(INTERVJU) Aleksandar Davidov: Želim da pomognem Hajduku da se vrati tamo gde je godinama i bio

168

KULA - Jedan od igrača nekadašnjeg Fudbalskog kluba Hajduk Aleksandar Davidov ponovo je u Kuli. On nije rođeni Kuljanin, ali je toliko toga dao Kuli, kao i Kula njemu, da ga sa punim pravom smatramo jednim od nas. Upravo zbog toga je on naš sledeći sagovornik u okviru projekta "Naša Kula i naši ljudi".

Foto: FK Hajduk Kula

Aleksandar Davidov je u Kuli prisutan od 1998. godine, kada je nastupao u omladinskim selekcijama kluba. Kao veoma talentovan mladi igrač ubrzo je zaigrao i za prvi tim, a nastupao je i za omladinsku reprezentaciju Srbije.

Svoj trag ostavio je i u Partizanu, a takođe i u pojedinim izraelskim i grčkim timovima. Ipak, njegov najveći fudbalski doprinos desio se upravo u Hajduku gde je postigao najveći broj golova.

Uporedo sa Hajdukovim novim pohodom ka Superligi, desio se i povratak Aleksandra Davidova u redove našeg tima. On kaže da je deo njegovog plana da pomogne Hajduku da se vrati na mesto koje mu pripada.

O svemu ovome, kao i o mnogim drugim temama pročitajte u okviru razgovora koji sledi.

 

NM: U Hajduku ste prisutni još od 1998. godine kada ste nastupali u kategoriji omladinskih igrača. S obzirom na to da ste u međuvremenu prošli kroz sve Hajdukove selekcije, možete li da prokomentarišete taj deo Vaše karijere koji ste proveli u Kuli?

Aleksandar: Sigurno da mi je mnogo značilo, kako na profesionalnom, tako i na ličnom razvoju.
Na ličnom jer je već sa 14 godina trebalo da postanem svestan koji su mi ciljevi u životu, jer kada pogledate da su tada svi moji vršnjaci i moji drugari počinjali da se zabavljaju i izlaze, shvatićete koliko je bilo teško uspeti sve te misli skloniti na stranu i istrajati u onome što ste postavili za neki svoj cilj. Verujte da nije bilo nimalo lako.

Sećam se situacija kada nas je bilo po pet igrača u stanu i dođe vikend, a oni se spremaju za grad. Zadirkivali su me i govorili šta sve propuštam, a ja sam i pored toga ostajao u stanu i išao da spavam jer sutra imam utakmicu. Nimalo ne žalim zbog toga. S te strane gledano, verujem da mi je prelazak u klub kakav je Hajduk pomogao da se razvijem kao ličnost i da naučim da istrajem u nekim svojim ciljevima. Što se tiče značaja na profesionalnom planu, verujem da tu ne treba trošiti mnogo reči, jer svi koji su čuli za trenera Savu Preradovića znaju koliki je on stručnjak za rad sa decom i koliki je pedagog. Kada sam dolazio u Kulu, imao sam samo talenat i ljubav prema fudbalu i smatram da je na sve ostalo Sava imao mnogo uticaja. Imao sam i sreće što sam tada pored sebe imao odlične igrače koji su mi pomogli da lakše napredujem, poput Juhika, Romića, Lazarevića, Radovića… Žao mi je sto nisu napravili neke veće karijere jer su zaista imali mnogo talenta.

 

NM: Prve ozbiljnije korake savladali ste u Hajdukovoj školi fudbala, posle čega ste nastupali i za omladinsku i mladu reprezentaciju Srbije. Može li se reći da je ta škola fudbala na neki način odredila dalji tok Vaše karijere?

Aleksandar: Svakako da su pozivi iz reprezentacije uticali u velikoj meri. Kada pogledate sva ta imena od kojih većina i danas igra na visokom nivou poput Stojkovića, Baneta Ivanovića, Krasića, Jankovića, Baste, videćete koliko je bilo teško uopšte dospeti na jedan takav spisak. Pozive za reprezentaciju sam shvatio kao nagradu za sav moj trud i kao znak da sam na dobrom putu, što mi je dalo još veću snagu i želju da istrajem u onome što sam počeo.

 

NM: Najveći broj utakmica u karijeri, a takođe i golova, dali ste za kulski Hajduk. Sada ponovo igrate u Kuli. Možete li da navedete neke od utakmica iz tog perioda koje su Vam posebno ostale u sećanju?

Aleksandar: Naravno da mogu, ne samo one gde sam postigao gol nego i mnoge druge. Recimo, izdvojio bih svoju debi utakmicu protiv Milicionara. Nisam postigao gol, ali svakako da tu utakmicu neću nikada zaboraviti. Druga neka bude davne 2000. godine kada je Hajduk putovao na turneju u Kinu. Ja sam u to vreme imao 15 godina i pozvan sam da idem sa njima. U sklopu turneje su planirane tri utakmice, od kojih na prve dve nisam ulazio u igru. Treću neću nikada zaboraviti jer se igrao 80. minut, a ja još nisam ušao. Sećam se da sam se zagrevao i kroz glavu mi je prolazilo: “Bože, je l’ moguće da sam čak ovamo došao, a da neću igrati ni jedan minut?”. Negde u 90. minutu su me pozvali da uđem u igru i tada je rezultat protiv selekcije Kine bio 1-1. Posle nepunog minuta na terenu, postigao sam gol glavom za pobedu 2-1. Ne treba ni da kažem kako sam se osećao. Izdvojio bih i utakmicu u Kuli protiv Crvene zvezde. Gubili smo na poluvremenu 0-2, a ja sam ušao u igru u drugom poluvremenu. Tada smo uspeli da preokrenemo na 3-2, a još veće značenje za mene ima to što sam ja postigao taj treći, pobedonosni gol. Kada se uzme u obzir da me je tu utakmicu čuvao veliki Nemanja Vidić, za mene ona predstavlja još veću draž i ponos.

 

NM: U FK Partizan ste otišli 2010, gde ste ostali do 2012. godine. Koliko Vam znači iskustvo koje ste stekli u tom klubu?

Aleksandar: Smatram da igranje za Partizan igraču donosi veliko bogatsvo, jer u takvom jednom klubu učiš da postaneš pobednik. Naučiš da nije bitno ko je sa druge strane terena, ti imaš samo jedan cilj, a to je da pobediš. Sigurno da mi je na početku bilo teško zbog sveg tog pritiska, jer kada zamislite da danas pobedite i možete “možda” jedan naredni trening da se opustite i radujete se, a već naredni kreće pritisak za sledeću utakmicu na kojoj nerešeno ne postoji, na kojoj je nerešeno kao poraz, onda shvatite koliki je to pritisak i koliko je teško. Ponavljam, tako se stiče navika i tako se uči da postaneš pobednik na čemu sam zahvalan Partizanu, jer i posle Partizana, gde god sam bio, igrao sam sa tom željom i idejom da ne postoji nerešeno, samo pobeda.

 

NM: Nastupali ste i za reprezentaciju Srbije, kada ste u Japanu igrali pred 50.000 ljudi. Kakav je bio osećaj igrati za reprezentaciju u takvoj atmosferi?

Aleksandar: Imam osećaj da u Japanu i sa sto navijača mogu da naprave odličnu atmosferu sa njihovom strašću i ljubavlju prema fudbalu, a zamislite onda šta napravi 50.000 ljudi. Veliki je osećaj samo istrčati na takvu utakmicu, a još veći pobediti 0-3 kao što smo mi tada.

Foto: FK Hajduk Kula

NM: U Izraelu ste igrali za jevrejske klubove Hapoel iz Akre i za Ašdod, kao i za Bnei Sahnin koji je autentični arapski tim. Prenosi li se tenzija između dva naroda koju svakodnevno gledamo na TV ekranima na fudbal i sport uopšte?

Aleksandar: Ne prenosi se između svih klubova, barem ja nisam primetio da ima nekih tenzija sem onih uobičajenih, jer u svim tim jevrejskim klubovima ima dosta Arapa, tako da je to neka normalna tenzija, kao na svakoj utakmici. Sve je bilo normalno sem jedne utakmice i to između Bnei Sakhnina i Beitar Jerusalima. To nije utakmica nego rat. Beitar je, barem do tada, bio jedini jevrejski klub koji nikada nije imao nijednog igrača arapskog porekla. Takvu su filozofiju imali navijači i uprava kluba i bili su fanatici što se toga tiče. Postoji jedna francuska TV stanica koja se bavi najvećim derbijima na svetu i koja prenosi te utakmice. Ja sam u to vreme igrao za Bnei Sakhnin i pre utakmice jedna ekipa iz te emisije je bila sa nama, a druga u Jerusalimu i snimali su dešavanja i pripreme. Čak su sa nama išli autobusom da bi osetili i preneli draž takve utakmice. Eto, to su jedina dva kluba u Izraelu koja, kada igraju među sobom, možeš da osetiš svu tu tenziju i podelu između njih, ali opet mi je drago što sam bio deo te priče.

 

NM: Nastupali ste i za grčki Agrotikos Asteras, kao i za ČSK iz Čelareva, TSC iz Bačke Topole, a sada ponovo za Hajduk. Kakvi su Vam dalji planovi za budućnost?

Aleksandar: Za početak imam jedan jedini plan, a to je da pomognem Hajduku koliko mogu da se vrati tamo gde je godinama bio. Smatram da jedna Kula i jedan Hajduk to zaslužuju. Za ostalo, o tom potom.

 

NM: Kako se radi u inostranstvu, u odnosu na režim rada ovde u Srbiji? Postoji li slobodno vreme i koliko truda je potrebno da bi igrač zadovoljio kriterijume koje postavlja stručni štab?

Aleksandar: Ne vidim tu neku veliku razliku. Ja sam isto radio u Hajduku, Partizanu, Izraelu ili Čelarevu. Nema velike razlike osim stručnog štaba, sve je do igrača, šta on želi i koliko hoće da se da.

 

NM: Koje biste saigrače ili trenere izdvojili, koji su u najvećoj meri uticali na Vašu karijeru?

Aleksandar: Kada bih nabrajao sve igrače i trenere, trebalo bi nam mnogo vremena. Smatram da od trenera svako ima nešto svoje, nešto novo što možeš da naučiš, tako da mislim da su svi oni imali veliki uticaj na moju karijeru.

 

NM: S obzirom na to da posedujete i licencu za trenera, možete li nam reći da li planirate ostanak na fudbalskim terenima i nakon što okačite kopačke o klin?

Aleksandar: Svakako da planiram, pa Bože moj, evo već punu 21 godinu igram fudbal i samo o tome razmišljam, ne vidim šta bih drugo umeo da radim.

 

NM: Možete li našim čitaocima izneti neku anegdotu ili događaj iz Vaše karijere koji je na Vas ostavio najjači utisak?

Aleksandar: Kada sam prešao u Partizan, bili smo na pripremama i posle nekog vremena tadašnji trener Goran Stevanović posle svakog treninga dođe do mene i pita me uvek isto: “Kako si? Jesi li umoran?” Nekada me je to pitao i po nekoliko puta na dan, do te mere da sam pomislio da ne radim kako treba. Mislio sam da delujem umorno, pa me pita zbog toga. Posle nekih mesec dana prišao mi je i rekao: “Slušaj, to što te ja pitam kako si i jesi li umoran, ne znači da ne radiš kako treba. Naprotiv, radiš odlično, nego ja gledam po tebi, ako si ti umoran, onda su sigurno svi i moram da spustim intenzitet. Treninge pravim po tebi, ti si mi granica za izdržljivost.” Verujem da shvatate koliko mi je tada laknulo.

 

NM: Kakve su šanse Hajduka da se vrati na staze stare slave i da se ponovo takmiči u Superligi Srbije?

Aleksandar: Moje prvo pitanje, kada sam razgovarao sa ljudima iz Hajduka o povratku, bilo je šta je cilj Hajduka. Njihov odgovor je bio da idemo u viši rang i da pokušamo da ga sledeće godine vratimo u Superligu, tako da, samim tim što sam im tada poverovao i što sam se vratio, verujem i sada da Hajduk ima velike šanse da se vrati gde je nekada bio. Uz ljude koji imaju ambicije, koji vole Hajduk i Kulu, uz dobar izbor igrača kakav sada imamo, zaista verujem da može. Ustalom, trenutna pozicija na tabeli govori u prilog tome.

 

NM: Šta mislite o fudbalu u Srbiji danas? Kako bi on mogao biti unapređen da postane konkurentan sa najvećim ligama i timovima iz Evrope i da li je to uopšte moguće?

Aleksandar: Shvatam da je finansijska situacija u Srbiji problem u svim sferama, pa tako i u sportu. Ako izuzmemo tu stranu, smatram da imamo veliki problem jer osećam da klubovi nemaju ambicije da stvore jak tim, nego jakog pojedinca kojeg će prodati i zaraditi neki dinar. Po mom mišljenju to je najveći problem u našem fudbalu, jer kako napraviti jaku ligu kada, koji god igrač da se pojavi da samo malo odskače od ostalih, odlazi iz Srbije već posle prve ponude. Teško da ćemo ikada napraviti jak klupski fudbal, ali nažalost, takva je situacija i verujem da će se to nekada promeniti.

 

NM: Veliki broj mladih ljudi želi da se bavi fudbalom. Imate li neku poruku za njih? Kako da budu uspešni u tome?

Aleksandar: Kao što govorim i mojim sinovima, za početak neka se igraju, neka uživaju, neka zavole fudbal i neka im uđe u krv. Verujem da će posle sami postaviti svoje ciljeve i da će ići ka njima, samo je bitno da ne stanu kada je teško, a biće…

Bratislav Grbić

Pročitaj mi tekst:

Projekat “Naša Kula i naši ljudi” se sufinansira sredstvima iz budžeta Opštine Kula, a na osnovu Rešenja opštine Kula o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine Kula u cilju ostvarivanja i unapređenja javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2018. godinu broj: 03-111-1/2018-8 od 30.03.2018. godine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

16.11.
0601449XXX
OGL Prodajem 10 jutara zemlje K.O Lipar u komadu.Telefon 060 144 99 04
16.11.
0607202XXX
OGL poljoprivredno zemljiste 3.5 kat.jutara u Kuli preko puta Aske.Vlasnik 1/1 cena dogovor prodaja br tel 0607202655
15.11.
0637553XXX
OGL Tarot,Astrologij.Pomogla sam mnigima pa cu i vama.Ljubav,posao,porodica,finansije.brak,sreca,napredak...0637553034 Viber,Whataapp.
13.11.
063533XXX
OGL Prodajemo dvosoban stan u centru Kule, Trg Oslobodjenja 2. Iznad Ideje. Informacije na: 063533005
13.11.
0606069XXX
OGL prodajem mercedesA140,2002god,benzin,registrovan do marta 2020.god.Interesovati se na br:060/6069055
Postavite vaš mali oglas ODMAH - Klikni ovde