Kompletan vodič za upis u srednje škole

Uticaj roditelja na izbor deteta prilikom upisa u srednju školu

Ukoliko ste roditelj, jako je bitno razgovarati sa detetom o odabiru srednje škole, ali ne nametati mu izbor. Ukoliko utičete previše na izbor Vašeg deteta, postoji šansa da postignete loš efekat. Nije poželjno podizati tenziju u kući, preterano proveravati i ispitivati dete, osvrtati se na lično iskustvo ili nametati izbor u zavisnosti od ličnih ostvarenih ili neostvarenih ambicija. Ono što je odgovarajuće po Vas, ne znači da je odgovarajuće i po Vaše dete, i obratno.

S druge strane im ne treba u potpunosti prepustiti odluku, jer deca vrlo često iz pogrešnih razloga izaberu određenu srednju školu. Jedan od tih pogrešnih razloga jeste da žele da upišu onu srednju školu gde im odlaze bliski prijatelji. U tom slučaju im treba skrenuti pažnju da su prava prijateljstva neraskidiva i da neće izgubiti svoje prijatelje ukoliko ih ne budu viđali svakodnevno. Takođe im treba ukazati na činjenicu da će upisom u srednju školu upoznati nova lica i steći nove drugare.

Postoje roditelji koji se odlučuju da svoju decu uz njihovu saglasnost pošalju u drugi grad, čak i u drugu zemlju. Iako je bolno po roditelje da se tako rano odvoje od svog deteta, ovo može biti dobar korak jer će dete biti „primorano“ da naglo odraste i sazri. Na ovaj korak se odlučuju uglavnom roditelji iz malih sredina, kao i finansijski stabilni roditelji.

Sa decom treba razgovarati o njihovim interesovanjima, pa čak i o njihovoj viziji budućnosti. Iako su mladi, može se naslutiti u kom pravcu će se kretati njihovo školovanje nakon srednje škole, ali se ne treba slepo držati toga. Bez obzira na to što traje samo četiri godine, prevrtljiv je i buran srednjoškolski period. Ko zna šta će sve dete otkriti tokom tih godina što će uticati na odluku o periodu koji sledi nakon srednje škole.

Pored roditelja, na osnovce i njihove odluke utiču i nastavnici.

Mala matura i bodovanje prilikom upisa u srednje škole

Pre bilo kakvog upisa u srednju školu, potrebno je rastati se od osnovne škole što bezbolnije i uspešnije.

Svake godine se osnovna škola završava polaganjem završnog ispita, poznatijeg pod imenom mala matura. Osnovci polažu test iz srpskog jezika, matematike i polažu kombinovani test iz oblasti hemije, geografije, istorije, biologije i fizike. Za ove testove se osnovci spremaju posebno. Sami testovi se tiču svega što su učili tokom osam godina koliko osnovno obrazovanje traje.

Testiranje je samo po sebi stresno, i treba raditi sa decom kako bi se ona maksimalno opustila i psihički spremila za polaganje male mature. Posebno treba raditi sa osetljivom decom, kako se ne bi desilo da pod velikim pritiskom ne daju maksimum na testiranju.

Rezultati testova stižu u roku od par dana.

Kriterijumi vezani za bodovanje se često menjaju. Prema poslednjem sistemu bodovanja, najviše je na testovima moglo da se osvoji 40 bodova. Uzima se u obzir prosek ocena na kraju šestog, sedmog i osmog razreda. Najviše na kontu tog proseka može da se ostvari 60 bodova.

Mogu se ostvariti i dodatni bodovi, ukoliko se učenik takmičio i dobio nagradu iz određenog predmeta. U tom slučaju može dobiti najviše 20 bodova po predmetu iz kojeg je bilo takmičenje. Ovo pravilo važi samo za takmičenja koja su se desila u osmom razredu.

Na osnovu zbira svih ovih bodova se vrši rangiranje osnovaca. Upis u srednje škole, pored polaganja male mature i bodovanja, podrazumeva odabir srednje škole, popunjavanje liste želja i konačni upis.

Izbor srednje škole

Nekada su gimnazije bile jako popularne, zbog opšteg obrazovanja, ali vremenom su stručne i umetničke škole postale podjednako atraktivne. Razlog za tako nešto je praktične prirode, jer je cilj srednje stručne škole da osposobi učenika za rad. Nakon završetka srednje stručne, pa i umetničke škole, učenik ne mora da upiše fakultet već može odmah da se upusti u koštac sa tržištem rada.

Oni koji se odluče za gimnaziju po pravilu kasnije upisuju fakultet. Jako je teško bilo šta postići i raditi u životu samo sa završenom gimnazijom, tako da treba ozbiljno razmisliti o toj odluci.

Gimnazije mogu biti opšteg smera, jezičkog ili matematičkog. Bez obzira na ovu podelu, cilj svake gimnazije je opšte obrazovanje i usmeravanje na dalje studiranje. Naravno, učenici biraju smer u zavisnosti od ličnih ambicija, sklonosti i uspeha iz određenih predmeta u osnovnoj školi. Neko ko je imao dvojku iz matematike, a peticu iz srpskog i engleskog sigurno neće da se opredeli za matematički već za jezički smer.

Takođe postoji i Vojna gimnazija, za koju se iz godine u godinu povećava broj interesenata.

Srednje umetničke škole su rezervisane za talentovanu decu iz određenih umetničkih disciplina (slikarstva, muzike, dizajna itd.). Prilikom upisa u srednju umetničku, potrebno je dodatno polaganje ispita kako bi se utvrdio stepen talenta i znanja iz umetničke oblasti koju učenik želi da upiše.

Na odabir škole utiče i faktor sredine. Što je sredina veća, to je veći i izbor srednjih škola. Učenici iz malih sredina moraju da se prilagode onim što im se nudi, osim u slučaju kada roditelji mogu da finansijski isprate njihov odlazak u veću sredinu.

Prilikom odabira srednje škole treba pričati otvoreno sa decom i o tržištu rada. Zvuči surovo, ali bolje je na vreme odškrinuti vrata koja vode u svet odraslih nego kasnije.

Trenutno su najperspektivnija zanimanja iz oblasti telekomunikacije, računarstva, elektrotehnike, ekonomije, farmacije. Prilikom informisanja o tržištu rada, treba se interesovati za dešavanja na globalnom, a ne samo na lokalnom nivou. Sve više je popularno i isplativo bavljenje projektnim menadžmentom, marketingom (naročito digitalnim), grafičkim i web dizajnom, animacijom. Svuda su cenjeni građevinski radnici, kao i arhitekte.

Lista želja je lista prioriteta

Osnovci nakon položene male mature sastavljaju listu želja. Na prvom mestu stavljaju školu za koju su se najviše zainteresovali. Potom sledi nabrajanje drugih škola, po redu interesovanja. Nabrajaju se konkretne škole i nazivi obrazovnih profila. Na listi želja se može nabrojati najviše 20 obrazovnih profila.

Poželjno je pre bilo kakvog nabrajanja raspitati se o svakoj školi zasebno – šta nudi, kako je organizovana, da li je i koliko perspektivna. Svi ti odgovori moraju biti usklađeni sa interesovanjem i kapacitetom učenika.

Svaka srednja škola zvanično objavi koliko učeniku treba bodova da bi mogao da se upiše u nju. Učenik biva upisan u prvu školu sa liste za koju ima bodove.

Dokumenta potrebna za upis u srednje škole

Nakon svega, učenik najzad može da odahne i spremi dokumentaciju neophodnu za upis u srednju školu sa liste želja.

Učenik je u obavezi da spremi i odnese u srednju školu izvod iz matične knjige rođenih, svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, svedočanstva iz poslednja tri razreda i uverenje o položenoj maloj maturi. Ukoliko je bio nagrađen, učenik donosi i diplome o osvojenim nagradama. Pojedine škole traže i lekarsko uverenje. I za kraj, potrebno je popuniti obrazac za upis u srednju školu.

Nakon što se upiše, učeniku jedino preostaje da provede leto najbolje što može, kako bi sretan i psihički spreman krenuo u novu avanturu zvanu srednjoškolsko obrazovanje.