Za izgradnju bazena u Kuli izdvojeno dodatnih 53 miliona dinara iz budžeta opštine

Odluka o dodeli ugovora za izgradnju prve faze Sportskog centra u Kuli, donesena je 26. novembra 2018. godine, dok je ugovor sa izvođačem potpisan 14. decembra iste godine. Vrednost posla iznosila je 274.216.721 dinara sa PDV-om. Tom prilikom, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je da očekuje da prva faza bude gotova do jeseni 2019. godine, u sklopu koje će se graditi tri bazena, upravna zgrada i sportski tereni.

Tadašnji predsednik privremenog organa opštine Kula, Velibor Milojičić prilikom potpisivanja ugovora naglasio je da je ovo novogodišnji poklon građanima Kule.

Međutim, kako su počeli zemljani radovi, tako su se pojavili prvi problemi i već sredinom aprila meseca 2019. godine na zahtev izvođača, obrazloženja Nadzornog odbora i uz saglasnost Uprave za kapitalna ulaganja, ugovor je produžen na 224 kalendarska dana. Kao razlog, navode se nepovoljne vremenske prilike.

„Već u februaru izvođač radova koji je praktično uveden u posao, konstatovao je velike propuste što u projektu, što na samom terenu gde nije dobro predviđena struktura zemljišta i nisu sva merenja izvršena kako treba. Deo problema nalazio se u samom projektu, gde nisu predviđeni određeni radovi na samom dnu bazena, kao što je specijalna folija koja se u premeru pojavila samo na 200 metara kvadratnih, a zapravo je potrebno nekih 700 metara kvadratnih. Takođe, projektom nije bilo predviđeno ni priključenje na vodovodnu mrežu, nije predviđen trafo, priključak na struju, itd. Neke stvari nisu mogle da se predvide projektom, kao što je struktura tla baš na toj celoj površini i kada su krenuli radovi, ispostavilo se da se cela površina nalazi na jednoj vrsti nasipa što znači da je ranije trebalo izvršiti merenja na više tačaka i na većoj površini i da se tako utvrdi kvalitet zemljišta“, objašnjava Miljanić.

Kako je predsednik opštine Kula izjavio za naš portal, zbog značaja i veličine same investicije, u rešavanje problema su se uključili praktično svi, pošto su investitori Pokrajinska vlada i opština Kula, bilo je potrebno vreme da se sagledaju sve primedbe izvođača sa terena, potom Nadzornog odbora, da se sve informacije ukrste sa stručnim službama opštine, kao i sa službama iz Pokrajinske vlade, dok se nije konačno definisao osnovni kostur stvari koje nedostaju. „I ja sam bio obazriv, jer sam se u prvom mesecu mandata susreo sa zaustavljanjem radova zbog prilično velikog iznosa koji je nedostajao i za rešavanje problema je bilo potrebno vreme“, dodaje Damjan Miljanić.

„Kada je sve sagledano i kada su se svi usaglasili da je 53 miliona dinara konačni iznos koji nedostaje za nastavak radova, opet je nastala posebna procedura tokom koje su svi akteri morali da donesu saglasnosti i da se potom uđe u pregovarački postupak za dodatna sredstva. Opština Kula je bila u obavezi da ta dodatna sredstva obezbedi iz svog budžeta, a svima je jasno da 53 miliona dinara nije jednostavno obezbediti posle svih neplaniranih izdataka u toku godine, a opet da ne uđemo u novo kreditno zaduženje. Na kraju, morali smo da usvojimo rebalans budžeta i tada se ulazi u pregovarački postupak koji traje nekih sedam, osam dana i nakon toga se nastavljaju radovi. Poenta je da su sredstva za prvu fazu obezbeđena, da će radovi biti nastavljeni i da je sada potpuno pretrešen projekat i da više u toku radova ne bi smelo da se pojave neki propusti ili nedostaci, nešto što nije sagledano i što bi dodatno usporilo sve te radove“, izjavio je Miljanić.

Prema njegovim rečima, da bi kompletno prva faza bila završena, pored ova 53 miliona dinara iz opštine, nedostaje još oko 100 miliona dinara i tu postoje naznake i najave da je Pokrajinska vlada spremna da opredeli ta sredstva u januaru i time bi prva faza koja obuhvata nekoliko bazena, jednu upravnu zgradu, restoranski sadržaj, trim staze i još neke sadržaje u osnovi bila završena i mogla bi da dobije upotrebnu dozvolu, odnosno da se koristi već sledećeg leta.

Predsednika opštine Kula smo upitali gde je „uštinut“ budžet, da bi se obezbedilo dodatnih 53 miliona dinara? Usledio je odgovor: „Gde god je to bilo moguće, a da se ne ugrozi neko vitalno funkcionisanje opštine. Odustalo se od nekih stvari, pre svega od uređenja parkinga i trotoara na više lokacija, odustalo se od uređenja sportskih terena, bilo je predviđeno malo intenzivnije ulaganje u školske objekte, zatim tu je takođe i park sa 47 miliona dinara, iako je u prethodnom rebalansu jedan deo tog novca prenamenjen, sada je ta stavka potpuno izbrisana, ali to ne znači da smo potpuno odustali od ideje. Morali smo takođe da odustanemo od izrade projektne dokumentacije za određene projekte gde nismo imali čvrstu najavu da ćemo dobiti sredstva ako obezbedimo projekat, kao što je projekat za biblioteku, ali opet kažem, to ne znači da smo mi odustali od svega i da se to neće naći u budžetu za sledeću godinu i da će ti projekti, a potom i investicije biti realizovane.“

Na naše pitanje da li neko može da snosi odgovornost za propuste u projektu i da li je kriv projektant, Miljanić kaže: „Ne bih rekao da je kriv projektant, redovna situacija jeste da se u velikim projektima ne mogu baš sve stvari sagledati. Dešavaju se propusti, a opet s druge strane, isto je realna situacija da na samom terenu, ma koliko bio precizan projekat, desi nepredviđena situacija. Zato je i zakon predvideo i dao mogućnost za tzv. nepredviđene radove kao opciju koja jeste realna. Ovde je problem bio što je iznos dosta veliki i dosta opterećujući za budžet i svi mi smo bili dosta obazrivi da se ne bi slučajno pojavila ideja da je to sve smišljeno ili namerno urađeno ili iz ne znam kojeg negativnog razloga, tako napravljeno. Nažalost, ovakve stvari se dešavaju i mi imamo dosta loša iskustva sa izradom projektne dokumentacije već tri godine sa investicijama u prošlosti, gde su opet nedovoljno dobro sagledane i isprojektovane nek stvari koje su posle uzrokovale velike probleme ili u izgradnji ili u eksploataciji nekih sadržaja ili objekata.“

„Sada se trudimo da više vremena potrošimo na definisanje projektnog zadatka ili na samu izradu projekta, ali da onda kada krene izgradnja, ne dođemo u ovakve situacije“, završava Miljanić.

N. Janjanin