Recenzija knjige Stefana Žarića posvećene radu Milene Pavlović Barili

172

KULA - Mladi istoričar umetnosti Stefan Žarić predstavio je kulskoj publici svoj nagrađeni master rad. Recenziju knjige uradio je pesnik Milić Vulović, a mi vam je prenosimo u narednim redovima.

Ilustracija Milene Pavlović Barili "Toplo ružičasto sa hladnim sivim" objavljena u Vogu 1940. godine / Foto: Wikipedia

Kada jedan master rad iz istorije nacionalne umetnosti dobije priznanje da je najbolji u 2017. godini onda je sasvim prirodno da taj rad bude predstavljen i u sredini iz koje je umetnik potekao, a posebno kada taj rad u svom krajnjem ishodu pretenduje da uveri i pokaže da je stvaralaštvo Milene Pavlović Barili, kulturno dobro Srbije. Stefan Žarić je nagradu je dobio od Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, a za svoj master rad na temu „Modna ilustracija Milene Pavlović Barili (1926-1945)“.

Svaka nova studija o Mileni Pavlović Barili, koja je najznanimljivija srpska umetnica između dva svetska rata, uvek izaziva novi podstrek i glad za novim istraživanjem o njenom životu i stvaranju koji je bio prilično nepoznat sve do 1961. godine, kada ju je našoj kulturnoj javnosti otkrio istoričar umetnosti i teoretičar Miodrag B. Protić. Prema rečima pisca Jergovića, koji se 2011. godine zaputio u Banjaluku, samo da bi pogledao izložbu i njegovu omiljenu sliku “Autopotret s bijelom kapom”, način na koji je Milena minula svijetom, demonstrativno oblačeći hlače pred patrijarhalnim svijetom, ali i pokazujući svu svoju ženstvenost i fragilnost pred muškim, kontinuiranim i strogo uniformiranim skandalom avangarde, do dana današnjega, zapravo, nije prešao u prošlost i u jučerašnjicu. Stoga je izbor mladog Kuljanina da se bavi ovom kultnom figurom srpske kulture, mogu slobodno da kažem – pun pogodak. Kao što je Milena išla ispred svog vremena, i Stefan je neko ko je uspeo da prati to što je ono stvarala i kreirala kako u likovnoj tako i u modnoj umetnosti. I pokazao da je put umetnosti put do nas samih, put za koji je osim dobre volje, potrebno i mnogo hrabrosti i umeća. Žarićeva knjiga je plod izuzetnog istraživačkog truda, duha, posvećenosti i znanja o životu i radu Milene Pavlović Barili, sa posebnim akcentom na njeno modno stvaralaštvo, kao što navodi autor u ovoj knjizi, kritika je davala primat likovnoj, pravoj i čistoj umetnosti, a primenjena umetnost je smatrana drugorazrednom stvaralačkom disciplinom, svojstvenom ženskom senzibilitetu i namenjenoj prevashodno gospođicama iz visokog društva.

Ono što je ispustio da kaže Miodrag Protić, učinio je Stefan Žarić, otkrivajući Milenu kao modnu umetnicu i tako je podigao u onu ravan koja joj i pripada istovremeno nudeći dovoljno povoda za ulazak njenog stvaralaštva u istoriju mode prve polovine 20. veka. Stefan nas kroz ovu studiju brižljivo vodi služeći se strasnom merom i preciznim i britkim umetničkim jezikom, a obuhvatajući njeno stvaralaštvo kroz beogradske, minhenske, pariske i njujorške modne ilustracije. Ono što je posebno interesantno u ovoj knjizi je to što Žarić vodi uporedne analize ostvarenja srpske umetnice i kreatorskih poetika i čuvenih modnih dizajnera. Kada pogledamo njene radove, a to može da uoči i običan ljubitelj umetnosti vidimo da je ona bila ispred svog vremena, izvan bilo kakvih okvira tog vremena, i da ono što je ona stvarala donosi neko posebno uzbuđenje i uživanje. Između jave i sna. Stoga i ne čudi što je istoričar umetnosti Ješa Denegri Milenu Barili okarakterisao kao umetnika postmoderne sudbine pre vremena. Milena je bila i pesnikinja, koja u jednoj svojoj pesmi kaže: “Svukla sam cipele jer su bile od plamena” Ovaj stih možda najbolje opisuju emociju koja je pratila Barilijevu kroz život, život koji je trajao svega 35 godina. Boraveći u Njujorku kao stipendista Vlade SAD, Stefan Žarić je otkrio neke zanimljive stvari o životu i radu Milene Pavlović Barili, a svojim master radom ne samo da je odbranio Milenino modno stvaralaštvo, već njegov angažman svakako doprinosi boljoj pozicioniranosti naše modne umetnosti u svetu, a samim tim i naše umetnosti uopšte.

U obrazloženju nagrade Spomen zbirke Pavle Beljanski se kaže da Stefan Žarić u svom radu pruža detaljan uvid u celokupnu produkciju Milene Pavlović Barili, uključujući i najranije dečje crteže koji su prethodili formalnom umetničkog obrazovanju, te uočava interes umetnice za modu i modnu ilustraciju kao i njenu reprezentaciju. Kroz zaokružene celine, argumentovano se predstavlja rad Milene Pavlović Barili, a zahvaljujući materijalu koji ranije nije korišćen, do sada marginalizovan rad umetnice doveden je u potuno ravnopravan status sa njenim slikarstvom.

Milić Vulović