(VIDEO) (FOTO) Profesoru Vlastimiru Vujiću uručena nagrada Tesline naučne fondacije iz SAD

BEOGRAD / KULA – Profesoru Vlastimiru Vujiću, rođenom Kuljaninu koji već dve i po decenije živi i radi u Budimpešti, uručena je 7. jula u Beogradu nagrada prestižne Tesline naučne fondacije iz Sjedinjenih Američkih Država za njegov dugogodišnji rad na povezivanju Srba u regionu sa maticom, kao i za zalaganje za srpsku zajednicu u Mađarskoj.

Vlastimir Vujić na dodeli nagrada / Foto: N. Janjanin

Posle nepuna dva meseca kako mu je u Budimpešti uručena međunarodna nagrada za životno delo u novinarstvu “Zlatno pero Štajerske”, koju dodeljuju “Štajerske novice” iz Maribora (Slovenija), u sklopu manifestacije “Dan dijaspore” u Beogradu, uručena mu je još jedna vredna nagrada i medalja u znak zahvalnosti za svoj nesebičan dugogodišnji rad za srpsku zajednicu u Mađarskoj.

Profesor Vlastimir Vujić je bio jedan od četiri dobitnika nagrade Tesline naučne fondacije iz SAD, koja se već osam godina, kao nastavljač misije najvećeg naučnika 19. i 20. veka Nikole Tesle, zalaže za ljude širom sveta, koji će svojim radom činiti dobro za druge i raditi za dobrobit celokupnog čovečanstva.

Foto: N. Janjanin

Zasluženim dobitnicima, nagrade su uručene u sklopu programa na konferenciji “Dan dijaspore” koja je po treći put održana na Univerzitetu “Singidunum” u Beogradu, a pozivnicu za ovaj svečani događaj je dobio i Portal “Naše Mesto”.

Akreditacija za Portal “Naše Mesto”

“Dan dijaspore postao je mesto susreta, razgovora, novih ideja, ali i rešenja za pitanja koja se tiču matice i dijaspore”, bile su pozdravne reči kojima je počela konferencija za čiju organizaciju su zaslužni Univerzitete “Singidunum” iz Beograda i Teslina naučna fondacija (SAD), uz podršku Fondacije Studenica (SAD), Srpskog narodnog saveza (SAD), Srpskog kulturno prosvetnog društva Prosvjeta (Austrija), Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, Matice iseljenika, Srpskog privrednog društva Privrednik i drugih.

Prof. dr Mladen Veinović / Foto: N. Janjanin

Prisutnima se prvo obratio rektor Univerziteta “Singidunum”, prof. dr Mladen Veinović koji je ujedno i otvorio konferenciju. “Statistički pokazatelji kažu da danas u svetu živi 11 i po miliona Srba. U Srbiji 6.2 miliona, u Republici Srpskoj 1.2, u Crnoj Gori Srbi čine trećinu sa 182.000 stanovnika, a gotovo četiri miliona Srba, danas je u rasejanju. Srpski narod je rasut na pet svetskih kontinenata. Najviše nas ima u Sjedinjenim Američkim Državama, u Nemačkoj, zatim Austriji i Švajcarskoj, značajan broj Srba živi u Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj i Italiji. Srpska dijaspora nastala je još 1690. godine sa prvom Velikom seobom pod Arsenijem Čarnojevićem. Velike seobe Srba u 17. i 18. veku uzrokovala je politička situacija tadašnje Evrope. Danas statistike govore sledeće: prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je odlivom mozgova, na neslavno, veoma visokom mestu i iza nje su samo zemlje kao što su Burundia, Alžir i Haiti”, kaže Veinović i nastavlja sa zapažanjem da su migracije u Srbiji, danas u najvećem broju slučajeva karte u jednom pravcu. “Nije problem što ljudi odlaze jer mobilnost je osnova Evropske unije, problem je što se ne vraćaju i što nemaju dovoljno kontakta sa svojom zemljom, kada jednom odu”, dodaje prof. dr Mladen Veinović.

Foto: N. Janjanin

Nakon rektora, reč je dobio Miroslav Majkl Đorđević, predsednik Zadužbine “Studenica” iz San Franciska i jedan od najistaknutijih Srba u Sjedinjenim Američkim Državama. Miroslav Đorđević je osnivač i predsednik američke zadužbine “Studenica” koja već dve decenije stipendira studente i mlade talente u Srbiji i pod čijim pokroviteljstvom je stipendirano preko dve hiljade mladih lidera i profesionalaca. On je osnivač i prvi predsednik legendarne i verovatno najuticajnije organizacije koju je Srbija, odnosno njena dijaspora ikada osnovala, a ona nosi naziv “Kongers srpskog ujedinjenja”. Đorđević spada u najpoznatije biznismene u Americi i takođe je izvršni direktor kompanije Monad Financials. Tokom svoje značajne karijere, pretočio je svoje znanje i bogato iskustvo u brojne kreativne radove, među kojima je i njegova najnovija knjiga „Decenija iluzija 1990– 2000” objavljena 2016. godine.

Miroslav Majkl Đorđević / Foto: N. Janjanin

Na trećem Danu dijaspore, Majkl Đorđević je pričao o aktuelnim problemima na relaciji dijaspora – matica i mogućim rešenjima. “Kao i većina dijaspora u svetu i naša dijaspora bi mogla da bude organski i trebalo da bude organski, neotuđeni deo naše nacije i srpskog naroda. Međutim, dolaskom na vlast komunizma 1944. godine, taj neotuđeni deo i priroda odnosa je nestao i dijaspora se smatrala neprijateljem. To je sve bilo i nastavlja da bude na ogromnu štetu srpske države i srpskog naroda”, kaže Đorđević.

Posle gosta iz Amerike, reč je imao i Zoran Radović, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je pričao o naučnoj i umetničkoj dijaspori, ali i o politici povratka.

Foto: N. Janjanin

U ime države, za govornicom su bili Nenad Nerić, državni sekretar iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Marko Milenković, državni sekretar iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Za kraj svečanog otvaranja i generalne sesije, prisutnima se obratio Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije koji je uručio nagrade i pohvalnice za doprinos saradnji matice i dijaspore.

Nikola Lončar sa dobitnicima nagrade / Foto: N. Janjanin

Prvu nagradu, Teslin narod, odnosno medalju za dugogodišnji rad u Mađarskoj, za svoj rad na povezivanju Srba u regionu i matice, kao i za rad za svoju srpsku zajednicu u Mađarskoj i povezivanje sa radom i delom Nikole Tesle, dobio je prof. mr Vlastimir Vujić iz Budimpešte. “Ja sam vrlo prijatno iznenađen što mi je pripala ova nagrada, koju verujte, nisam očekivao, pogotovo što sam se malo i zabrinuo za podvlačenje crte, jer sam ove godine, 16. maja u Budimpešti u svečanoj sali “Tekelijanuma” dobio i nagradu za životno delo u novinarstvu, pre toga još jedna nagrada, ali na pitanje da li me ono obavezuje, isto sam iznenadio odgovorom. Ja isto i dalje radim!”, izjavio je profesor Vujić nakon uručenja nagrade.

Druga nagrada otišla je u ruke Tamari Ćirić, povratnici iz Čikaga koja je u Nišu pokrenula portal “Online matičar”, kao i sistem učenja Srpskog jezika putem interneta. Treću nagradu dobila je spisateljica Marina Bulatović Barny iz Kanade, umesto koje je nagradu primila naša glumica i spisateljica Iva Štrljić. Četvrtu nagradu dobila je Ana Karpanova, mlada umetnica iz Ukrajine koja je svoje radove posvetila Nikoli Tesli.

Iva Štrljić / Foto: N. Janjanin

Nakon pauze i izložbe umetnika iz dijaspore, program manifestacije se nastavio u dve paralelne sesije pod nazivom “Odnosi matice i dijaspore”, odnosno “Dijaspora i politika povratka”. Ekipa Portala “Naše Mesto” prisustvovala je prvoj panel sesiji na kojoj su govorili prof. Petar Lastić, predsednik Srpskog instituta iz Budimpešte, prof. dr Jovan Filipović sa Fakulteta organizacionih nauka iz Beograda, Dragica Šreder iz Udruženja pisaca “Sedmica” iz Frankfurta, prof. Svetlana Matić, potpredsednica “Prosvjete” iz Austrije, Tamara Ćirić, predsednica udruženja Akademska srpska asocijacija iz Niša, prof. dr Vladimir Grečić, predstavnik Odbora za izučavanje stanovništva SANU, kao i Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije koji je ujedno i zatvorio sesiju.

Prema rasporedu, druga panel sesija je izgledala ovako: Mirjana Samardžija, izvršna potpredsednica Fondacije “Studenica” iz San Franciska, prof. dr Vesna Vučinić-Nešković sa Filozofskog fakulteta iz Beograda, Slavica Mastikosa, povratnica iz Frankfurta, Udruženje pisaca “Sedmica”, dr Željko Šljivančanin povratnik iz Lozane (Švajcarska), Institut Vinča, Marina Švabić iz Los Anđelesa, prof. dr Dimitrije Vasiljević džez pijanista i kompozitor, Zejvier Univerzitet Luizijana, doc. dr Marina Marjanović-Jakovljević povratnica iz Madrida, Univerzitet Singidunum i akademik Zoran Radović iz SANU.

Za sam kraj manifestacije, organizatori su pripremili druženje i posluženje gde su predavači i gosti sumirali utiske, razmenjivali kontakte i planirali teme za sledeću godinu i sledeći “Dan dijaspore”. Možemo primetiti da je vremena bilo malo, što potvrđuje i činjenica da je sesija na kojoj smo prisustovali trajala duže nego što je planirano. Zbog velikog broja pitanja, nekoliko učesnika je predložilo da sledeće godine “Dan dijaspore” traje tri dana, ali bilo je i predloga da organizatori izaberu nekoliko istaknutih predavača oko čijih tema će se razvijati diskusija između predavača i ostalih učesnika konferencije. U svakom slučaju, “Dan dijaspore” je postao centralno mesto okupljanja i generator ideja, ali i rešenja, kako unaprediti odnose između dijaspore i matice. Međutim, kao što je nekoliko predavača istaklo, promene koje najviše mogu da utiču na dijasporu moraju da dođu iznutra, iz jakog državnog aparata koji će da usmerava, pomaže i savetuje, ali nikako da kontroliše dijasporu. 

N. Janjanin

Pogledajte galeriju fotografija:

Podelite ovo sa prijateljima!

Pročitajte još:

Komentari objavljeni na Portalu "Naše Mesto" ne odražavaju stav redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija Portala "Naše Mesto" ručno odobrava sve komentare i zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
novi stari najviše glasova
Anka

Bravo!

mioidrag

Jel ovo Istrina upravna zgrada, malo maskirana? 🙂

Revnosni opštinski hroničar
Revnosni opštinski hroničar

Prof. mr Vlastimir Vujić jedan je od desetorice najuuspešnijih sugradjana u istoriji Kule(!), a i jedan od trojice kulskih Srba koji su napravili internacionalne karijere. Rame uz rame sa Isidorom Isom Bajićem i dr Zoranom Konstantinovićem… Odavno je gospodin Vujić zaslužio i titulu počasnog gradjanina svog rodnog grada Kule, ali takvo zvanje, koje postoji u gotovo svakom većem gradu u Srbiji, u Kuli, ne postoji!?… Dokle i zašto to samo lokalna vlast zna?… Da mladji, barem, zapamte najuspešnije Kuljane.

Elita intelektualna

Sve najbolje najuspešnijem Kuljaninu, prof. Vlastimiru Vujiću