Jedna lepa vest nekako je u senci onih „glavnih“ ili ti, popularnijih, sportova, a to je: kuglaši Hajduka su šampioni Prve Vojvođanske lige. Ovim šampionskim zvanjem automatski su se plasirali u Prvu ligu Srbije – grupa Vojvodina, što mu dođe drugi stepen takmičenja. Dakle, jedan ispod onog najboljeg. Uzevši u obzir izuzetno skromne finansijske mogućnosti kluba i kuglanu koja prokišnjava, ali koja je i takva nadživela vlasnike u vidu banaka raznih imena, ovo je istorijski uspeh. Međutim, ovaj uspeh zatvara jedna vrata, a to su – vrata domaćeg terena.
Dakle, da se vratim na kuglanu. Kuglaši Hajduka će sledeće sezone biti domaćini u Vrbasu. Zvanično je, nema dezinformacije, laži i prevare. Kulska kuglana će služiti za treninge i kuglaška druženja, međutim, zvaničnog takmičenja neće biti. I, šta sad? Pitanje „ko je kriv“ je malo manje izlizanije od pitanja „di su naši novci“. Raznorazne strukture , kako one pre tako i one posle 5. oktobra, sigurno da snose deo odgovornosti. Svakako, činjenica dobija na značaju kada se uzme u obzir da je kuglana deo Rekreacionog centra, a koji je opet deo Kulskih Štofova. Ova fabrika doživela je sudbinu većine preduzeća u Kuli. Za vreme Miloševića još i nekako, kilavo ali nekako, a posle njega kobni udarac. Prema tome, kuglana-fontana (zbog kiše – prim. aut) stoji kao nekakav „spomenik“ grabeži, kao i mnoštvo drugih „spomenika“. Ko je grabio – nije na autoru da ceni, za to služe institucije. Činjenica je jedna: Kula ima šampiona u egzilu.
Da ovi redovi ne ispadnu nekakva sumrak saga, ostaje nada da će 2020. U okviru budućeg SRC „Vašarište“ nići kompleks koji će sadržati kuglanu. Ako već ovu sadašnju niko ne gleda, bar da bude bilo kakva. Šampioni to zaslužuju.
M. Delibašić