Dr Lazar Bajić: Rođeni brat Ise Bajića o kome se malo zna, a stekao je velike zasluge

912

KULA - Iako je kompozitor Isidor Bajić jedan od najpoznatijih Kuljana, naši sugrađani veoma malo znaju, kako o njemu, tako i o njegovoj porodici.

Dr Lazar Bajić / Foto: Privatna arhiva

Zahvaljujući autorki Bojani Ilić i portalu Oseti Srbiju, slika o ovoj značajnoj kulskoj porodici postala je malo šira. Ovog puta nije reč o Isidoru, nego o njegovom rođenom bratu Lazaru.

Lazar Bajić rođen je 1877. godine u Kuli, kao najstarije od troje dece činovnika Vladimira Bajića. Naredne godine rodio se i Isidor, a zahvaljujući jednoj fotografiji objavljenoj u knjizi “Isidor, pevač ravnice”, saznajemo da su braća Bajić imali i mlađu sestru. Bajići su živeli “u podnožju Telečke, nekoliko desetina koraka od kanala, u kući koja zaviruje iza ugla Velikog šora u Kuli”, pisao je Jovan Vilovac u feljtonu lista “Dnevnik”.

Isidor Bajić sa sestrom i bakom

Lazar Bajić školovao se u Kuli, a potom i u Budimpešti, gde je završio prava. Svoje školovanje nastavio je na Sorboni u Parizu, stekavši zvanje doktora pravnih nauka. Po završetku studija uspešno se bavio advokaturom u Novom Sadu, sve do 1914. godine i početka Velikog rata.

Prema nekim podacima na koje smo naišli, Lazar Bajić bio je među srpskim intelektualcima koji su hapšeni i odvođeni u logore po objavi rata. Bojana Ilić piše da je Lazar mobilisan u austrougarsku vojsku, ali da je uspeo da celu svoju četu prevede na drugu stranu, bez ispaljenog metka. Godine 1915. u 37. godini umire njegov brat Isidor, što je porodici Bajić dodatno otežalo ionako težak ratni period, pun strepnje. Rat je nastavio da kulja, a junak naše priče bio je prinuđen da sa srpskom vojskom krene na put koji je mnogima bio i poslednji. Strast ka alpinizmu i snažna građa pomogli su Bajiću da preživi Albansku golgotu i kasnije donese slobodu našoj zemlji.

Lazar Bajić u uniformi srpske vojske / Foto: Privatna arhiva

Posle rata, dr Lazar Bajić se više nije bavio advokatorom, a svoje interesovanje usmerio je ka diplomatiji. Bio je diplomatski i vojni predstavnik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u pregovorima sa Mađarima 1919. u Budimpešti, gde se izborio za određene teritorije.

Te iste godine u Budimpešti upoznaje svoju buduću suprugu Eržebet Kovač, Mađaricu jevrejskog porekla, rodom iz Sente, koja je posle sloma Austrougarske monarhije postala građanka Kraljevine SHS. Na njena vrata jedne večeri pokucali su nepoznati muškarci, a preplašena Eržebet pozvala je konzula svoje države i zatražila pomoć. Kao vitez na belom konju, u pratnji nekoliko vojnika, po Eržebet je došao Lazar i odveo je u ambasadu. Ova filmska priča krunisana je brakom godinu dana kasnije. Par se venčao u Crkvi Svetog Spasa u Beogradu, a Eržebet je postala Jelisaveta. Živeli su u Pragu i Beču, gde je Lazar službovao, a potom i u Beogradu, u kome se penzionisao.

Lazar i Jelisaveta Bajić / Foto: Privatna arhiva

Došao je i taj crni april 1941. godine, kada je Hitlerova ruka stigla i do Jugoslavije. Slušali su Bajići mesecima strašne priče o zlu koje nadolazi, od svojih prijatelja, Jevreja iz Češke i Nemačke, koji su bežali u Ameriku preko Beograda.

Lazar Bajić 1936. godine / Foto: Privatna arhiva

Aprilsko bombardovanje Bajići su proveli u svom stanu u Karađorđevoj ulici, a posle kapitulacije Lazar je morao sa porodicom da se skloni zbog svojih jakih antinacističkih stavova. Bajići su otišli na porodični salaš kod Sente, gde su živeli do 1943. godine, kada već ostarelog Lazara mađarski fašisti optužuju za izdaju u Velikom ratu i odvode ga u zatvor u Mađarskoj, u kome je boravio dok ga nije oslobodila Crvena armija. Godinu dana posle hapšenja svog muža, Jelisavetu Bajić zbog jevrejskog porekla deportuju u logor. Nije navedeno koliko je boravila u logoru, ali se kući vratila peške, putujući pola godine po Evropi i krijući se od Nemaca. O Lazarevoj i Jelisavetinoj deci za to vreme su se brinuli prijatelji iz Sente.

Nepravda posle rata

Kao prema mnogim građanskim porodicama, posleratni režim se ni prema Bajićima nije blagonaklono ophodio. Kada su se posle rata vratili u Sentu, Lazara su komunisti uhapsili i oduzeli mu građanska prava. Kasnije je pušten i vraćena su mu prava, ali ne i imovina.

Bajići su isterani sa imanja i otete su im kuće i pomoćne zgrade, a iz stana u Karađorđevoj u Beogradu oslobodioci su odneli nekoliko kreveta, tepiha i stolova. Autorka originalnog teksta navodi da je među tim partizanima bio i drug Dobrica Ćosić.

Dr Lazar Bajić preminuo je 1947. u 70. godini, sedeći za radnim stolom i slušajući svoju ženu kako svira klavir.

Ordenje Lazara Bajića / Foto: Privatna arhiva

“Od troje dece, dvoje starijih emigriralo je u Australiju, što zbog komunističkog političkog režima, što zbog veoma teškog materijalnog stanja u kome se porodica našla. Ostao je najmlađi sin, unuk, praunuk i ja, snaja koja ovo zapisujem. Ne damo se, palimo sveću, slavimo Miholjdan i održavamo vezu sa familijom na drugoj strani sveta. Njih je tamo u dalekoj Australiji mnogo više. Možda je to dobro, možda nije. Možda bi nam bilo bolje da smo svi zajedno ovde, možda da smo svi tamo. Porodica Bajić nije ni prva ni jedina kojoj se desilo da je ratna stihija raznese po celom svetu. Mnogo je pitanja i pretpostavki, ali jedno je sigurno – da Lazar Bajić tog nekog sudbonosnog dana nije odlučio da pređe u srpsku vojsku, ne bi postao konzul u Budimpešti, ne bi upoznao i spasao Jelisavetu i svih nas danas ni u Srbiji ni u Australiji ne bi bilo! Neka mu je večna slava i hvala za hrabrost i požrtvovanost što smo mi danas jedna zemlja Srbija. Nećemo zaboraviti!”, zapisala je Bojana Ilić.

Zahvaljujući Slobodanu Mandiću iz Istorijskog arhiva Beograda, dobili smo više informacija o porodici Bajić koje se nalaze u kartonu žitelja Uprave grada Beograda:

Dr Lazar Bajić je rođen 24. februara 1877. u Kuli, a supruga Jelisaveta (rođ. Kovač) 20. maja 1896. u Senti. Kao zanimanje Lazara Bajića je navedeno “šef Sekcije Ministarstva inostranih dela”. Imali su troje dece: Todora (5. jun 1923, Beč), Cvetu (12. avgust 1932.) i Andreju (20. decembar 1934. god). U Karađorđevoj ulici broj 50 u Beogradu su živeli od 1935. godine. Stan je bio u vlasništvu Beogradske zadruge, a pre toga, od 1929. godine, bili su nastanjeni u Daničićevoj ulici br. 22.

M. V.

12.12.
0644960XXX
OGL Prodajem stan 120m2,prizemlje,centar Sombora,kod Uciteljskog fakulteta.0644960494
10.12.
0604285XXX
OGL prodajem kucu u Novoj crvenki 80 kvadrata sa velikim placem cena 7500 e tel 0649455806 ili 0604285413 Milorad
09.12.
0652339XXX
OGL Prodajem kuću u Marka Miljaniva 2, Kula, plac povrsine 5 ari, kuća povrsine 80 kv, plus pomoćne prostorije, kontakt 0652339591
08.12.
062609XXX
OGL povoljno i efikasno izrada originalnih seminarskih, maturskih, diplomskih radova. 062609299
07.12.
0600722XXX
OGL prodajem dvosoban stan u Vrbasu(kod suda)0600722505
Postavite vaš mali oglas ODMAH - Klikni ovde