Odžačanka među najlepšim devojkama na izboru za mis Jugoslavije 1929, u žiriju bio i Nušić

Tog januara 1929. godine nastupio je period apsolutističke vladavine kralja Aleksandra I Karađorđevića, u istoriji poznat kao šestojanuarska diktatura, kada je raspuštena Narodna skupština, zabranjen rad svih političkih stranaka i sindikata i uvedena cenzura.

Pored informacija o novoj vladi i propagandnih članaka o velikoj podršci „istorijskom činu NJ. K. V. Kralja“ koja je, navodno, stizala iz svih krajeva zemlje i sveta, čitaoci lista „Vreme“ s nestrpljenjem su tih dana pratili izbor nove mis Jugoslavije koja će Kraljevinu predstavljati u Parizu na izboru za najlepšu devojku Evrope, a potom u Galvestonu u Americi, na svetskom takmičenju.

Od velikog broja pristiglih fotografija zainteresovanih devojaka, petočlani žiri koji su činili vajar Đoka Jovanović, književnik Branislav Nušić, profesor Univerziteta dr Vlada Petković, slikar Dragi Stojanović i urednik „Vremena“ A. B. Herenda, pažljivo je izabrao deset lepotica koje će se u narednim danima nadmetati za titulu najlepše.

„Žiri je redio bez predaha. Kao što je ranije utvrđeno, ocenjuje se svaka kandidatkinja sa četiri ocene: za lice, za telo, za ljupkost i nacionalnu karakteristiku, ciframa od 0 do 5. Svaki član žirija, ne znajući o kandidatkinji nikakve podatke (sem sekretara) i bez ikakvog sporazumevanja sa ostalim članovima, davao je svoje ocene. Odmah moramo naglasiti da je najveća pažnja žirija posvećena rasnoj karakteristici kandidatkinje i da je, u slučaju podvojenosti u mišljenjima u pogledu drugih odlika, prvenstvo davano baš toj karakteristici. To je uostalom cilj konkursa u Parizu i Galvestonu: da pokažu najveće lepote pojedinih naroda, a ne da naprave defile lutkastih lepotica„, pisalo je u broju „Vremena“ izašlom 14. januara 1929. godine.

Pažljivim odabirom, među deset najlepših devojaka Kraljevine Jugoslavije našla se i Jelena Matanović iz Odžaka koja je tada u „Vremenu“ opisana kao devojka „fine rasne lepote, sa očima punim sanjarija koje se uspavljuju i bude“.

U kratkoj biografiji Jelene Matanović piše da je stara 23 godine i rođena na Cetinju. Otac joj je Crnogorac, advokat dr Nikola Matanović, sada javni beležnik u Odžacima u Bačkoj, a majka Bečlijka. Do šeste godine živela je na Cetinju, a od 1912. do kraja 1919. u Podgorici. Posle rata bila je u Dubrovniku šest meseci, onda u Beogradu i sada u Odžacima. Svršila je šest razreda gimnazije u Crnoj Gori i u Beogradu, a zatim je studirala muziku, specijalni klavir. Najviše voli tenis.

Svečani izbor najlepše devojke Kraljevine Jugoslavije održan je 22. januara 1929. godine, a kako je list „Vreme“ tada izvestio, dve velike sale „Palasa“ bile su dupke pune najotmenije, naročito pozvane beogradske publike. U istom članku navodi se da je Jelena Matanović bila odevena u ozbiljnu crnu i zlatnu haljinu, koja je još više isticala njenu finu i ozbiljnu lepotu. Po savetu žirija, kandidatkinje su upotrebile što manje šminke, dok su se Jelena i još jedna kandidatkinja odlučile da ništa ne stavljaju na svoje lice jer se inače ne šminkaju.

U ime žirija, Branislav Nušić je pozdravio kandidatkinje kratkim govorom punim duhovitih šala, upoređujući ih sa tanjirom punim najlepših kolača, između kojih je teško izabrati najlepši, kad vas želja vuče da ih sve izaberete.

Za stolovima među publikom vodila se diskusija o estetici, a posle kafe žiri se povukao u zaseban salon. Jedna po jedna kandidatkinja dolazila je pred žiri. Ocenjivanje nije imalo nimalo ukočenu formu, tako da su se i zbunjene kandidatkinje odmah snašle. Članovi žirija razgovarali su sa svakom po nekoliko minuta i posle toga, beležeći ocene, izmenjali svoje mišljenje. Odluka je saopštena u ponoć, a pobedu je odnela dvadesetogodišnja Stanislava Matijević iz Užičke Požege, piše list „Vreme“ tog januara 1929. godine.

Pored Jelene Matanović iz Odžaka i pobednice Stanislave Matijević iz Užičke Požege, za titulu najlepše devojke Kraljevine Jugoslavije tog januara 1929. godine nadmetale su se i Vladislava Beba Matić iz Velikog Bečkereka (Zrenjanin), Jelena Vlajić iz Skoplja, Koviljka Konstantinović iz Beograda, Marija Rukavina iz Kneževa, Olga Todorović iz Beograda, Nada Petrović iz Beograda, Saša Vasiljević iz Beograda i Tea Poljaković iz Broda na Savi.

Nažalost, nije nam poznato šta se kasnije desilo sa Jelenom Matanović i da li je nastavila da živi u Odžacima.

Članke o izboru za mis Jugoslavije 1929. godine možete pronaći u sledećim brojevima „Vremena“:

• 14. januar, strana 4
• 16. januar, strana 5
• 21. januar, strana 5
• 22. januar, strana 5
• 24. januar, strana 5