niz uspešnih projekata, relativno skoro smo počeli da te gledamo na TV ekranima. Da li je u današnje vreme teško doći do uloge, ili si prosto pažljivo birala šta želiš da snimaš?

Jelena: Za česta pojavljivanja na malim ekranima mora mnogo kockica da se složi, to nije jednostavno. Nekome karijera vrtoglavo krene odmah posle akademije i zaista puno faktora utiče na to. Ja moju karijeru gradim postepeno, onako kako je najbolje za mene. Ne jurim za projektima, čekam da me pronađu, jer u ovom poslu uloge pronalaze glumce. Za sada sam zadovoljna i samo neka i dalje bude ovako kvalitetno.

 

NM: Možeš li reći nešto o svom poslu, a što se ne može naučiti na akademiji? Nešto što se dobije iskustvom i velikim brojem sati i dana provedenih na pozorišnim daskama?

Jelena: Mogu jedino da priznam da je ovo posao samo za ljude koji ga iskreno vole. Na akademiji dok smo studirali bili smo zaštićeni od spoljnog sveta, samo smo se igrali. Kada smo izašli u realan život shvatili smo da je naš posao veoma zahtevan i posvećenički, teško je sve to biti dok se boriš za golu egzistenciju, ali zato u ovom poslu ostaju oni koji ga i pored mnogo iskušenja i dalje vole i ne odustaju.

 

NM: Kakvi su ti planovi za dalji rad? Možemo li očekivati Jelenu u nekom novom, još drugačijem izdanju?

Jelena: Uvek imam ideje za nešto novo, ne mirujem. Put do realizacije tih ideja je možda malo duži, ali kako sam rekla ja ne odustajem. Nadam se da će ovaj film otvoriti neko novo poglavlje u mom daljem poslovnom životu.

B.G.