(INTERVJU) Silvia Jelačić, galeristkinja Likovne galerije Kulturnog centra Vrbasa

Likovna galerija Kulturnog centra Vrbasa ove godine slavi 50 godina postojanja, ali kao i prethodne godine i ove je raspisan konkurs za samostalne i grupne izložbe u 2018. godini. Ovo je već četvrta godina kako se raspisuje konkurs i aktuelan je od oktobra do decembra. Mogu da se prijave akademski likovni stvaraoci, da predlože samostalne ili grupne izložbe kao i umetnička udruženja.

Sve odluke u vezi sa konkursom donosi Umetnički savet koji se sastoji od tri člana, a zanimljivo je navesti da su u njemu Radovan Jokić, akademski slikar i direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Milenko Buiša akademski vajar koji je kao galerista radio u somborskoj Galeriji „Laza Kostić“ i dr Silvia Jelačić iz oblasti grafike, galeristkinja Likovne galerije KC Vrbasa sa kojom smo i razgovarali.

Važno je istaći da će se naredne godine birati novi saziv, pošto mandat u Umetničkom savetu traje tri godine. Možemo slobodno reći da je ova godina jubilarna i u planu su tri centralne izložbe. To su izložbe pre svega Svetislava Šljukića, koji je bio dugogodišnji galerista, preko 30 godina, koji je obeležio prethodni period svojim delovanjem, ne samo galerijskim, već i slikarskim delovanjem u gradu, ali i izvan Vrbasa u okolnim mestima.

U pripremi je izložba Milenka Buiše, koji je jednako aktuelan na ovim prostorima i Milorada Bubanje koji je radio kao galerista pre Svetislava Šljukića. Tri centralne izložbe će predstavljati jednu malo retrospektivu ljudi koji su obeležili prethodne periode.

Pored planova za tekuću godinu, Silvia Jelačić nam je odgovorila i na nekoliko pitanja o mladima, lokalnoj samoupravi, kao i o aktuelnostima u Srbiji.

 

NM: Ko sve izlaže u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Vrbasa?

S. Jelačić: U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Vrbasa izlažu oni koji budu odabrani na osnovu raspisanog konkursa. Trudimo se da imamo što bolju, ali i raznoliku ponudu i da uključimo sve medije kao što su slikarstvo, crtež, grafika i vajarstvo. Imamo i nove medije, a to su fotografija, video i imali smo jednom izložbu GIF animacija. Trudimo se da budemo aktivni koliko god možemo i ove godine ćemo imati nekoliko fotografskih izložbi.

 

NM: Koliko prosečno izložbi imate tokom godine?

S. Jelačić: U toku godine imamo između četrnaest i šesnaest izložbi. Izložbe traju otprilike dvanaest, trinaest eventualno četrnaest radnih dana i tako se smenjuju mesečno. U jednom mesecu bude jedna, do dve izložbe.

 

NM: Koliko su mladi zainteresovani za umetnost?

S. Jelačić: Mladi su izuzetno zainteresovani, izuzetno ozbiljno rade. Galerijsku izlagačku 2018. godinu smo počeli sa izložbom naše mlade umetnice Isidore Miljanić, koja je tek završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, a ove godine je na master studijama. Kako je ona otvorila sezonu, samo su se nadovezali mladi stvaraoci. Imali smo trojicu momaka koji su na master studijama na Fakutletu primenjenih umetnosti u Beogradu, a tu je i Dušan Savković. Kad sam rekla da su ozbiljini, mislila sam da su izuzetno profesionalni, kako u organizacionom smislu i pristupu sopstvenom radu, ali i kako će se sami prezentovati.

NM: Da li lokalna samouprava dovoljno ulaže u umetnost?

S. Jelačić: Lokalna samouprava ne ulaže u umetnosti. Lokalna samouprava ulaže u nešto što se zove kulura, u jakom širokom smislu. Mnogo veći akcenat se stavlja na amatersko stvaralaštvo.

 

NM: Kakva je situacija na lokalu, koliko ima ozbiljnih umetnika?

S. Jelačić: Na lokalu je fantastična situacija, mi smo grad koji ima trideset akademskih likovnih umetnika, ima sigurno pedeset amatera, koji aktivno rade. Imamo bar četvoro upisanih na likovne akademije i imamo petoro u Srednjoj umetničkoj školi i najmanje toliko, ako ne i duplo više, se priprema da postanu umetnici. Izuzetno smo bogat grad u potencijalu i onom što se realizuje.

 

NM: Da li se broj posetilaca smanjuje i koja je starosna grupa?

S. Jelačić: Imamo jako loš fenomen, problem je što nam je stanovništvo staro i onda se smanjuje broj posetilaca, ali ne bih rekla da je to nešto drastično. Neko ode, a neko novi dođe. Nadam se da će deca i omladina polako ponovo sticati naviku da obilaze galerije, muzeje i kulturne događaje zahvaljujući školama, predškolskoj ustanovi, ali i kulturnim radnicima koji su spremni da ih ugoste.

 

NM: Ko više posećuje izložbe muškarci ili žene?

S. Jelačić: Izložbe uglavnom više posećuju muškarci.

NM: Kako komentarišete Dragicu Nikolić u Udruženje likovnih umetnika Srbije?

S. Jelačić: Stanje koje je u Vrbasu nažalost je tako i u Srbiji, a ne samo u Srbiji već i u dobrom delom Evrope, a mislim da ni u Americi nije baš sjajno, dok ostale u svetu ne bih da komentarišem. Prvo što ne znam, a drugo što je to drugačija kultura od ove kod nas. Ne volim da komentarišem nijedan izdvojen slučaj, imamo mi slučajeva u našem dvorištu, tako da je bolje da ćutimo.

 

NM: Kao osoba iz sveta umetnosti i kulture kako ocenjujete televizijski program u Srbiji i da li mislite da se vraćamo u devedesete?

S. Jelačić: Ne vraćamo se u devedesete. Pomak je ogroman. Ja sam, recimo, 2014. godine napisala jedan članak koliko je sport i koliko je kultura prisutna na televiziji. Od tog trenutka, ne zahvaljujući mom radu, nego se prosto tako desilo, pojavio se RTS 3, TV program posvećen kulturi i umetnosti i RTS 2, 3 radio programi koji tradicionalno imaju dobre emisije. Nije tako strašno kao što je bilo. Radio-televizija Vojvodine kaska i prostor koji se daje srpskoj umetnosti je minimalan.

 

NM: Šta biste za kraj poručili našim čitaocima?

S. Jelačić: Poručila bih im da probaju da gledaju na stvari pozitivno, baš kao što naša protekla izložba Dušana Savkovića glasi: „Nije sve tako crno“.

N. Janjanin