(VIDEO) U poseti Srpskoj gimnaziji “Nikola Tesla” u Budimpešti i Eparhiji Budimskoj u Sentandreji

423

BUDIMPEŠTA / SENTANDREJA - Redakcija Portala "Naše Mesto" je u sklopu svog nedavnog boravka u Budimpešti, a na poziv profesora Vlastimira Vujića posetila i Srpsku gimnaziju "Nikola Tesla" u Budimpešti, kao i muzej i Eparhiju Budimsku u Sentandreji.

Srpska gimnazija "Nikola Tesla" u Budimpešti / Foto: B. Grbić

U četvrtak 31. juna naša redakcija je posetila China Smart Expo odakle smo izveštavali o kineskim preduzetnicima i mogućnostima eventualne saradnje naših i privrednika iz okoline sa tom azijskom zemljom. U sklopu posete Mađarskoj, a na poziv našeg Kuljanina, profesora Vlastimira Vujića takođe smo posetili i Srpsku gimnaziju “Nikola Tesla”, kao i institucije Eparhije Budimske u Sentandreji.

Srpsko zabavište, osnovna škola, gimnazija i đački dom “Nikola Tesla” nalaze se na Trgu Ruža u Budimpešti na samo kilometar od Trga Heroja i drugih poznatih destinacija u prestonici Mađarske. Srpsku gimnaziju pohađaju uglavnom srpska deca. Sistem obrazovanja u ovoj školi koncipiran je tako da deca upišu zabavište, da bi kasnije u starijem uzrastu prešla u osnovnu školu i na kraju u gimnaziju. Škola je inače od izuzetnog značaja za srpsku nacionalnu zajednicu u Mađarskoj, jer je pored obrazovnog faktora važna i kao centar koji okuplja sve Srbe u Mađarskoj.

Srpska gimnazija “Nikola Tesla” u Budimpešti / Foto: B. Grbić

Jedan deo škole se trenutno renovira, pa će njeni kapaciteti uskoro biti značajno prošireni. Kada radovi budu završeni biće otvoreno novo krilo škole gde će biti smeštene dodatne učionice, kako za predškolski uzrast, tako i za osnovno i srednje obrazovanje.

Tabla poerd ulaza u Gimnaziju / Foto: B. Grbić

Kako nam je rekla direktorka Gimnazije dr Jovanka Lastić, Srbi nastanjuju ovo područje od kraja 17. veka kada su se kroz seobu pod vođstvom Arsenija III Čarnojevića naselili na području Budimpešte i Sentandreje. Kako ona kaže, tu je nastala i prva srpska škola, a po svedočenju Jakova Ignjatovića vrlo moguće i jedno od prvih građanskih društava na ovim prostorima.

Profesor Vlastimir Vujić ispred biste Jakova Ignjatovića / Foto: B. Grbić

Srpska populacija je drastično opala nakon dogovorene razmene stanovništva, kada je Mađarsku napustilo oko 50.000 Srba. Oporavak populacije dolazi nakon “nove migracije” koja je počela devedesetih godina. Na popisu stanovništva 2010. godine više od 10.000 ljudi izjasnilo se da pripada srpskoj nacionalnoj zajednici.

Srpska gimnazija se na na Trgu Ruža nalazi od 1948. godine kada je to bila zajednička škola Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi tek 1993. godine postala samostalna srpska škola.

“Škola je sada poznata i u Srbiji kao škola gde se nastava izvodi na srpskom jeziku, pa su mnogi roditelji zainteresovani da svoju decu upišu baš u Srpsku gimnaziju “Nikola Tesla”. Zbog ograničenih kapaciteta mnogo je veći broj zainteresovanih u odnosu na one koji mogu biti primljeni”, rekla je direktorka Gimnazije dr Jovanka Lastić.

Kako ona kaže, školu u potpunosti finansira mađarska država, dok Srbija ne izdvaja nikakva sredstva za njen rad. Ipak, zahvaljujući upravo dobrim međudržavnim odnosima, škola je dobila veoma značajna sredstva od Mađarske.

Dr Jovanka Lastić direktorka je gimnazije u poslednjih devet godina. Škola je na početku njenog prvog mandata imala 186 učenika, a danas je taj broj oko 500. To je, po njenim rečima, adekvatan broj učenika, ali bi trebalo proširiti učenički dom. Zato je od velikog značaja da matica i dalje gaji dobre odnose sa Mađarskom, jer to školi daje vetar u leđa i omogućava dalje poboljšanje kvaliteta rada.

Sa nama je razgovarao i Vlastimir Vujić, Kuljanin koji je u Srpskoj gimnaziji zaposlen kao profesor fizičkog vaspitanja. On je za naš portal govorio o svojim aktivnostima u školi. Kako profesor Vujić kaže, srpski sport u Mađarskoj poslednjih godina beleži odlične rezultate. Selekcije Gimnazije učestvuju na državnim takmičenjima Mađarske kroz tri sporta, košarka (muška i ženska), odbojka i fudbal.

Profesor Vlastimir Vujić u zbornici / Foto: B. Grbić

“Dolazimo do krajnjeg nivoa na svim državnim prvenstvima gde učestvujemo. Ove godine su sve četiri selekcije osvojile bronzanu medalju na tim nivoima, što je veliki uspeh. Prethodnih godina smo takođe osvajali najviše plasmane. Srpska gimnazija je ovde po tome veoma poznata”, kaže profesor Vujić.

Profesor Vlastimir Vujić sa peharima / Foto: B. Grbić

Vujić, govoreći o svom receptu za uspeh, kaže da se rukovodi jednim principom, a to je da se deci i pored njihovih bubica i povremenih nestašluka ne može i ne sme oduzeti talenat. Kako on kaže, to treba poštovati i uvek dati prednost talentu, uprkos svim greškama koje deca prave u toku svog odrastanja. “To sam naučio u “Hajduku” iz Kule, gde sam prošao kroz sve selekcije. Zajedno sa tim i sa onim što dolazi iz porodice, stvorio sam neki svoj miks koji traje već četvrt veka. Ja to sa velikim uspehom prenosim dalje svim svojim učenicima”, kaže Vlastimir Vujić.

Profesor Vlastimir Vujić ispred kuće Evgenija Dumče / Foto: B. Grbić

Drugi dan našeg boravka u Mađarskoj smo proveli u Sentandreji, gde smo uz gostoprimstvo i znanje profesora Vujića posetili muzej i Eparhiju Budimsku. Tamo smo videli mnoge vredne eksponate od velikog značaja, ne samo za srpsku nacionalnu zajednicu u Mađarskoj, već i za istoriju srpskog naroda u celini.

Pristanište u Sentandreji / Foto: B. Grbić

Profesor nam je u muzeju skrenuo pažnju i ispričao o najznačajnijim eksponatima među kojima se nalazi i čuvena darohranilica koja datira još od 1760. godine. Tu se nalaze i mantije svih budimskih episkopa koji su postali srpski patrijarsi, a takođe i originalne krune Karađorđevića. Kako nam je rekao profesor Vujić, ova postavka sadrži ukupno oko 1.000 eksponata.

Centar Sentandreje / Foto: B. Grbić

Pored muzeja posetili smo i Sabornu crkvu u Sentandreji koja je još poznata i kao Uspenjska i Bogorodičina crkva. U crkvi se nalazi ikonostas nemerljive vrednosti koji je izrađen 1781. godine, a ispred crkve nalazi se bista Cara Lazara.

Saborna crkva u Sentandreji / Foto: B. Grbić
Bista Knezu Lazaru ispred Saborne crkve / Foto: B. Grbić

Sentandreja je inače grad na obali Dunava gde je nekada bila najveća naseobina Srba u Mađarskoj. Nekada je u njemu živelo oko 8.000 srpskih porodica, da bi danas ostalo samo 90 Srba. Ovaj gradić sedište je Budimske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Jedan od najznačajnijih srpskih književnika Jakov Ignjatović rođen je u Sentandreji. Takođe, jedan od najznačajnijih Srba sa ovog područja bio je Evgen Dumča koji je bio gradonačelnik Sentandreje u sedam mandata.

Rodna kuća Jakova Ignjatovića / Foto: B. Grbić

Danas je Sentandreja mesto od velikog istorijskog značaja svih Srba. Veoma su česte ekskurzije naših osnovaca i srednjoškolaca, koji tu dolaze da se upoznaju sa veoma važnim delom istorije srpskog naroda.

Naše Mesto

Pogledajte video prilog iz Mađarske:

14.09.
0607198XXX
OGL Prodajem ili menjam za stan u Novom Sadu,spratnu kucu u Vrbasu ul.Ivana Milutinovica 73.Cena po dogovoru.Tel. 0607198898
11.09.
0616041XXX
OGL Trazim nameštenu garsonjeru ili stan za izdavanje u Odžacima 0616041194
06.09.
0637848XXX
OGL tražim ženu za vezu 0637848489
05.09.
0637848XXX
OGL tražim slobodnu ženu..... Veza 0637848489
OGL PRODAJEM NOVI KAUČ ZA 18.000HILADA DINARA U VRBASU TEL 063206691
Postavite vaš mali oglas ODMAH - Klikni ovde