Kulske vetrenjače, energija za budućnost

108

KULA - U sklopu projekta "Naša Kula - mesto koje cveta" bavićemo se zelenom energijom koju proizvodi snaga vetra, a po kojoj je Kula postala poznata.

Priča o kulskim vetrenjačama nije počela 2015. godine, kada je kompanija MK Fintel Wind u kulskom ataru otvorila prvi vetropark u Srbiji. Ne, priča o kulskim vetrenjačama počinje mnogo ranije, u doba kada je Kula imala nekoliko mlinova, a od toga, jedan je bio prava vetrenjača.

U svojoj knjizi „Vek mlina Žitobačka“, autor Milutin Petković navodi da je 1778. godine, ugarski geodeta, inženjer Andreas Leopold Kneidinger, na području tadašnje Kule, obeležio sedam mlinova na konjski pogon. Ubrzo nakon toga, izgrađen je još jedan mlin, međutim ovoga puta, umesto konjske zaprege, za pokretanje mlinskog kamenja koristila se snaga vetra.

Na putu prema Liparu i Bačkoj Topoli, na imanju porodice Zelenka, u današnjoj Travničkoj ulici u Kuli, nalazio se prvi mlin vetrenjača.

Manje od 100 godina kasnije, 1876. godine, Filip Šulc i Ernest Cvip otvorili su prvi parni mlin na valjke koji je zapošljavao 40 radnika i tim potezom definitivno prestaje potreba za mlinovima vetrenjačama. Što se tiče mlina u Travničkoj ulici, on je prestao sa radom negde oko 1915. godine.

Priča o vetrenjačama nastavlja se 2007. godine, kada je osnovana kompanija MK Fintel Vind, jedna od prvih kompanija u Srbiji koja se bavi proizvodnjom „zelene energije“.

Ubrzo nakon toga, počela su ispitivanja i merenja vetra na nekoliko lokacija u Srbiji, između ostalog i u kulskom ataru, a već 2014. godine potpisan je ugovor o izgradnji prvog vetroparka u Srbiji.

Krajem 2015. godine, tadašnji ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, svečano je u ataru Kule otvorio prvi vetropark u Srbiji, u čiju je izgradnju italijansko-srpska kompanija MK Fintel Wind uložila 15 milona evra.

Vetropark Kula I / Foto: N. Janjanin

Instalisane snage 9.9 MW, vetropark u Kuli čine tri vetrogeneratora marke “Vestas” iz Danske, visine 178 metara. Procenjena godišnja proizvodnja električne energije iznosi 24 GWh, što je dovoljno za potrebe blizu 8.000 domaćinstava. Od početka rada zaključno sa decembrom 2017. godine, proizveo je ukupno nešto preko 48 GWh, dok je u kalendarskoj 2017. proizveo i isporučio energetskom sistemu Srbije 28.3 GWh električne energije.

Nekada MK Fintel Wind, sada Fintel Energija, firma koja se nalazi u stoprocentnom vlasništvu italijanske kompanije Fintel Energia Group SpA, nastavila je da meri parametre vetra u Kuli i prve analize, ali i rezultati rada postojećeg vetroparka, pokazali su da postoji prostor za još vetrogeneratora.

Vetropark Kula II, kako su ga nazvali, imaće snagu 9.9 MW kao i njegov stariji brat, nalaziće se na istoj lokaciji, a kako piše na zvaničnom sajtu firme Fintel Energija, biće sastavljen od tri posebna vetrogeneratora koji će obezbeđivati energiju za još 5.900 domaćinstava. Procenjuje se da će efikasnost turbine vetrogeneratora iznositi čak 96%.

Pored Kule, Srbija je dobila još jedan vetropark koji se nalazi u Vršcu i nosi ime La Piccolina, a u toku je izgradnja i trećeg vetroparka sa čak 20 vetrogeneratora, takođe u blizini Vršca.

Što se budućih planova tiče, pored Kule, otvoreni su planovi za vetropark kod Velikog Gradišta, ali i za vetropark u opštini Žitište.

O početku radova na drugom vetroparku u Kuli još nema zvaničnih informacija, ali svakako postoje planovi, što i potvrđuje zvanična internet prezentacija firme Fintel Energija.

Princip funkcionisanja vetrogeneratora objašnjavamo u najkraćim crtama ovako: vetrogenerator proizvodi električnu energiju pretvaranjem kinetičke energije u mehaničku energiju. Vetroturbine imaju aerodinamički dizajnirane lopatice koje, kada ih uhvati vetar, okreću rotor, koji pokreće generator koji zatim proizvodi električnu energiju.

Iz opisa osnovnog funkcionisanja vetrogeneratora, možemo zaključiti da je ovde reč o zelenoj energiji, bez bilo kakvog vida zagađenja. Iako u pojedinim studijama možemo pronaći tvrdnje da vetrogeneratori proizvode zvučno zagađenje jer okretanje elisa generiše određenu frekvenciju koja navodno utiče na živa bića. Takođe, iako ne spada u zagađenje, pojedine studije tvrde da vetrogeneratori štetno deluje na ptice koja stradaju od udara elisa. Međutim, reč je o veoma retkim situacijama, tako da ćemo ovu situaciju ignorisati.

Projekat “Naša Kula – mesto koje cveta” se sufinansira sredstvima iz budžeta Opštine Kula, a na osnovu Rešenja opštine Kula o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine Kula u cilju ostvarivanja i unapređenja javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2019. godinu broj: 03-111-7/2019-15 od 24.06.2019. godine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.