(VREMEPLOV) Kako je nastala proizvodnja ulja u Vrbasu

1
60

VRBAS - Suncokret, ta visoka, bujno razvijena jednogodišnja biljka iz čijeg se ploda, iz masnog jezgra dobija dragoceno ulje - ono ulje koje koristimo za jelo, ali i u industriji, vekovima se gajilo kao ukrasna biljka, raskošno obojena žuto, kao sunce... Otuda i ime - suncokret.

Bela Pehan, crtež iz 1947.

Taj sunčev cvet osvojio je ravnu Bačku, a proizvodnja ulja u Vrbasu postade jedinstven brend.

Posle Prvog svetskog rata, zabeležili su hroničari, Lenjijeva uljara nastavila je proizvodnju veoma skromno: imala je samo pet zaposlenih radnika i jednu parnu mašinu jačine 16 konjskih snaga, a od mašina samo dve hidraulične prese, dva otvorena reštera, jedan mlin sa dizalicom i dve decimalne vage. Iz Vrbasa je ulje u buradima transportovano lađama u Budimpeštu, gde je rafinisano. A kad je nastala država Jugoslavija, rafinisanje je obavljano u Hrvatskoj, u Koprivnici. Potražnja za uljem bila je velika, pre svega za proizvodnju sapuna (naročito za potrebe novosadske fabrike “Albus”), ali i za proizvodnju kolomasti.

Godina 1923. jedna je od najznačajnijih u istoriji ovog uljarskog giganta – te godine počela je, istina skromno, proizvodnja ulja od suncokreta, a Bačku su preplavili suncokreti pa je ravnica bila pozlaćena. Godine 1929. nabavljen je uređaj za rafinisanje i počela je proizvodnja jestivog ulja. Lenji je uspeo da dovede iz Češke obrazovanog majstora koji je bio upućen u tajne rafinisanja ulja.

Lenji je radionicu 4. avgusta 1928. godine registrovao kao fabriku “Vojvodina”. U stvari naziv joj je i zvanično bio: “Šterić i Lenji – prva srpska fabrika ulja “Vojvodina” Novi Vrbas”. U leto 1930. godine fabrika ulja “Vojvodina” kao vlasništvo Lenjija i drugova, registrovana je kao “firma koja se bavi proizvodnjom i prodajom ulja za jelo, za tehničke svrhe, tovarne masti i kita, kao i prodajom mineralnih ulja”. Da je vlasništvo trojice prijatelja – Josipa Lenjija, Adolfa Lenjija i firme “Rajh i Fridman” iz Novog Bečeja, pokazuje i zaštitni znak koji je imao tri šestokrake zvezde, ravnopravno raspoređene.

Uljara “Domaća” 1948, Bela Pehan

Tridesetih godina u fabrici se prerađivalo uljarsko seme čak iz Makedonije. Prerađivano je oko 250 vagona uljanih semena i 100 vagona kolomasti. Iz Nemačke je nabavljena savremena “mašina za fabrikaciju vegetabilnog ulja”, presa kupljena od znamenitog “Krupa”.

Početkom tridesetih godina proizvodnja u fabrici “Vojvodina” odvija se otežano – male cene proizvoda dovode vlasnike u nevolje. U jednom dopisu trgovačko-industrijskoj komori se kaže: “Konzum, prodaja, kupovna snaga, kreditne mogućnosti, mogućnosti nabavke deviza, sve to danas stoji na najnižoj tački. Osiromašenje trgovaca, kao i pučanstva, dovelo je do toga da se ulje počelo uglavnom trgovati u kantama od po 20 kilograma, te bi prema novom planu baš mali čovek – siromah bio pogođen.“.

Suncokret / Foto: pixabay.com

Prerada suncokreta postala je od 1934. godine glavna proizvodnja u “Vojvodini”. U svetu je, međutim, prerada suncokreta bila odavno poznata. Seme suncokreta preneto je iz Amerike, nakon španskih osvajanja, i brzo je osvojilo evropske zemlje, od Engleske, Francuske, Nemačke do Rusije, gde je gajenje suncokreta zabeleženo od 1820. godine.

Ulje od suncokreta se u Vrbasu prodavalo u drvenim buradima, 50, 100 i 200 litara.

Godine 1935. proizvedeno je 10.000 kvintala jestivog ulja i ulja za gorivo, 15.000 kvintala uljanih pogača i 500 kvintala masne kiseline. Proizvodnjom je rukovao školovani hemičar i 24 radnika. Odgajivačima suncokreta fabrika je podelila 20.000 vreća za sabiranje semena.

Krajem dvadesetih godina u Vrbasu, pored kanala i pruge Beograd-Subotica, nikla je konkurentska uljara, koja je iz Nemačke uvezla mašine za beljenje ulja, uređaj za dezodorizaciju i hađenje, filter prese, vakuum pumpe… Bila je to firma “Hajn i Meder”, a fabriku su nazvali “Domaća” i u njoj je početa proizvodnja ulja od suncokreta i pogača za ishranu stoke. “Domaća” je od proleća 1934. godine postala moćno akcionarsko društvo, a dovela je stručnjaka iz inostranstva, Italijana Ermana Ribija, i imala je 72 zaposlena zajedno sa činovnicima. “Domaća” je postala daleko moćnija firma od “Vojvodine”, a zaštitni znak joj je bila kruna i njeni proizvodi mogli su se naći u Nemačkoj i Mađarskoj i bili su veoma cenjeni.

Fabrika “Domaća” izgradila je 1938. godine pogon za preradu kopre, jer je ulje od kopre bilo veoma traženo, naročito od strane fabrika sapuna.

Za vreme Drugog svetskog rata obe fabrike – i “Vojvodina” i “Domaća” nisu prekidale proizvodnju, ali je proces rafinisanja ulja obavljan u Budimpešti, pošto je ovaj kraj potpadao pod Hortijevu Mađarsku. Fabriku “Domaća” preuzela je u vlasništvo bečka firma “Vereinigte Margarin und Oel Fabriken”.

Posle rata, nova država, Federativna Narodna Republika Jugoslavija, nacionalizovala je obe fabrike ulja – radilo se danonoćno da bi se obezbedile sirovine neophodne pre svega vojsci, ali i stanovništvu i drugim fabrikama od kojih su ovde nabavljane sirovine. Praktično, proizvodnju je organizovala i držala u svojim rukama vojska, a jedna od prvih akcija bilo je organizovano prikupljanje ambalaže po Vrbasu i okolini. Nije bilo dovoljno buradi da bi se proizvedeno ulje transportovalo.

Uljara “Domaća” 1948, Bela Pehan

Godine 1945. nova vlast je donela odluku da se obe uljare spoje u jedno preduzeće.

1957. godine u fabrici “Domaća” počeće rad prva fabrika margarina u Srbiji, a to je otvaralo veliku perspektivu za dalji razvoj. Naredne, 1958. godine, doneta je odluka o integrisanju uljare “Domaća”, Fabrike šećera “Bačka” i Industrijske klanice (“Carnex”) u industrijsko-prehrambeni kombinat “Vrbas”, jedinstveno preduzeće, koje počinje sa radom 1.01.1959. godine.

Od početka 1969. godine Industrijsko-poljoprivredni kombinat “Vrbas” počeo je da posluje kao združeno preduzeće Industrijsko-prehrambeni kombinat “Vrbas”. Uljara “Domaća” od 1969. godine dobila je i novo ime kojim će se proslaviti – zvaće se “Vital”.

Odlomak iz knjige “1855-2005 Vitalov put do zvezda”

24.06.
0603337XXX
OGL Izdaje se sveže okrečen, polunamešten stan, u centru Kule. Tel. 060 333 777 8.
24.06.
0603337XXX
OGL U Novom Sadu, Izdaje se moderno opremljen Frizersko-kozmetički Salon, na idealnoj lokaciji, u centru Somborskog bulevara, sada Patrijarha Pavla. Lokal ju u tri ravni/3*20=60m2 060 333 7778
22.06.
063593XXX
OGL Prodajem koze,7 muznih i 10 jaradi.Povoljno!Kontakt tel 063321394
19.06.
0693018XXX
Ogl Na prodaju kuća u centru Vrbasa, na placu površine 600 m2, ugaona lokacija, blizina centra, uknjižena. Moguća je zamena za stan,jednosoban, maksimalne spratnosti - 2 -, uz doplatu. 0693018963
18.06.
066412XXX
OGL OSB Ploče za podaščavanje krovova, cena od 296 RSD/m2. Prevoz na adresu kupca. Kontakt: 066412225
Postavite vaš mali oglas ODMAH - Klikni ovde
KOMENTARI

Komentari objavljeni na Portalu "Naše Mesto" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija u vezi sa tekstom. Redakcija Portala "Naše Mesto" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

avatar
novi stari najviše glasova
Cortez
Cortez

E da,nekad bilo…a onda su dosle te dugo ocekivane i “neophodne”transformacije i privatizacije,i gigant kakav je bio Vital poslat u sunovrat.