Zašto ne možemo da vam otkrijemo koje osumnjičeno lice se krije iza inicijala

3255

SRBIJA - Kao lokalni medij, redovno izveštavamo građane opština Kula, Vrbas i Odžaci o bitnim događajima iz njihovog okruženja.

Ilustracija / Foto: pixabay.com

Budući da redovno prenosimo saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova o kriminalnim radnjama za koje se sumnja da su odgovorni pojedinci iz naše zajednice, redovno se suočavamo sa velikim brojem pitanja o tome zbog čega krijemo identitet osumnjičenog lica i navodimo samo inicijale i na taj način „štitimo kriminalce i dilere“.

Budući da smo registrovani medij, naša je dužnost da poštujemo pravilo pretpostavke nevinosti, pravo koje garantuju međunarodne konvencije, Ustav Republike Srbije i mnogi zakoni i kodeksi naše države.

Neprihvatljivo je da novinar proglasi krivim određeno lice do izricanja sudske presude, pa čak i kada lice prizna krivicu. Takođe, medij je dužan da poštuje zaštitu privatnosti i identiteta osumnjičenog što podrazumeva označavanje osumnjičenog inicijalima, kao i zaštitu drugih podataka koji bi mogli da upute na njegov identitet, kao što su fotografija, adresa, opis izgleda, bračno stanje, socijalni status, pripadnost nekoj grupi, imena suseda, rođaka i prijatelja i tako dalje.

U Zakonu o javnom informisanju navodi se da će se novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorni urednik medija:

1) ako se u objavljenoj informaciji neko označi učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasi krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda ili drugog nadležnog organa (član 73);

2) ako sadržaj medija koji može ugroziti razvoj maloletnika nije jasno i vidno označen, odnosno ako je maloletnik učinjen prepoznatljivim u objavljenoj informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes (član 78. stav 2. i član 80. stav 2).

Nedavno smo preneli informaciju o hapšenju Kuljanina osumnjičenog za proizvodnju i prodaju druge i bili zasuti pozivima i pitanjima poznanika i prijatelja o kome se tačno radi. Zapravo, takvu informaciju nismo imali ni mi, upravo zbog pravila pretpostavke nevinosti kojih se u svojim saopštenjima pridržava i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U saopštenjima, koja dobijamo od Ministarstva unutrašnjih poslova, a koja se takođe nalaze i na njihovom sajtu, lica lišena slobode koja se nalaze u ulozi osumnjičenog ili okrivljenog, označena su inicijalima i godinom rođenja, a neretko se uz ova dva podatka dodaje mesto prebivališta. Kada je reč o identitetu žrtve, Ministarstvo unutrašnjih poslova u svojim saopštenjima nastoji da bude još rigoroznije i otkrije još manje podataka, kako se ne bi narušio ugled lica u javnosti.

Na kraju, prisetimo se Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim sobodama, čl. 6, st. 2 koji kaže sledeće: „Svako ko je optužen za krivično delo mora se smatrati nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.“

M. V.