Mirko Ćirić: Kosmos je u oku posmatrača

656

KULA - Nakon kraće pauze, nastavljamo sa projektom "Naša Kula i naši ljudi". Naš sagovornik je akademski slikar Mirko Ćirić iz Kule, učesnik mnogih samostalnih i zajedničkih izložbi, kao i likovnih kolonija.

Mirko Ćirić

Mirko Ćirić rođen je 1941. godine u Međuvođu u Republici Srpskoj. Srednju umetničku školu upisao je u Herceg Novom, a završio u Novom Sadu. Akademiju primenjenih umetnosti završio je u Beogradu 1971. godine u klasi profesora Rajka Nikolića. U okviru studijskih putovanja posetio je mnoge zemlje Evrope i sveta. Boravio je, radio i stručno se usavršavao u Parizu 1966. godine i u Zapadnom Berlinu od 1971. do 1973. godine gde se bavio slikarstvom i grafičkim dizajnom.

Prvu samostalnu izložbu imao je 1967. godine u Kuli, a kasnije je izlagao i u Zapadnom Berlinu, Vrbasu, Ulcinju, Vršcu, Apatinu … Učestvovao je na mnogobrojnim zajedničkim izložbama u zemlji i inostranstvu, kao i na kongresima i simpozijumima likovnih stvaralaca. Jedan je od osnivača grupe “Sedam + jedan” i jedan od članova grupe “AMV”. Aktivan je učesnik umetničkih kolonija. Penzionisan je prosvetni radnik – profesor likovne kulture. Živi i radi u Kuli.

 

NM: Završili ste slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. U kojoj meri Vam je stečeno znanje sa akademije značilo u toku karijere?

Mirko Ćirić: Svako znanje stečeno obrazovanjem je nadogradnja na talenat. Talenat bez znanja ne znači ništa, kao i znanje bez talenta. Obrazovanje na odseku slikarstva akademije primenjenih umetnosti u Beogradu mi je omogućilo kontinuirani i sistematski rad u kulturno-obrazovnim institucijama – školi, kulturnom centru, ali i individualnoj organizaciji edukacije mladih talenata kroz rad u ateljeu.

 

NM: Deo Vašeg profesionalnog angažovanja bio je vezan za dizajn enterijera i sferu primenjene umetnosti u nekim drugim oblastima. Kako biste sebe opisali, kao slikara ili primenjenog umetnika?

Mirko Ćirić: Rad u sferi primenjene umetnosti pokazao sam kroz dizajn enterijera u dizajniranju nameštaja fabrike “Kramer” gde sam svojevremeno bio zaposlen. Moje idejno rešenje za regal je dobilo nagradu na sajmu nameštaja u Beogradu 1972. godine. Iako se primenjenom umetnošću bavim svakodnevnim radom u ateljeu, sebe ipak opisujem prvenstveno kao slikara, pa tek onda kao primenjenog umetnika.

 

NM: Učestvovali ste na velikom broju likovnih kolonija, od kojih su mnoge bile i međunarodne. Kakva iskustva nosite sa njih?

Mirko Ćirić: Iskustva su uglavnom pozitivna, iako svaka kolonija donosi nove doživljaje i saznanja u oblasti likovnih zbivanja u sredini i svetu. Za mene one predstavljaju priliku za razmenu likovnog iskustva, ali pre svega vid druženja sa kolegama.

 

NM: Učestvovali ste u velikom broju humanitarnih aktivnosti, uključujući veliku dobrotvornu izložbu “Slikari Hilandaru”, kao i likovnim kolonijama posvećenim obnovi fruškogorskih manastira. Šta Vas i Vaše kolege pokreće da se bavite humanitarnim radom?

Mirko Ćirić: Svaki umetnik, bilo koje grane umetnosti nosi u sebi ljubav prema ljudima i osećaj da se pomogne tamo gde je potrebno, bilo da je u pitanju svetovna ili duhovna sredina.

 

NM: Jedna od najintrigantnijih kolonija na kojima ste učestvovali, a koja se organizuje svake godine je tzv. zatvorska kolonija gde učestvuje veliki broj nadarenih slikara osuđenika. Sećate li se neke anegdote sa tih kolonija?

Mirko Ćirić: Likovne kolonije u principu imaju edukativni karakter. Resocijalizacija ličnosti osuđenika je jedan od najbitnijih ciljeva koji se postižu njihovim likovnim radom kroz ovakve kolonije.

 

NM: Dugogodišnji ste član grupa “Sedam + jedan” i AMV, koje su i dalje aktivne, a na neki način su obeležile likovni i kulturni prostor u našoj sredini. Da li su vaša okupljanja uslovljena društveno-korisnim angažovanjem i volonterizmom ili je prosto reč o vašem prijateljstvu i druženju kroz slikarstvo i zajednički rad?

Mirko Ćirić: Likovne grupe na neki način obeležavaju kulturni prostor sredine u kojoj živimo. U likovnim delima članova tih grupa se može primetiti šarolikost izraza. Iako tu ima i amatera i profesionalaca, zajedničko im je aktivno bavljenje likovnom problematikom i saznavanje novina u slikarskom radu.

 

NM: U našem gradu ste poznati i po svom profesorskom radu. Često ste i žirirali na raznim učeničkim konkursima u našoj opštini. Koliko je po Vašem mišljenju danas interesovanje mladih za umetnost i kulturu?

Mirko Ćirić: Kroz svoj prosvetni rad sretao sam mnogo mladih ljudi sa talentom i sa željom da saznaju što više o umetnosti. U ovom realnom svetu oni pokazuju želju za dokazivanjem i produhovljenjem, ali u većini slučajeva nemaju uslove za to. Zbog toga je interesovanje mladih za likovnu umetnost i umetnost uopšte danas mnogo manja, nego pre npr. 30 godina.

 

NM: U toku svoje bogate slikarske karijere ste često odlazili u inostranstvo, ali ste se uvek vraćali nazad. Šta je to što Vas je toliko čvrsto držalo za Kulu?

Mirko Ćirić: Za Kulu me vezuje mnogo toga, ali prvenstveno moja porodica. Ovo je podneblje koje volim, u kom sam odrastao i stekao osnovno obrazovanje. Istina je da putovanja čine da postanemo skromniji, jer kroz njih shvatamo koliko malo mesto zauzimamo. Kroz putovanja sam tražio ono što sam zapravo sve to vreme nosio u sebi, a to je kocept kosmosa. Jesam tamo stekao mnoštvo novih saznanja i novih iskustava, ali kosmos je iz svakog ugla posmatranja intrigantan i univerzalan, gledajući ga iz Kule ili iz nekog drugog mesta u svetu.

 

NM: Pre više od dve decenije Vam je izgoreo atelje sa velikim brojem radova i slika sa gotovo 30 godina rada. Nakon toga ste nastavili da se bavite likovnim stvaralaštvom. Kako ste uspeli da nastavite dalje sa radom?

Mirko Ćirić: Atelje mi je u potpunosti izgoreo dva puta, 1996. i 2017. godine. Prvi put je izgoreo čitav moj tridesetogodišnji opus. Bilo je tu zaista mnogo slika, ali potreba i želja da se ne prestaje i ne predaje je prevagnula. Poput Feniksa – ptice koja se uzdigla iz pepela, nastavio sam da se bavim likovnom stvaralaštvom.

Posle požara u ateljeu 1996. godine

 

NM: Tema koja preovlađuje i kojom ste se najviše bavili u proteklih dvadesetak godina je kosmos. Zašto ste izabrali baš tu temu?

Mirko Ćirić: Inspiriše me prostor kosmosa, kako u divergentnom, tako i konvergentnom načinu gledanja, razmišljanja i izražavanja. Pre nekih četrdesetak godina je u meni začet koncept tematike kosmosa, a na toj temi sam i diplomirao na akademiji. Univerzum je neiscrpan, ogroman prostor i to je veoma kompleksna materija, pa je stoga vrlo riskantno imati definisane stavove i zaključke o kosmosu. Niko u potpunosti nije kompetentan da priča, već da eventualno razmišlja o kosmosu. Sve moje slike su zapravo samo moje razmišljanje o kosmosu koje sam preneo na platno. One su u meni neki duži vremenski period, ali je njihova realizacija u relativno kratkom vremenu. Dakle, to je taj neki odnos – da li je slika nastala vremenski i tehnički pre ili kasnije. Svaki umetnik u sebi neko vreme nosi neku sliku ili čitav ciklus, pre nego što to realizuje.

 

NM: Ono što je posebno uočljivo na Vašim slikama iz poslednjeg opusa je preovlađujuća plava boja i Vaš izuzetan osećaj za prostornost. Vaše slike kao takve izazivaju posmatrača da razmišlja o onome što je eventualno nedorečeno u tom prostoru i na samom platnu. Da li svojim slikama nešto poručujete ili konzumente umetnosti prosto želite da navedete na razmišljanje?

Mirko Ćirić: Uglavnom je plava boja ta koja predstavlja okruženje naše planete. To je boja koja odiše mirnoćom, skladom i harmonijom. Postoje i mnoge druge boje u našoj vaseljeni koje ukazuju na neka surova dešavanja, kao npr. sučeljavanja nekih galaksija, eksplozija ili implozija, ali plava je ipak najprijemčljivija i najprisutnija. Zato je ona osnovna potka većine mojih slika. Procese u kosmosu možete primetiti bukvalno svuda oko sebe. Da li je u toku nastajanje, rađanje ili umiranje nekih planeta, to je identično kao i u ljudskom životu. Sam čovek je sazdan od nekog mikrokosmosa. Dakle pojam mikrokosmosa i makrokosmosa nema neku veliku razliku, jer procesi se uglavnom odvijaju u istom smislu. Tako da sve te impresije mogu biti i dalekosežne ekspresije. Moje slike postiču na razmišljanje i o drugim svetovima, ali u suštini “kosmos je u oku posmatrača”.

 

NM: Dobitnik ste mnogih nagrada i priznanja. Postoji li neko priznanje koje biste izdvojili?

Mirko Ćirić: Najdraža mi je nagrada “Zraci kulture” na nivou opštine Kula iz 1987. godine.

 

NM: Za kraj, imate li neki savet za sve one mlade ljude koji žele da se bave slikarstvom?

Mirko Ćirić: Jedino upornim radom i obrazovanjem se dolazi do rezultata.

Bane Grbić

 

Rekli su o Mirku Ćiriću

Vojimir Dedeić – akademski vajar iz Vrbasa:

„Mirko Ćirić je bard naše umetnosti, zaista sad posle toliko godina možemo to slobodno da kažemo. Njegov put je izuzetno bogat. On skromno i mirno živi, ali njegova umetnost je izuzetno velika. Nažalost, u ovoj našoj sredini, iako je cenjen i voljen, malo se to vrednuje.”

Zdravko Vučinić – istoričar umetnosti, slikar i istaknuti likovni kritičar:

„Otvaramo vlastiti doživljaj sveta Mirka Ćirića. Parandovski je pisao: „Narod ne trpi apstrakcije: za njega ne postoji „drvo” – već samo hrast, bukva, breza itd., a „žito” je raž ili pšenica. Plug ima na desetinu raznih delova, od kojih svaki ima svoje ime, koje zvuči poput imena dobrog duha.” Kao deo tog mnogooznačenog pluga i mi u Vojvodini tražimo brazdu. Istini za volju, valja reći da umetnik nije mađioničar, čarobnjak, tajanstveni mudrac na koga se u ovoj i u drugim brojnim sredinama i dan-danas vapajno čeka. I, konačno, naša su dela „kresanja vatre na svom srcu”. U narodu je zajednički plamen. Ove odgovore je beležio, pamtio, prepisao iz odgovornog srca i umne umetničke zbilje, sada i pre toliko godina.”

Bela Duranci – vojvođanski istoričar umetnosti, likovni kritičar, hroničar, erudit i pisac:

“Iskren i dosledan, Ćirić nije potražio „spas” u dopadljivim scenama okasnele romantike ravničarskog pejzaža, niti se priklonio „avangardi” provincijskog osluškivanja odjeka aktuelnih zbivanja na svetskoj sceni. On, osećajnošću tragača za kreativnim damarima u sebi, slika nemiran i uzvitlan letopis dijaloga sa svojim vremenom, ali na distanci usamljenog zapisivača, daleko od žagora likovnih arena svakodnevnice umetničkih središta; nije ni česti gost izložbenih dvorana niti se priklanja tržištu. Zanat mu je očigledan i neosporan, a iskrenost ubedljiva; samim tim njegov umetnički doprinos ima trajne vrednosti.”

Zdenka Slavujević – novinar TV “Bačka” Vrbas:

“Pogled Mirka Ćirića, akademskog slikara iz Kule, ceo život počiva na kosmosu. Kao na dlanu daruje nam makrokosmos sa svom njegovom veličanstvenom lepotom, tražeći odgovor na tajnu postanka čoveka i svemira. Ali, ne radi se samo o makrokosmosu. Ćirić, sa mnogo simbolike spaja mikrokosmos i makrokosmos.”

20.09.
063451XXX
Ogl U Kuli prodajem plac velicine 2740m2 sa tri plastenika i obradivim zemljistem.Imanje poseduje bunar,pijacu vodu,struju i ogradjen je.Cena 25000e,zvati na broj 063 451 738.
17.09.
0628364XXX
OGL Profesor matematike sa 6 godisnjim iskustvom u skolama, drzi casove na teritoriji opstine Odzaci, ili preko skajpa, 90min/1000din. 0628364281
16.09.
0612799XXX
OGL Diplomirani filolog anglista odnosno master studentkinja engleskog jezika i književnosti drži časove engleskog osnovcima, srednjoškolcima i sprema za ispite (fakultetske ili Cambridge, IELTS ili TOEFL). Za više informacija pozovite 0612799814
14.09.
0607198XXX
OGL Prodajem ili menjam za stan u Novom Sadu,spratnu kucu u Vrbasu ul.Ivana Milutinovica 73.Cena po dogovoru.Tel. 0607198898
11.09.
0616041XXX
OGL Trazim nameštenu garsonjeru ili stan za izdavanje u Odžacima 0616041194
Postavite vaš mali oglas ODMAH - Klikni ovde