Srbski dnevnik: Kako su se sprovodili lokalni izbori u Kuli 1861. godine

Razgledajući kolekciju starih novina koje je digitalizovala Matica srpska, došli smo do lista „Srbski dnevnik“ koji se štampao u Novom Sadu, a potom u Karlovcima i dvaput nedeljno obaveštavao srpski živalj na prostoru Austrijskog carstva o društveno-političkim dešavanjima u carstvu, matici Kneževini Srbiji, ali i u svetu.

Nažalost, u kolekciji se nalazi svega devet stranica „Srbskog dnevnika“ iz nekoliko brojeva koji su izašli u martu mesecu 1861. godine. U jednom od brojeva naišli smo na dva dopisa iz Kule u kojima su opisane političke aktivnosti u našem gradu.

U broju 23, koji je izašao u nedelju, 19. marta, dopisnik „Srbskog dnevnika“ pisao je da je u Kuli 15. marta 1861. godine održan izbor za poslanika Skupštine Sreza telečkog na kojem se biralo između tri kandidata: mladog barona Rudića, sina našeg velikog župana, zatim grofa Erba i Jambora, kapelana heđeškog. Međutim, baron Rudić je odustao od učešća na izborima i svoju podršku je dao Jamboru, pa tako u dopisu stoji da se „još u ponedeljnik znalo da je baron Rudić zahvalio, te pođe za rukom njegovu partiju dobiti na stranu Jamborovu, pri čemu su se najviše zauzimali kulski i heđeški Mađari i vrbaški Srbi i Nemci„. Jambor je očigledno uživao veliku podršku i tog martovskog dana 1861. godine izabran je za poslanika, a u svojoj besedi obećao je da će se „za korist sviju narodnosti zauzimati“.

Mart mesec, pre 158 leta bio je u znaku izbora. Ovog puta Kuljani su, samo dva dana kasnije, birali mesne poglavare. Dopisnik u istom broju obaveštava čitaoce „Srbskog dnevnika“ da je u četvrtak svaki punoletni građanin pozvan u opštinsku kuću gde je solgabirov (sreski načelnik) gospodin Moric pročitao „naredbu po kojoj imaju knez, zakletnici i ostali na službi zahvaliti, a potom da se novi biraju.“ Pre samog izbora opštinskih odbornika, Mađari, Nemci i Srbi nisu mogli da se dogovore oko izbora beležnika. Naime, Mađari i Nemci su pružali podršku bivšem beležniku Iljenu Zanjiju, dok su Srbi podržavali izvesnog Dimitrijevića „jer je ovaj dobar rodoljub srbski“. Kako do dogovora nije došlo, Kuljani su dobili jednog mađarskog i jednog srpskog beležnika. Ni izbor opštinara nije prošao glatko jer Srbi, navodno, nisu bili zadovoljni brojem koji im je pripao. U dopisu stoji da su Srbi uzeli svoju ikonu iz sobe i svi složno otišli u staru varošku kuću gde su se dogovorili da nijedan od njih ne ide u opštinsku kuću dok ne ne dođe rešenje od varmeđe (županija). Nažalost zbog malog broja sačuvanih i digitalizovanih stranica ovog lista, nemamo podatak o tome kakva je bila odluka višeg organa vlasti.

Pretplatnici ovog lista, koji je izlazio nedeljom i četvrtkom, imali su priliku da se u jednom od brojeva informišu o sazivu Srbskog narodnog kongresa čiji je predsedavajući bio Njegova svetost srpski patrijarh Josif Rajačić. Kongres su činili episkopi, monasi, mirsko sveštenstvo i nesveštena lica, a jedan od članova bio je prota i paroh sivački Dimitrije Raić.

Tih dana iz Karlovaca su stizale vesti koje su uzrujale javnost. Naime, izvesni Andrija Šober, karlovački pivar star 27 godina, pucao je u narodnog poslanika iz Kikinde Mihaila Stojanovića i njegovog pomoćnika. Šober je priznao krivicu, ali nije želeo da kaže koji je povod ovog nedela. Kako to već biva, javnost je uveliko pelemisala o motivima zločina i većina ga je dovela u vezu sa narodnim saborom. „Srbski dnevnik“ je Andriju Šobera tada opisivao kao naprasitog i silovitog mladog čoveka koji je, prema rečima očevidaca, samo nekoliko dana pre zločina pretio jednom stanovniku da će ga ubiti. Čitaoci su iz broja u broj pratili stanje Mihaila Stojanovića, da bi u izdanju od 29. marta osvanula vest o njegovoj smrti. Stojanovićev sluga prebačen je u varošku bolnicu, dok je ubica Andrija Šober uveliko bio u zatvoru i čuvala ga je vojnička straža.

Politički list „Srbski dnevnik“ pokrenuo je 1852. godine publicista Danilo Medaković, a najviše čitalaca bilo je među građanstvom liberalno-demokratske, antiklerikalne, proruske i obrenovićevske orijentacije. List je brzo stvorio veću čitalačku publiku, došavši do tada nezamislivih 2.000 pretplatnika. Zbog pisanja protiv tadašnjih saveznika Austrije, Medakoviću je zabranjeno da dalje uređuje list, posle čega ga on 1859. godine prodaje Platonu Atanackoviću, dok je uređivački posao bio poveren Jovanu Đorđeviću. List je izlazio do 1864. godine.

Sačuvane stranice „Srbskog dnevnika“ možete da prelistate na OVOM LINKU.

M.V.