Milovan Šuvakov: Istraživački rad počinje od pitanja na koja niko nema odgovor

3
28

KULA - U okviru projekta "Naša Kula i naši ljudi" razgovarali smo sa Milovanom Šuvakovim, Kuljaninom koji je svoju dosadašnju karijeru izgradio na polju nauke, u oblasti teorijske fizike. 

Milovan Šuvakov

Milovan Šuvakov je još jedan od veoma uspešnih Kuljana, koji je svoj život i profesionalnu karijeru posvetio nauci. Završio je Fizički fakultet na Univerzitetu u Beogradu, a doktorirao je na Institutu “Jožef Štefan” Univerziteta u Ljubljani sa tezom iz oblasti nanofizike.

Dugo se bavio popularizacijom nauke, a aktivan je i u Petnici i na Institutu za fiziku u Beogradu. U naučnim krugovima poznat je po iznalaženju rešenja za problem orbite tri tela, na čemu i dalje radi, a kako kaže, sada planira da se posveti bioinformatici i mašinskom učenju.

Donedavno je vršio funkciju pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u timu dr Srđana Verbića. Trenutno se nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama gde je otišao sa porodicom, kako kaže, na period od godinu dana.

Sa Milovanom smo razgovarali o njegovim aktivnostima, rezultatima i planovima za budući rad. U okviru intervjua smo se dotakli i nekih suštinskih pitanja u vezi sa naukom, njenim statusom u našem društvu, kao i mogućnostima mladih ljudi da krenu putem nauke i istraživačkog rada. Šta o svemu tome kaže Milovan Šuvakov, saznajte u nastavku.

 

NM: U srpskoj javnosti si uglavnom poznat kao neko ko se bavi popularizacijom nauke, ali i društveno-političkim radom. Aktivan si u Petnici, na Institutu za fiziku Beograd, Društvu za promociju i popularizaciju nauke, kao i u Opservatoriji društvenih inovacija. U nekim intervjuima si naveo da se baviš i pčelarstvom kao hobijem. Dakle, tvoja interesovanja su mnogobrojna. Zašto si se opredelio da se baviš baš naukom?

Milovan: Otkad znam za sebe privlačilo me je da postavljam pitanja na koja ne znam odgovore i da pokušam da ih saznam. U početku je to bilo lako pošto su odgovore znali roditelji, zatim nastavnici i profesori, ali sam vrlo brzo došao do onih težih pitanja na koja niko nema odgovor. Tu počinje istraživački rad. Posao naučnika je da otkrije nešto što niko nije video pre njega i da o tome obavesti ostatak istraživačke zajednice. Poput junaka u Zvezdanim stazama, naučnik ide gde niko nije kročio pre. Zar to ne zvuči kao posao iz snova? Vrlo često su stvari koje otkrivamo u svom radu male, interesantne samo grupi usko specijalizovanih eksperata, ali se ponekad dođe do otkrića koja su interesantnija širem krugu ljudi. Činjenica da je u moderno vreme preko baza citata lako pratiti ko koristi vaše rezultate kao odskočnu dasku za nova istraživanja čini dodatnu satisfakciju. Pored toga, rad u nauci podrazumeva korišćenje širokog spektra metoda i alata, u mom slučaju od matematičkog modelovanja, programiranja, pravljenja vizuelnih rešenja prilikom prezentovanja često kompeksnih podataka, pisanja, tako da ima dosta prostora da se zasite široka interesovanja pojedinca koji se bavi ovom vrstom posla.

 

NM: Svedoci smo neverovatnog napretka nauke i tehnologije u poslednjih 30 godina. Ako uzmemo u obzir činjenicu da taj napredak ne prati mentalni razvoj ljudske rase, postavlja se pitanje koliko je to dobro za budućnost čovečanstva. Šta ti misliš o tome?

Milovan: Ja nemam problem s tim. Naprotiv. I pri samom pominjanju čovečanstva mi zapravo mislimo na vrstu koja evoluira na jedan nov način, spoznajom prirode i razvojem tehnologija na tim novim znanjima. To je najprirodnije stanje naše vrste, to je ono što jesmo od momenta kada smo ukrotili vatru i uspeli da to znanje prenesemo sledećim generacijama. Činjenica da razvoj tehnologija ide znatno brže nego u prethodnom periodu je nešto što na prvi pogled može da uplaši, ali pitanje je da li bi iko od nas, da može, izabrao neki manje dinamičan period u kom bi živeo. Romantičan odnos prema prošlosti je nešto što se često čuje, ali je po mom mišljenju nešto što se ne zasniva na pravim empirijskim podacima. Samo činjenica da je u Evropi pedesetih godina prošlog veka, ne tako davno, kada se npr. rađala generacija mojih roditelja, svako šesto dete umiralo do pete godine života govori za sebe. Baka mi je pričala kako je između dva svetska rata radila čitavo leto kako bi zaradila za gumene opanke. Ovo je samo ilustracija. Na osnovu sličnih priča i podataka nemam sumnje da smo kao čovečanstvo na pravom putu. Naravno, ne smemo zaboraviti izazove i opasnosti koje nova znanja i tehnologije donose sa sobom. Samo od pomenute vatre je stradalo nebrojeno mnogo pripadnika naše vrste. Paralelno sa razvojem novih tehnologija treba razvijati svest, društvene norme, zakonsku regulativu koji bi sprečili negativne efekte upotrebe ili zloupotrebe tehnologija. Na te probleme možemo gledati kao na nešto negativno. S druge strane, možemo ih posmatrati kao nešto što je neminovno. Za mene najlepši pogled je posmatrati ih kao posebne izazove za čovečanstvo koje vreme u kome živimo čine još interesantnijim.

 

NM: Poznato je da mnogi naši naučnici rade u naučnim institutima širom sveta. Veliki broj tih ljudi školovao se u Srbiji, ali su je ubrzo i napustili. Šta misliš o tome?

Milovan: Nauka je specifična u kontekstu tzv. problema odliva mozgova. Dok u većini struka ne želite da vam ljudi odu u inostranstvo, u nauci je to neminovnost. Ne postoji nauka bez razmene znanja i kadrova. Zato je najbolja praksa da naučnici odlaze na doktorate ili postdok pozicije u inostranstvo, a da se nakon toga vraćaju. Neke zemlje to čak zahtevaju od svojih naučnika da bi mogli da dobiju posao. Neretko ih stipendiraju da odu pa da se vrate. U slučaju naše zemlje ovo je dodatni problem pošto ako neko ode, male su šanse da će se vratiti u zemlju koja ima slaba ulaganja u nauku. Moja odluka da se vratim nakon doktorata je dobrim delom privatne prirode, ali i moguća zato što se bavim teorijskom fizikom koja ne zahteva velika sredstva za eksperimente. Jako mi je teško da zamislim da neko od kolega eksperimentalaca u sličnim okolnostima donese istu odluku. Zbog toga moramo raditi na boljem finansiranju nauke, ovo se ne odnosi samo na količinu novca, već i na način na koji se on distribuira.

Milovan Šuvakov

NM: Nedavno si otišao u Sjedinjene Američke Države. Da li je reč o kratkotrajnom boravku ili si otišao u potrazi za boljim životom sebe i svoje porodice? Da li ćeš se vratiti?

Milovan: Razlog odlaska u Ameriku je Fulbrajtova stipendija koju je supruga Sonja dobila kao podršku za postdiplomsko usavršavanje na Mejo klinici. Supruga je inače lekar i bavi se istraživanjima u oblasti medicinske biohemije, a pomenuta klinika je najprestižnija ustanova ove vrste na svetu. Meni i klincima se nije dopala ideja da ostanemo bez nje u Beogradu tako da smo pošli na put sa njom: ja sam našao posao u oblasti bioinformatike u istoj ustanovi, sin Paja je krenuo u prvi razred (u Americi se kreće u školu godinu dana ranije nego kod nas), a ćerkica Sara u vrtić. Plan je da se vratimo za oko godinu dana.

 

NM: Šta bi poručio mladim ljudima koji razmišljaju o tome da li da svoj život opredele nauci ili nečemu drugom?

Milovan: Moja poruka bi bila da svakako probaju. Postoje kolege koje u nekom momentu odustanu od nauke iz raznih razloga, ali nisam čuo da se neko pokajao što je deo života radio kao istraživač. Dobra stvar kod ove delatnosti je što vas nauči mnogo čemu što kasnije možete da primenite u širokom spektru delatnosti za koje se odlučite. Uzrok zašto jedan deo kolega odlazi iz nauke su uglavnom male plate u odnosu na poslove koji zahtevaju slične kvalifikacije u privredi, gde su plate čak par puta veće. Ovde prvenstveno mislim na inostrana iskustva, ali i kod nas je slična situacija. Međutim, čak i oni koji su zbog para otišli u privredu mogli su to da urade zahvaljujući iskustvu u nauci.

 

NM: U svetskim naučnim krugovima poznat si kao neko ko je učestvovao u pronalaženju rešenja za problem orbite tri tela. Na čemu trenutno radiš?

Milovan: Ja kao naučnik nisam tipičan pošto je praksa da se jedna osoba inače veže za određenu oblast duži vremenski period koji je vrlo često cela karijera. Ja sam tokom svog dosadašnjeg rada često menjao oblasti. Prednosti toga su da vam nikada nije dosadno pošto su pred vama novi izazovi o kojima u početku pojma nemate dok ih ne proučite, ali je mana to što se teško profilišete kao ekspert u oblasti u kojoj boravite kratko. U slučaju numeričke potrage za rešenjima tri tela desio se izuzetak pošto smo u jednom momentu kolega Dmitrašinović i ja svojim radom trasirali put mnogim drugim grupama i istraživačima. Poseban je osećaj kada preletite pola planete i odete na konferenciju, npr. u Japan, a na slajdovima kolega koje su tu došle samo zbog vas vidite vaša rešenja. Moj trenutni fokus je i dalje na problemu tri tela ali se takođe bavim modelovanjem i analizom kompleksnih mreža, a u skorije vreme planiram da deo vremena posvetim bioinformatici i mašinskom učenju.

 

NM: Srbija troši manje od 1 odsto sredstava iz budžeta za nauku. Znajući da je evropski, pa i svetski standard izdvajanja za nauku znatno viši, postavlja se pitanje kako rade naši naučnici i gde pronalaze sredstva za svoja istraživanja?

Milovan: Problem je ne samo u količini izdvajanja za nauku koja je sa 0.35 odsto BDP zaista mala, već i u načinu na koji se ovaj novac troši. Najkraće rečeno, novac se troši u skladu sa metodama iz prethodnog državnog uređenja, na ravne časti bez obzira na to koliko je koji projekat dobar, smislen i održiv. Tako smo došli do situacije da se odobre svi projekti, a pošto ih ima više nego što se objektivno izdvaja novca, sav novac ode na plate istraživača dok za sredstva za rad ne ostane ništa. Tako da sada plaćate sve istraživače, a niko ne može ništa da radi, umesto da (1) obezbedite dodatna sredstva; (2) ili ako stvarno nema mogućnosti za dodatnim sredstvima, da plaćate samo deo najboljih uz sredstva za rad kako bi zaista radili punim kapacitetom ono što im je posao. Ova pat pozicija u kojoj je naša naučna zajednica traje predugo i šteta je već nemerljiva.

 

NM: Donedavno si obavljao funkciju pomoćnika ministra prosvete. U novoj Vladi Republike Srbije sada sedi neka druga ekipa. Kako ti sada gledaš na sve to?

Milovan: Proveo sam dve godine u Ministrastvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao deo tima dr Srđana Verbića. Fokus mog rada je bio na razvoju informacionog sistema i visokom obrazovanju. Potrebno bi bilo više redova nego što ovaj intervju dozvoljava da bih preneo iskustvo sa državnom upravom, te ću samo ukratko reći da sam za razliku od ranije, sada uvereniji da se stvari mogu popraviti i urediti na pravi način. Ono što je problem je hroničan nedostatak kvalitetnih stručnjaka koji bi radili za državnu upravu. Dodatni problem je odnos trenutnog političkog establišmenta, koji svesno urušava institucije sistema kako bi ojačao moć i ulogu stranke.

Ne bih komentarisao postojeća kadrovska rešenja u trenutnom ministarstvu.

 

NM: Bio si prilično aktivan u borbi za unapređenje položaja nauke i naučnih radnika u Srbiji. Da li je danas moguće promeniti bilo šta putem društveno-građanskih aktivnosti?

Milovan: Generalno sam aktivan u raznim građanskim, stručnim i drugim društvenim aktivnostima. Ne mislim da to treba raditi samo na osnovu procene koliko se zaista može šta promeniti. Kao i u svim drugim društvenim procesima, jako je važno skupiti kritičnu masu za neku promenu. To ne dolazi na osnovu racionalne procene, to mora da dođe iz srca. Činjenica je da su političke okolnosti u našoj zemlji trenutno najgore od uvođenja višestranačja. Urušene su institucije sistema, pravna država ne postoji, nema medijskih sloboda, bahatost na političkoj sceni je prešla sve granice. Racionalno gledano ni jedna društvena aktivnost nema nikakve šanse. Jedino što ostaje je vera u sugrađane, u dostojanstvo, u dobro. Promene će izvesno doći, a kao i sve druge u istoriji čovečanstva, biće nošene emocijama. Do tada je važno održavati vatru.

 

NM: Često si u Kuli, ali živiš i radiš u Beogradu. Da li je moguće baviti se naukom u malim mestima poput Kule i Vrbasa?

Milovan: Nekada je bilo jako teško, da ne kažem nemoguće. U skorije vreme je sve više moguće zbog komunikacionih tehnologija. Međutim, bez obzira odakle će se neko baviti naukom jako je važno da vidi naučne centre širom planete. Neke stvari još uvek ne mogu da funkcionišu bez neposredne komunikacije. Slično je kao sa studiranjem. Moj savet mladim budućim kolegama koje radoznalost vuče izvan rodnog mesta je da što pre odu kako bi ostalo više vremena tokom kog mogu da donesu odluku da se vrate.

Bane Grbić

Pročitaj mi tekst:

Projekat “Naša Kula i naši ljudi” se sufinansira sredstvima iz budžeta Opštine Kula, a na osnovu Rešenja opštine Kula o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine Kula u cilju ostvarivanja i unapređenja javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2018. godinu broj: 03-111-1/2018-8 od 30.03.2018. godine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

24.05.
0603337XXX
OGL Izdaje se sveže okrečen, polunamešten stan, u centru Kule. Tel. 060 333 777 8.
23.05.
0653017XXX
OGL Firma Data Status doo trazi pomocnike magacionera za rad u magacinu u Kuli.Vise info na telefon: 0653017833
20.05.
063533XXX
OGL Prodajem dvosoban stan u centru Kule, Trg Oslobodjenja 2. Informacije na: 063533005
OGL Povoljno prodajem ocuvan trosed na razvlacenje 063 7355 505
19.05.
0638688XXX
OGL Prodajem zensko biciklo za uzrast od 7 do 13-14 god. biciklo je kupljeno novo vozeno svega dve god. potpuno ispravno cena 6000 din. Tel 063 8688871
Postavite vaš mali oglas ODMAH - Klikni ovde
KOMENTARI

Komentari objavljeni na Portalu "Naše Mesto" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija u vezi sa tekstom. Redakcija Portala "Naše Mesto" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

avatar
novi stari najviše glasova
Mile
Mile

i onda ovakav genijalac, koga sam imao cast pre vise od 25 godina da upoznam, treba da se vrati u ovaj Srbistan Risticevica, Palmi, Martnovica, iMitrovica i drugih zivopisnih likova, gde mu je bagra sipkom slomila nos na ulici dok je bio pomocnik ministra a sve verovatno jer nije mogao da ocuti raznim lobijima sto se bogate na konto dece?!? Ne zasluzuje tebe Srbija, ona ima Gastoza, Macu, Lunu i ine likove, kakva nauka i bakraci, samo mulj i talog, i imaginarijum u kome svi zivimo a ne samo zadrugari sa Pinka.

Kuljanin
Kuljanin

Svaka čast za Milovana,ali Ogi je bolji( šala) sve najbolje za nase KULJANE. SVAKA ČAST DR.

rouz
rouz

Što si obrazovaniji – to si normalniji…
Moram ga citirati:…svesno urušavanje institucija sistema kako bi ojačali moć i ulogu stranke… ovim je sve rečeno
Kome trebaju obrazovani i pametni ljudi…
Sve najbolje u životu ti želim.