Ničim izazvano sa Igorom i Markom: Mladi koji ulaze u svet muzike samo treba da vole to što rade

72

KULA - U okviru projekta "Naša Kula i naši ljudi" razgovarali smo sa Igorom Martinkom i Markom Leđencem, našim Kuljanima koji su članovi benda "Ničim izazvan".

Igor Martinko i Marko Leđenac / Foto: N. Janjanin

Igor Martinko i Marko Leđenac članovi su velike regionalne pop rock senzacije pod imenom “Ničim izazvan”. Bend je nastao 2011. godine, a okuplja talentovane muzičare iz Vrbasa, Kule i Beograda. Svoju popularnost gradili su strpljivo i posvećeno, godinama. Sve je veći broj fanova na ex-Yu prostorima koji ih prate i vole njihovu muziku. Izdali su veliki broj singlova, a neki od njih imaju milionski broj pregleda na mreži YouTube. Prošle godine su osvojili MTV nagradu za najboljeg izvođača “MTV Best Adria Act”.

Kuljani Igor Martinko i Marko Leđenac, koji sviraju u ovom bendu, iskusni su muzičari i profesionalci. Igor je u bendu od početka i svira violinu, trubu i harmoniku, dok je Marko najmlađi član benda i svira bubnjeve. Sa njima smo razgovarali o samom bendu, muzičkim afinitetima i pogledima na muziku, o lokalnoj muzičkoj sceni i drugim temama.

Kako je protekao ovaj opušteni razgovor koji smo vodili uz kaficu i druženje, pročitajte u nastavku teksta.

 

NM: Kako ste proslavili nagradu “MTV Best Adria Act”?

Igor: Zakupili smo lokal u Beogradu gde smo napravili žurku na kojoj je bila zvanična primopredaja nagrade i u goste su nam došli mnogi muzičari koje smo vremenom upoznali svirajući.

Marko: Sećam se da je te noći došla jedna devojka koja našu muziku sluša od samog početka i donela je veliku tortu u obliku te MTV nagrade i to mi je bilo upečatljivo.

 

NM: U poslednjih par godina bend je stekao veliku popularnost. Kako se nosite s tim?

Marko: Mislim da se slabo trudimo da se nosimo sa tim. U sebi održavamo normalne, prizemne ljude i to je način da se nosiš sa tim, da ne odstupaš od sebe. U mojoj glavi se ništa nije promenilo da vrednujem sebe više ili manje zbog nečega i mislim da je to ok.

Igor: Ne treba zaboraviti da imaš tu neku malu odgovornost ako si javna ličnost. Ljudi te zaustave, hoće da se slikaju, ali nije ovo Holivud. Što kaže Marko, mi smo normalni ljudi, svako ima svoje obaveze, živi svoj život, a to što se dodatno bavimo i ovim nema nekog prevelikog pritiska, iskren da budem. Naša publika je divna i svi su korektni, hoće da se slikaju, jave se, dodaju te na Fejsbuku i Instagramu, ali nema pritiska.

Igor Martinko / Foto: N. Janjanin

NM: Pretpostavljam da se fidbek razlikuje kada odete u neki drugi grad u odnosu na onaj koji imate u Kuli i Vrbasu jer se ovde svi poznajemo.

Marko: Pa da, kada u letnjem periodu imamo više koncerata zaredom, pa odemo negde i ljudi tamo kažu da im se dopada to što radiš, to ti imponuje na jedan poseban način. Kada ti kod kuće tako nešto kažu, to isto imponuje na jedan poseban način i onda te dve stvari dovoljno dobro izbalansiraju sve ono u nama da ne odletimo “nosom u oblake”, a s druge strane da ne potcenjujemo sami sebe.

 

NM: Bend “Ničim izazvan” često izbacuje nove singlove. Koliko rada je potrebno da bi bend ostao aktivan i vidljiv na sceni?

Igor: Pogle’ nas dvojicu našta ličimo ovako ujutru, to će ti biti dobar odgovor. Šalim se. Potrebno je jako puno rada. Za sve ono što se vidi na površini se jako iscimamo, radimo sve na svoju snagu. Vremenom, kako postaješ prepoznatljiv, ljudi hoće da ti pomognu ali suštinski sve sami radimo i trošimo puno vremena na to. Treba dosta posvećenosti i želje. Ne radimo svi iste stvari u bendu, ali ta celina daje rezultat.

Marko: Kada imaš grupu od devet ljudi i svako zna nešto da radi i ima volju, dovoljan je samo momenat da to krene i onda jedni druge teramo. Da se cimamo, cimamo se, ali to je sasvim ok, nema razloga za nezadovoljstvo, to je posao i volimo ga kao takvog.

Igor: Da bi iskočio iz nečega, uvek moraš da daš više.

Marko Leđenac / Foto: N. Janjanin

NM: Kako usaglašavate vaše privatne obaveze sa probama, nastupima i snimanjem?

Marko: Ja se, recimo, pored benda bavim i pravljenjem dečje muzike. Dosta nas ima druge poslove i mnogo truda nam je često potrebno da se uskladimo kada imamo probu ili nešto treba da snimamo. Dok god postoji ljubav prema tome i dobra volja, uvek će se naći rešenje, bez obzira na to što je tu devet ljudi različitih senzibiliteta, ritma življenja, pogleda na svet i slično. Ako se svi slože oko jedne stvari i imamo neki cilj, to se i desi i nema problema.

 

NM: Obojica ste ranije svirali u bendovima različitih muzičkih senzibiliteta. Kako biste definisali vaše trenutno muzičko angažovanje? Kao evoluciju ili prilagođavanje?

Igor: Ili kao oba ili kao nijedno. Ja sam kao klinac slušao metal, ali se tu ubrzo zbog violine i verovatno nekog unutrašnjeg afiniteta pojavio i Sting i mnogo toga iz različitih pravaca i uvek sam tražio nešto kvalitetno. Ja ovo ne posmatram ni kao prilagođavanje ni kao evoluciju ili mogu da posmatram i kao jedno i kao drugo pošto samo sada trenutno plivam u jednom delu tog velikog bazena koji poznajem.

Marko: Kompromis između jednog i drugog je definitivno rešenje. Ne može da bude samo prilagođavanje jer muzika ne može ravnodušno da se svira. Ako je samo i isključivo evolucija, onda trpi i taj momenat da treba da ostaneš na nekom kursu i da to bude tvoj posao. Balansiranje između evolucije i prilagođavanja je totalno zanimljivo polje.

Igor Martinko / Foto: N. Janjanin

NM: Delite li iste ili slične muzičke ukuse i kako se to odnosi na muziku koju stvarate?

Igor: Svi smo ispali iz nekog svog filma, što se tiče muzičkog ukusa. Nas ima devetoro u bendu i tu se stvarno svašta sluša, ali očigledno da to nekako doprinosi sa svih strana i pravi se konglomerat svega toga i ispadne neka lepa muzika. Mi smo bend pop-rok orijentacije sa nekim etno momentima koje daju harmonika i violina i jako sam ponosan na recenziju u kojoj je čovek napisao da smo odličan primer kako može da se upotrebi narodni instrument a da ne zvuči kao da je došlo sa Ibarske magistrale. Imamo i neki džez momenat i to na kraju bude pop-rok supa sa začinima.

Marko: Svi smo različiti i to kad se spoji, dobijemo ovo naše uz međusobno kroćenje.

 

NM: Šta privatno slušate od muzike?

Marko: Sada sam trenutno na Devin Townsend Projectu, to je malo tvrđi zvuk, a volim svašta. Recimo, jedan od omiljenih bendova mi je Weather Report, to je jedan od začetnika fusion jazz muzike. Služim se tom logičnom crtom: teški metal i fusion jazz.

Igor: Ja sam pre oko godinu dana otkrio bend koji se zove Midnight, to je kao synthwave, kao osamdesete ali na neki novi način. Kod mene se nikad ne zna, setim se nečega što nisam slušao godinama, pa onda slušam danima. Ovih dana slušam Gipsy Kings. Sada je leto, leti uvek slušam AC/DC. U poslednje vreme slušam i neke bendove koji su teški instrumentalni rok i Pink Floyd, to uvek može.

Igor Martinko / Foto: N. Janjanin

NM: Veliki broj vaših kolega muzičara, koji su uz to i veoma talentovani, sviraju narodnu muziku, iako je ne slušaju. Kako gledate na to?

Marko: Meni, iskreno, uopšte nije drago zbog toga. Mi se tome otimamo, još uvek nam to nije opcija. Ako imaš talenat i želju da praviš jednu stvar i misliš da je dovoljno dobra da bi od nje trebalo da može da se živi, onda je opcija da ideš da tezgariš narodnjake prilično poražavajuća, ako to ne voliš. Ja nemam ništa protiv narodnjaka i mogao bih i to da radim i da nemam problem s tim, ali poenta priče je da je tužno kada neko ko, recimo, svira bluz, mora da ide da svira narodnjake. On onda nije muzičar nego lik koji samo radi i nije mu drago zbog toga. Muzičar si, a ne sviraš ono što voliš, to je prilično nezadovoljavajuće.

Igor: Ja nemam ništa protiv toga. Da ne sviram u ovom bendu, ako već znam i volim da sviram, onda ću radije da sviram i te tezge nego da iz nekog inata radim nešto što mnogo ne volim, što mi je monotono. Mislim da ne bi trebalo previše razmišljati o tome, ako si već muzičar, a nisi uspeo da sviraš neku svoju muziku. Život je takav da velika većina ljudi radi nešto što manje voli, ili pristaje na neki kompromis, da bi zaradili neki novac i da bi posle mogli da rade nešto što vole. Već sa 18, 19 godina su me zvali da sviram, ali ja sam tada bio u fazonu “rokenrol ili ništa, ua narodnjaci”, što je bilo klinački i shodno mojim godinama, ali me je odvelo na ovaj životni put. Da sam počeo to tada da radim, ko zna gde bih sada bio i kakav bih bio, ali siguran sam da bih bio drugačija osoba. Ja sam imao dovoljno sreće da budem dovoljno bezobrazan i da celog života govorim da hoću svoj bend i da mi pravimo našu autorsku muziku. Hvala Bogu, imao sam i majku koja je trpela da po ceo dan sedim kod kuće i sviram, da ne radim ništa. U principu, dugo joj je i trebalo vremena da shvati da ja hoću da se bavim muzikom i neću ništa drugo da radim. Postalo joj je jasno da to stvarno volim kada je došla na par svirki i videla me na velikoj bini.

 

NM: Može li se živeti od muzike, da li možete finansijski da se ostvarite u bendu?

Igor: Što se tiče benda, mi smo postigli dosta, posebno uzimajući u obzir kakvu muziku sviramo i to da se nalazimo u Srbiji. Da, zaradi se, ne mogu da kažem da se ne zaradi jer imaš puno svirki, putuješ, na radio stanicama si, izbacuješ spotove, postojiš u tom nekom medijskom prostoru, neko te želi. Nekome se dopada taj naš proizvod i uspemo da ga prodamo.

Marko Leđenac / Foto: N. Janjanin

NM: U čemu nalazite inspiraciju za stvaranje muzike?

Marko: Sve pesme dosad su radili Boris ili Bojan. Oni je naprave u nekoj svojoj osnovnoj formi, donesu je na probu i mi zajedno gradimo muziku. Inspirišemo se tog momenta kada to radimo na probi, pošto je proces takav kako sam rekao. To je možda čak i najzanimljiviji deo, kada jedna pesma krene da raste na probi. Tu je devet ljudi, gde često svako ima drugačiji pogled na tu pesmu i onda samo vidiš kako se stvaraju aure oko ljudi. Kada odlučimo da je to to, snimamo pesmu, snimamo spot, izbacujemo je, pratimo njen život, kako raste i kada na kraju na koncertu od nekoliko hiljada ljudi svi zapevaju refren, to je to. To je cilj.

Igor: Što se tiče doživljaja muzike, ja sam čovek koji je mnogo skoncentrisan na sam zvuk i skoro uopšte ne znam tekstove svih tih bendova koje slušam. Samo pustim da me vodi ta neka emocija koju dobijam od zvuka i ne crpim inspiraciju iz Borisovog ili Bojanovog teksta nego potečem sa onim što osetim u prstima u datom momentu.

 

NM: Kakav je osećaj stati ispred hiljade svojih fanova?

Marko: Odličan. Sjajan. Lagao bih kada bih rekao bilo šta drugo.

Igor: Mislim da je mnogo lepa ta povratna informacija, kad si ti nešto napravio i ljudi luduju uz to. Samo ću da spomenem prošlogodišnji Beer fest. Bilo je sigurno 80.000 ljudi i ima super snimak na Jutjubu kada ceo bend stane i ljudi pevaju. Voleo bih da svako može da doživi tako nešto. Mislim da za muzičara nema boljeg osećaja od toga.

 

NM: Gde se po vama nalazi granica između posla i ljubavi prema muzici?

Marko: Ja nemam problem oko toga, to mi je uvek povezano i ne razgraničavam. Verujem da bi postalo dosadno da sam samo vođen nekim idealima i verovatno ne bih bio ovakav kakav sam sada.

Igor: Ja tu ne mogu da napravim razliku. Krenuo sam da sviram iz ljubavi i bio sam isuviše mlad kada sam počeo da sviram da bih razmišljao o tome da ću da se bavim nekim biznisom i da zaradim pare, ali onog momenta kad staneš na binu, ti si poslovan čovek i sada treba napraviti lepu kombinaciju toga. Ti treba da dobiješ platu za to što radiš zato što treba da kupiš kombi, treba da kupiš instrumente, žice…

Bend “Ničim izazvan” na “Heart Rock” festu u Vrbasu / Foto: N. Janjanin

NM: Znate li za neki mladi bend iz Kule, koji još nije afirmisan, a koji zavređuje pažnju?

Marko: Kada sam ja svirao, znam da je postojalo dosta bendova koji su pravili svoje pesme i koji su imali armiju svojih ljudi koji su ih pratili. Ne znam da li sada postoji tako nešto, ako ima klinaca koji to rade i koji imaju svoju armiju, neka mi ne zamere, nisam u toku, ali činjenica je da je toga dosta manje. Želim da kažem da, ako neko želi autorski da radi, ja sam tu da pomognem sa onim što umem. Bilo bi mi jako drago da kod nas postoji neki mladi bend koji radi autorsku muziku.

Igor: Kad sam se doselio u Kulu, postojalo je brdo bendova. Mogu da spomenem bend Two Fingers, koji je delom iz Kule. Oni su meni zanimljivi i voleo bih da uspeju. Što se tiče mladih bendova u Kuli, ne znam ništa. Siguran sam da postoji tamo neki klinac ili klinka koji kod kuće žvaću instrument, ali kao što Marko kaže, toga je sve manje i manje. Mislim da na to utiče što danas imaš komp, telefon, ne čitaš knjige, pa te mrzi da vežbaš. Ja sam imao vremena da sviram, nisam imao dostupnu ogromnu količinu sadržaja koja bi me odvlačila od toga.

 

NM: Šta biste poručili mladim ljudima koji tek ulaze u svet muzike?

Marko: Samo da vole to što rade i da ne budu distancirani od tog poslovnog momenta. Treba da razmišljaju o tome da svi ti ljudi, kojima se oni možda dive, ne bi bili tu gde jesu da nisu dospeli tu na neki određen način. Ako se muzika svira isključivo iz ideala, taj ideal da bi se čuo mora da bude u etru. Treba voleti i shvatiti i praktičan deo toga i sve će biti ok.

Igor: Ja bih samo rekao da treba da se radi i treba da se voli to što radiš, a šta radiš, to nije bitno, ne postoji pravilo.

Bratislav Grbić

Pročitaj mi tekst:

Projekat “Naša Kula i naši ljudi” se sufinansira sredstvima iz budžeta Opštine Kula, a na osnovu Rešenja opštine Kula o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine Kula u cilju ostvarivanja i unapređenja javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2018. godinu broj: 03-111-1/2018-8 od 30.03.2018. godine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

17.08.
0642557XXX
OGL prodajem radio, lampas ispravan 50?e 0642557027.
14.08.
063522XXX
OGL Prodajem jednosoban stan u Kuli. Ulica Maršala Tita, kompletnorenoviran, uknjižen. Kontakt telefon 063522137
13.08.
0612525XXX
OGL Na prodaju Toy pudle aprikot boje od vrhunskih roditelja. Tri decka i jedna devojcica. Rodjeno 08.07 cena 150 evr tel 062730597 Crvenka
11.08.
063533XXX
OGL Prodajemo dvosoban stan u centru Kule, Trg Oslobodjenja 2. Iznad Ideje. Informacije na: 063533005
09.08.
0600777XXX
OGL Na prodaju lokal u centru Crvenke površine 41m2, lokal je skroz renoviran. Sve dodatne informacije na tel: 060/527-5517; 060/0777-546
Postavite vaš mali oglas ODMAH - Klikni ovde