Vetropark Kula I / Foto: N. Janjanin
in

Da li će Kula dobiti još tri nova vetrogeneratora?

KULA - Priča o kulskim vetrenjačama nije počela 2015. godine, kada je kompanija MK Fintel Wind u kulskom ataru otvorila prvi vetropark u Srbiji. Ne, priča o kulskim vetrenjačama počinje mnogo ranije, u doba kada je Kula imala nekoliko mlinova, a od toga, jedan je bio prava vetrenjača.

U svojoj knjizi „Vek mlina Žitobačka“, autor Milutin Petković navodi da je 1778. godine, ugarski geodeta, inženjer Andreas Leopold Kneidinger, na području tadašnje Kule, obeležio sedam mlinova na konjski pogon. Ubrzo nakon toga, izgrađen je još jedan mlin, međutim ovoga puta, umesto konjske zaprege, za pokretanje mlinskog kamenja koristila se snaga vetra.

Na putu prema Liparu i Bačkoj Topoli, na imanju porodice Zelenka, u današnjoj Travničkoj ulici u Kuli, nalazio se prvi mlin vetrenjača.

Manje od 100 godina kasnije, 1876. godine, Filip Šulc i Ernest Cvip otvorili su prvi parni mlin na valjke koji je zapošljavao 40 radnika i tim potezom definitivno prestaje potreba za mlinovima vetrenjačama. Što se tiče mlina u Travničkoj ulici, on je prestao sa radom negde oko 1915. godine.

Vetropark Kula I / Foto: N. Janjanin

Priča o vetrenjačama nastavlja se 2007. godine, kada je osnovana kompanija MK Fintel Vind, jedna od prvih kompanija u Srbiji koja se bavi proizvodnjom „zelene energije“.

Ubrzo nakon toga, počela su ispitivanja i merenja vetra na nekoliko lokacija u Srbiji, između ostalog i u kulskom ataru, a već 2014. godine potpisan je ugovor o izgradnji prvog vetroparka u Srbiji.

Kula je ponovo dobila svoju vetrenjaču i to ne jednu, već tri

Krajem 2015. godine, tadašnji ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, svečano je u ataru Kule otvorio prvi vetropark u Srbiji, u čiju je izgradnju italijansko-srpska kompanija MK Fintel Wind uložila 15 milona evra.

Instalisane snage 9.9 MW, vetropark u Kuli čine tri vetrogeneratora marke “Vestas” iz Danske, visine 178 metara. Procenjena godišnja proizvodnja električne energije iznosi 24 GWh, što je dovoljno za potrebe blizu 8.000 domaćinstava. Od početka rada zaključno sa decembrom 2017. godine, proizveo je ukupno nešto preko 48 GWh, dok je u kalendarskoj 2017. proizveo i isporučio energetskom sistemu Srbije 28.3 GWh električne energije.

Nekada MK Fintel Wind, sada Fintel Energija, firma koja se nalazi u stoprocentnom vlasništvu italijanske kompanije Fintel Energia Group SpA, nastavila je da meri parametre vetra u Kuli i prve analize, ali i rezultati rada postojećeg vetroparka, pokazali su da postoji prostor za još vetrogeneratora.

Vetropark Kula II, kako su ga nazvali, imaće snagu 9.9 MW kao i njegov stariji brat, nalaziće se na istoj lokaciji, a kako piše na zvaničnom sajtu firme Fintel Energija, biće sastavljen od tri posebna vetrogeneratora koji će obezbeđivati energiju za još 5.900 domaćinstava. Procenjuje se da će efikasnost turbine vetrogeneratora iznositi čak 96%.

Vetropark Kula I / Foto: N. Janjanin

Pored Kule, Srbija je dobila još jedan vetropark koji se nalazi u Vršcu i nosi ime La Piccolina, a u toku je izgradnja i trećeg vetroparka sa čak 20 vetrogeneratora, takođe u blizini Vršca.

Što se budućih planova tiče, pored Kule, otvoreni su planovi za vetropark kod Velikog Gradišta, ali i za vetropark u opštini Žitište.

O početku radova na drugom vetroparku u Kuli još nema zvaničnih informacija, ali svakako postoje planovi, što i potvrđuje zvanična internet prezentacija firme Fintel Energija.

N. Janjanin

Ukoliko ne želite da popunjavate polja za ime i email, registrujte se OVDE.

avatar
3 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
PericaJovicaDragan Jurakić Recent comment authors
novi stari najviše glasova
Dragan Jurakić
Dragan Jurakić

Tekst o vetroparku je dobar. Čak odličan, ali ima jednu tehničku grešku koja nije mala. Visina stuba vetrogeneratora je 118 metara, a ne 178. Zajedno sa elisom od 60 metara dostiže se ta visina, kako je autor dobro sabrao, ali se vetrogeneratori tako ne deklarišu. Ipak, to ne umanjuje vrednost autorove namere da nam dočara sliku ovog predela kroz istoriju pa do danas.
D. J.

Jovica
Jovica

Drugi jos veci kiks jeste stepen iskoriscenja od 96℅ takvo nesto gospodo ne postoji,stepen iskoriscenja danasnje turbine je oko 30℅(to je blizu max) bilo bi lepo ovakve clanke dati nekome tehnicki potkovanijem nije dovoljno znati istoriju mada obicnom citaocu razlika od 60℅ ne znaci mnogo,uzdravlje

Perica
Perica

Samo da se nadovežem na naslov – Kula nije dobila ništa, to nisu naše vetrenjače nego Kostićeve. I ako pažljivo pogledate račun za struju možete videti stavku gde skuplje plaćamo tu struju nego sa Đerdapa a u obavezi smo da preuzmemo sve što proizvede. Matematika je prosta, pitanje je samo koliko je dupok džep, a Kostić ima bar tri eura uvek spremna. Drugo je pitanje zašto EPS za sve ove godine otkad postoji ova tehnologija nije investirala u vetrenjače kad već obrće naše pare, pa da imamo stavku na računu: zelena struja-jeftinija struja. Naravno da je ovo super stvar i… Pročitaj više »

Kako ocenjuješ ovo?

2 points
Upvote Downvote

(VIDEO) (FOTO) Pala odluka: teški kamioni neće više prolaziti kroz Vinogradsku ulicu u Kuli, promenjena ruta i u Liparu

Muzika sa gramofona u Sport Starsu