Devetnaest godina od NATO bombardovanja – prenosimo vam sećanja naših komšija, rodbine i prijatelja

302

KULA / VRBAS / SAVINO SELO - Prošlo je 19 godina otkako je počela NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Tog 24. marta 1999. godine su, bez odobrenja Saveta bezbednosti, pale prve bombe na našu zemlju, a vazdušni napadi su trajali 78 dana, bez prekida.

Radnici DP "Đuro Strugar" u Kuli sa bombom koja nije eksplodirala / Foto: Nenad Baranovski

Danas, skoro dve decenije kasnije, u podne će se, ponegde, oglasiti sirena za prestanak vazdušne opasnosti. Hvala Bogu, tolike godine nije bilo potrebe da se oglašava, ali se sećam da ju je bilo lepo čuti, za razliku od one, u narodu popularno nazvane „Šizela“, od koje si se, blago rečeno, smrzavao tih toplih prolećnih dana.

Iako zvuči pomalo bizarno, mnogi ljudi će danas reći da im je za vreme bombardovanja bilo lepo. S današnje tačke gledišta, to zaista jeste bio period kada se osećala sloga i narod je našao način da strah ublaži šalom i druženjem sa komšijama i prijateljima, psujući zajedno Klintonu majku američku pod plamenom sveće.

Ovaj tekst će se upravo time i baviti. Bez želje da, na bilo koji način, opravdavamo ili romantizujemo strašan zločin koji su počinili svetski delioci pravde, želimo da prenesemo sećanja običnih ljudi, naših komšija, rodbine i prijatelja.

Bila je sreda veče, radni dan i ljudi su taman seli da gledaju svoje omiljene latinoameričke serije. Većina pamti seriju „Esmeralda“, koja se emitovala na televiziji „Pink“, ali negde u isto vreme na Trećem kanalu se prikazivala i „Alondra“. Negde oko 20:10 pala je prva bomba na Kulu, a posle toga je do kraja bombardovanja „naše vreme“ bila noć između srede i četvrtka. Sećam se da smo posle prve eksplozije izašli napolje, a jedna žena je prolazila biciklom i preplašeno dobacila: „Bombardovali su nas! Počelo je bombardovanje!“

Osim što se nije išlo u školu, život se posle dva, tri dana, vratio u normalu – koliko god je to onda bilo moguće. Ružica, koja je tada živela u Savinom Selu, kaže da joj je to bio jedan od najstresnijih, ali i najboljih perioda života, dok jedna njena sugrađanka dodaje da su tada bila najbolja druženja jer su svi pobegli iz gradova i u selu je bilo mnogo zanimljivo. U šali su se, kaže, pozdravljali sa „bombar dan“. “Ja sam radila po ceo dan kod privatnika i kada je počelo bombardovanje, spavala sam dubokim snom. Dete mi je tada bilo u Novom Sadu i u toku noći, kada sam se probudila, zatekla sam je kod kuće. Zbunjeno sam je pitala otkud ona tu i onda sam saznala da je bombardovan Novi Sad”, kaže Jaca.

Tih 78 dana pamtimo i po dugotrajnim restrikcijama struje. „Pošto nije bilo struje, mi smo jeli samo kotlić i roštilj u velikim količinama, da se meso ne pokvari“, seća se Katarina. Kuljanin Sale kaže da se ne seća mnogo tog perioda jer je imao nepunih pet godina, ali mu je u sećanju ostalo urezano kako mu mama greje mleko iznad sveće.

Vladan iz Kule kaže da mu je prva asocijacija na taj period bespotrebna panika, a pomalo i paranoja kod njemu bliskih ljudi. On se priseća da su prvih dana bombardovanja mnogi bili uplašeni kako će bomba da im padne na kuću. U večernjim satima je grad bio uglavnom u mraku, kako zbog restrikcija, tako i zbog odluke ljudi da zamračuju svoje prozore. Mnogi su bili uplašeni od lokatora, koje su NATO avioni navodno bacali pre nego što će bombardovati određeno područje. Seća se i zaleganja svuda po gradu, dok su projektili padali na Štolc, a sve zbog toga što je postojao strah od gelera koji su se nasumično razletali svuda po Kuli. Pa ipak, sa osmehom se priseća i reakcije svoje majke koja je nakon prve bombe koja je pala na Kulu, izašla iz kuće i uspaničeno vikala: “Bombarduju Kosovo!”, misleći pritom da je bomba koju su svi čuli kako pada, u stvari pala negde na Kosovu.

Robert Duša, tada desetogodišnji Vrbašanin, kaže da se ne seća mnogo detalja iz tog perioda, ali pamti da je njegov komšija u podrumu imao Soni igraonicu i da su, na prve zvuke sirene, odlazili kod njega. U njegovom sećanju je ostala i briga zbog strica koji je u to vreme branio otadžbinu, ali i rušenje mosta u Vrbasu. „Posle bombardovanja mosta otišli smo da skupljamo gelere i kada smo ih doneli kući, rekli su nam da ih bacimo jer su radioaktivni. Malo smo se smorili zbog toga“, kaže Robert. Njegova vršnjakinja Valentina iz Kule pamti da je sa decom iz komšiluka igrala žmurke i ne može da zaboravi sirene za opasnost oko 20:00 časova. Posle sirene odlazili su u podrum i pod neonkom čekali prve detonacije.

Nekadašnji radnik Društvenog preduzeća „Đuro Strugar“ u Kuli, koje je žicom odvojeno od vojnog objekta, kaže da su jedno jutro došli na posao i ispred hale zatekli NATO bombu koja je tu pala prethodne noći. Dragan objašnjava da je bomba probila krov hale, zatim probila beton u hali, deset metara dalje je izronila iz betona, ponovo probila krov i skotrljala se napolje, pored hale. Dole ispod betona ostala su krilca, pomoćni motor i kamera. Takozvanu „krmaču“ od pola tone prvo je obišao Bela Kiš, pukovnik i specijalista za neaktivirane avio bombe, a zatim je došao i Milorad Ulemek Legija. „Legija je gledao bombu i onda je doveo svoje vojnike koji su je ozidali sa džakovima peska, postavili traktorske gume i uvezali armaturom. Od toga je napravljen bunker jer su planirali da je tu miniraju. Otvor bunkera bio je okrenut prema razvali, da se tamo usmeri pritisak“, kaže Dragan i dodaje: „To je tako ostalo i jedan dan je ponovo došao Bela Kiš, otpratio sam ga do bunkera, on je ušao, odvrnuo upaljač sa bombe i rekao da se o tome ne govori jer je, iako demontirana, i dalje puna eksploziva, pa da je ne bi dirali. Da je eksplodirala tako na površini, počistila bi sve 700 metara oko sebe. Bomba je sklonjena odatle tek kada se bombardovanje završilo.“

Radnici DP “Đuro Strugar” u razrušenoj hali / Foto: Nenad Baranovski

Građani Kule se odlično sećaju poslednjih bombi, koje su bačene u prepodnevnim časovima.

„Bilo je negde oko 11:00 sati kada su pale dve bombe, pre toga se uopšte nisu oglasile sirene. Nas petorica smo trčali iz Remonta, preko Štolca i deteline i legli dole kada su počele da pište bombe. Videli smo kako iz razvale lete veliki betonski komadi i prašina. Ja sam tada izbrojao osam bombi, ali kažu da je tog dana palo 13 komada“, završava Dragan svoju priču.

Katarina iz Savinog Sela je u vreme bombardovanja obilazila useve na njivi u Srbobranu i bila u blizini jedne od meta: „Kada su bombardovali radio stanicu u Srbobranu, tehničar Grujo i ja smo nedaleko odatle postavljali ogled na šećernoj repi i samo smo posmatrali i nastavili da radimo. U Srbobranu nam se isto desilo da pronađemo dron u soji. Nismo znali šta je i gađali smo ga kamenjem, ali smo posle ipak prijavili vojsci koja je došla džipom i odnela ga.“

Perioda bombardovanja prisetio se i Nemanja, koji je tada imao punih osam godina, pa mu je to jedno od najranijih “bistrih” sećanja u životu. Nemanja se u Kulu sa svojom porodicom doselio 1996. godine, tako da su njihova sećanja i iskustva iz prethodnog građanskog rata bila još sveža. Baš zbog toga, period bombardovanja i tadašnju situaciju su doživeli sa manje stresa i bez nepotrebne panike na svaki prelet aviona. “Naše komšije su retko kada izlazile iz kuće, ko je imao podrum, preselio se tamo… a mi nismo imali podrum, ali nismo imali ni svinjac, pa je moj otac rešio da sagradi jedan. Prvi NATO avion sam video dok sam u zadnjem dvorištu držao kanap uz koji je moj otac kopao temelj za svinjac i nisam smeo baš previše da gledam gore, inače bih pomerio kanap”, priseća se Nemanja.

Kada govorimo o bombardovanju, ne možemo da se ne setimo velikih mitinga na kojima se narod okupljao u velikom broju i pesmom i igrom, sa metom na grudima, pokazivao svoj prkos. Oni hrabriji su se okupljali po mostovima i “inatili se Klintonu”, što možda i nije bilo mudro, s obzirom na to da su mostovi bili česta meta, ali srećom, u našoj okolini niko nije stradao na taj način.

Danas se, skoro dve decenije kasnije, prisećamo tih 78 dana s rečima “ne ponovilo se više”, ali se ne može reći da ne čeznemo za tim osećajem jedinstva koji nas je držao u teškim vremenima i pomogao da steknemo neke lepe uspomene.

Pogledajte snimak mitinga “Pesma nas je održala”, koji je Kuljane izveo na ulicu tog 7. aprila 1999. godine:

M. V.
23.10.
0603817XXX
OGL Prodajem kombinovani šporet. Kula, 0603817535
23.10.
0637553XXX
OGL Astrologija,Tarot...Pomogla sam mnogima pa cu i vama;ljubavni problemi,bracni,posao,napredak...Negubite vreme 0637553034 Viber
OGL Na prodaju kaljeva peć. Cena po dogovoru. Tel. 025 711 547 oglas poslat sa br. 062 517864
22.10.
062517XXX
OGL Na prodaju dečiji krevetac bele boje sa dušekom. Očuvan. 062 517 864
22.10.
0631345XXX
OGL Servis PC i laptop računara. Čišćenje laptopa i PC računara, instalacija operativnih sistema sa neophodnim pratecim programima. Opština Odzaci Kontakt telefon 0631345492
Postavite vaš mali oglas ODMAH - Klikni ovde