(FOTO) Ko je ubio imućnog pekara iz Kule i njegovu suprugu?

Nalazimo se na početku 1929. godine, gde smo naišli na informaciju o suđenju ubici pekara iz Kule Mihajla Ugrocija i njegove supruge Marije, koje se dogodilo u februaru 1928. Pretražujući brojeve koji su izašli u mesecu kada se zločin dogodio, nažalost nismo uspeli da pronađemo informaciju o tom događaju, iako se u članku o suđenju navodi da je list „Vreme“ pisao o tome. U nastavku pročitajte članak koji je objavljen u broju izašlom 2. februara 1929. godine, na strani 8.

U Somboru je počelo suđenje Ivanu Pišu koji je optužen da je ubio kulskog pekara Ugoricu i njegovu ženu

Sombor, 1. februara – Jedan od najsvirepijih zločina navršenih za poslednjih 30 godina u Vojvodini nesumnjivo je ubistvo koje se desilo februara meseca prošle godine kad su nađeni u svom stanu zadavljeni zamkom Mihajlo Ugroci, bogati pekar iz Kule i njegova žena Marija. Istragom policijskih organa uhvaćeni je vratio vreme posle ubistva Ivan Piš, bravarski kalfa iz Oseka, za koga je još u prvom momentu pala sumnja da je navršio ubistvo nad Mihajlom i njegovom ženom i da ima saučesnika.

Kako je zločin izvršen

Kao što je Vreme već javilo, Ivan je uhvaćen u Oseku na osnovu poternice izdate od kulske policije. Po rezultatima istrage, Ivan je sa još jednim svojim prijateljem došao u to vreme u Kulu tražeći sebi zaposlenje. Toga dana kad je izvršen zločin u prvi mrak, Ivan i njegov prijatelj posetili su Mihajla.

„Došli smo da nas uposlite“, oslovili su oni pekara, predstavljajući mu težak položaj u kome se nalaze.

„Ne mogu, deco“, glasio je odgovor.

„Ali za najkraće vreme ipak nas primite“, nastavljali su oni i dalje.

„I to je isključeno. Poslovi idu tako slabo da i sam nemam rada“, odgovorio im je pekar ne sumnjajući u njihove zle namere.

U nemogućnosti da odbije navaljivanje nepoznatih mladića, pekar im je na kraju ponudio prenoćište u prostorijama u dvorištu, spremio im jednu sobu a za večeru dao im šunke i hleba, a zatim je otišao u svoj stan, večerao sa ženom i legao da spava.

Bila je davno prošla ponoć kad je u dvorištu pekare sluga primetio senke nepoznatih ljudi. Verovatno od straha, dečko je ugasio svetlo u svojoj sobi, legao nanovo u postelju, okrenuo se na drugu stranu i zaspao. Ovaj momenat Ivan je sa svojim prijateljem odmah iskoristio. Kroz hodnik na kome su vrata bila slučajno otvorena oni su došli u odeljenje gde je Mihajlo sa svojom ženom spavao. Jedan od njih skočio je na starog Mihajla i bacio mu na vrat jak konopac.

„Vazduha! Upomoć!“, začuli su se očajni uzvici koga je omča sve više stezala.

„Nema tu pomoći već samo pare daj!“, zahtevali su razbojnici koje nisu umilostivile pekarove reči. Gušenje i zapomaganje nesrećnoga pekara probudili su i njegovu ženu koja je čuvši uzvike svoga supruga preplašeno skočila iz kreveta i pokušala da upali svetlost da bi mogla videti šta se to o njime događa. Ali pre nego što je ona to uspela drugi razbojnik je i njoj bacio zamku za vrat. Nekoliko teških uzvika odjeknuli su zatim po sobi i sve se zatim stišalo jer je i starica već bila udavljena.

Svršivši na taj način sa svojim žrtvama ubice su se dale na traženje novca. Pa pošto su našli jednu neznatnu sumu novaca još iste noći vozom su otputovali iz Kule.

Suđenje ubici

O saučesniku bravara Ivana policija nije mogla i pored neumorne istrage ništa doznati. Gotovo na ovima saslušanjima ne samo da Ivan nije odavao svoga pomagača već je i sam do kraja uporno odricao da je navršio ovo delo za koje se optužuje. Međutim i pored toga postoje prilično jaki dokazi koji Ivana nesumnjivo terete.

Tako, osim ovog dvostrukog zločina sa predumišljajem, on je nedelju dana ranije izvršio još jedno teško ubistvo sa razbojništvom. Na putu između Pašićeva (Zmajevo) i Temerina 23. februara 1928. godine on je iz neposredne blizine opalio dva revolverska metka na Mihajla Igračkog trgovca iz Novog Sada. Smrtno pogođen u levo oko i uvo trgovac je pao u kola.

Ivan je tada zadržao konje te pošto se popeo u kola, bacio je teško ranjenog Mihajla u jedan šanac pun vode, gde su ga docnije prolaznici pronašli, a on je zajedno sa kolima pobegao u pravcu Novog Sada.

Za sva ova dela Ivan je danas odgovarao u trećem odeljenju somborskog Okružnog suda. Državni tužilac g. dr Josip Perković optužio je ubicu za trostruko ubistvo sa predumišljajem za koje je predviđena smrtna kazna. Pretres je počeo u 9 časova pre podne saslušavanjem optuženog.

„Osećaš li se krivim za ova dela?“, pita ga predsedavajući pošto mu je pročitao optužnicu.

„Ne mogu da budem pametan, otkuda da mene osumnjiče da sam tolike ljude pobio?“, brani se optuženi.

„Gde si se nalazio u kritično vreme?“

„Nekoliko dana ranije došao sam u posetu kod Pavla Merila u Kuli.“

„A na dan zločina?“

„U Oseku. Tamo sam celu noć pio u jednoj kafani.“

„Posle toga?“

„Krenuo sam za Valpovo peške gde sam nameravao prodati zaostale lozove. Tamo sam ceo dan presedeo a tek uveče vratio sam se u Osek gde me je policija pronašla i uhapsila.“

Igrački svedoči

Sud je zatim prešao na ispitivanje svedoka. Među prvima saslušan je Mihajlo Igrački, trgovac koga je optuženi na temerinskom putu sa dva metka teško ranio iz revolvera i opljačkao.

„Poznaješ li ovoga?“, pita svedoka predsednik, ukazujući rukom na Ivana.

„Kako da ne. To je baš onaj što mi zamalo nije došao glave“, odgovara svedok.

„Reci nam sada po čemu ga najboje poznaješ.“

„Po velikom nosu“, odgovara svedok pokazujući rukom na optuženog koji je u tom trenutku sagao glavu.

Posle Igračkog sud je saslušao još nekoliko svedoka koji su takođe svojim iskazima teretili optuženog.

Kako međutim ostali svedoci iz Kule nisu došli, na predlog državnog tužioca pretres je odložen za 14. februar kada će sud doneti i presudu. (Vreme)

Kao što je u članku od 2. februara i najavljeno, suđenje je nastavljeno 14. februara, pa smo se potrudili da pronađemo članak o tome u narednim brojevima. Vest o nastavku suđenja objavljena je 16. februara 1929. godine na strani 6. U nastavku vam prenosimo članak iz ovog broja:

Jedno zanimljivo suđenje u Somboru

Ko je udavio zamkom Mihajla Ugrocija iz Kule i njegovu ženu?

Sombor, 14. februara. – Danas je kod ovdašnjeg Okružnog suda produžen pretres Ivanu Pišu, bravarskom kalfi koji je, kao što je Vreme već javilo na svirep način udavio zamkom Mihajla Ugrocija, imućnog pekara iz Kule i njegovu ćenu Mariju.

U ono vreme tragična smrt ove porodice izazvala je kod mirnog stanovništva u Bačkoj ogroman strah i zaprepašćenje, koje je trajalo sve dok vlastima nije pošlo za rukom da pronađu i uhapse ubicu. Ali, i pored toga, ubistvo je ostalo nerasvetljeno, jer je Ivan Piš, na koga je pala sumnja, do kraja istrage uporno poricao. Svoga saučesnika takođe nije hteo odati, kako je istraga tačno utvrdila da je on ovo dvostruko ubistvo sa predumišljajem mogao izvršiti samo po unapred spremljenom planu i uz pomoć još jednog lica. Sve ove okolnosti doprinele su da zločin postane još više misteriozan.

To se uostalom moglo primetiti i na današnjem pretresu koji je privukao veliki broj publike. Pretres je počeo tek oko 11 časova pre podne zbog zakašnjenja voza sa kojim su doputovali glavni svedoci iz Kule.

Prva je saslušana Eva Piš, majka optuženog.

Posle završenog saslušanja, državni tužilac g. dr Josip Perković zahtevao je da mati optuženog ne pripusti zakletvi, jer je njen iskaz u protivrečnosti sa saslušanjem koje je dala policijskim vlastima u Oseku. Sud je usvojio zahtev državnog tužioca i majka optuženog nije položila zakletvu.

Drugi svedok je Josip Piš, električar, rođeni brat optuženog, koji je takođe ispitan. On je uglavnom izjavio isto što i mati.

Zatim je Sud saslušao Marišku Jožić iz Kule. Ona je na ovom pretresu bila kao glavni svedok, jer je kratko vreme pre zločina videla u Kuli optuženog Piša.

„Kritičnog dana“, izjavila je Mariška, „ja sam prala rublje u kući ubijenog Ugrocija. Oko 5 sati popodne videla sam ovog mladića, tj. optuženog, kad je došao zajedno sa još jednim svojim drugom, tražeći od gazde hleb za večeru.“

„Jesu li se oni duže zadržali?“, pita predsedavajući.

„Jesu. To se sećam po tome, što su oni i posle mene ostali kod pokojnog Ugrocija. Sutradan po navršenju zločina, došao je kod mene žandarmerijski narednik Milan Aradski. Kada sam mu na njegovo pitanje odgovorila da sam lica ovih mladića dobro zapamtila, on me je odveo u novosadsku policiju i tamo su mikazali album sa slikama iz kojih sam odmah poznala fotografiju Ivana Piša po fizionomiji i kačketu, koji je onog dana imao na glavi.“

„A sada možete li poznati optuženog?“

„Zašto da ne. To je on baš lično“, odgovorila je Mariška, gledajući pravo u lice optuženom. (Vreme)

U nekoliko narednih brojeva nismo uspeli da pronađemo ništa o ishodu suđenja Ivanu Pišu iz Osijeka. Ukoliko budemo raspolagali sa više informacija u narednim danima, ovaj članak će biti dopunjen.