Kako funkcioniše prečistač u Vrbasu i dokle je stigla kanalizacija u Kuli i Crvenki

Predviđeno je da Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda (CPPOV) prerađuje komunalne i industrijske vode, koje će u opštini Vrbas i mestima Kula i Crvenka sakupljati magistralni kolektor, kao i vodu iz domaćinstava, priključenih na sistem za kanalizaciju.

Kako nam je objasnio v.d. direktora Ranko Mitrović, postrojenje funkcioniše tako što se posle predtretmana, prolaska kroz grubu i finu rešetku čiji je cilj odvajanje nerazgradivih materijala koji su krenuli prema prečistaču, odvajanje peska i masnoće, a potom primarni mulj odlazi u digestor za proizvodnju biogasa. Ostatak se upućuje u biološki bazen gde se radi hemijski tretman i prečišćava otpadna voda. Iz tog bazena sekundarni mulj odlazi takođe u digestor i namenjen je proizvodnji biogasa. Rezervoar za skladištenje biogasa je pun, a pošto kotao za proizvodnju toplotne energije još uvek nije stavljen u funkciju, višak se spaljuje. Onog trenutka kada kotao bude stavljen u funkciju, počeće i proizvodnja toplotne energije.

Mitrović nam je rekao da do prečistača trenutno dolazi u proseku oko 7.000 kubnih metara otpadnih voda, što je oko 24 odsto ukupnog kapaciteta postrojenja i ističe da bi nova priključenja na kanalizaciju znatno popravila taj prosek. O spajanju industrije na postrojenje može se razgovarati po određivanju cene prečišćavanja po kubnom metru.

„Hteo bih da kažem da je ovo jedna od najvećih investicija Evropske unije u Srbiji, koja iznosi dvadesetak miliona evra, što znači da opštine Vrbas i Kula imaju privilegiju što su dobile ovakvo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda“, kaže Mitrović i dodaje da cilj ovog postrojenja nije samo prečišćavanje otpadnih voda, nego i poboljšanje sanitarnih i zdravstvenih uslova života i rada stanovnika Crvenke, Vrbasa i Kule, zaštita Dunava u skladu sa Konvencijom o zaštiti Dunava, stvaranje mogućnosti čišćenja Velikog bačkog kanala i prestanak zagađivanja naše okoline.

Ceo ovaj sistem nam je, nažalost, otkrio ružne navike naših sugrađana. Otkako je postrojenje pušteno u funkciju, radnici su mnogo puta sa rešetki morali da sklanjaju uginule životinje poput alpske koze, svinje, pasa i mačaka, životinjsku utrobu i kožu, ali i drugi otpad koji nije razgradiv u vodi, kao što su vlažne maramice, ulošci, tuferi, štapići za uši i drugo.

„To obično stoji u cevima dok ne dođe do jačeg dotoka, koji otpad donese do samog prečistača i pravi jako veliki problem. Već nekoliko puta sam apelovao na građane da povedu računa o tome da ne ubacuju ništa što je teško razgradivo u vodi. To bi jako pomoglo funkcionisanju prečistača jer sve te stvari prave izuzetno velike probleme i dovode do kvara pumpi i ostale opreme na prečistaču“, kaže Ranko Mitrović.

Opštine Vrbas i Kula obezbedile su do kraja ove godine po deset miliona dinara za funkcionisanje postrojenja. Mitrović smatra da postoji mogućnost da se izdvojena sredstva ove godine ne upotrebe u celosti i kaže da je cilj u budućnosti da se plaća određena nadoknada za prečišćavanje otpadnih voda.

Iako Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda u Vrbasu ima dovoljno kapaciteta i za okolne opštine, Pokrajinska vlada je opredelila sredstva za izgradnju novog postrojenja u Srbobranu. Mitrović smatra da bi bilo jeftinije spojiti Srbobran na vrbasko-kulski prečistač, nego graditi novi, ali veruje da se od toga odustalo, iako je isprva bilo reči o tome.

Pogledajte prilog o Centralnom postrojenju za preradu otpadnih voda u Vrbasu:

Razgovor sa Blažom Kostićem na temu kanalizacione mreže u Crvenki i Kuli

Priča o prečistaču otpadnih voda ne bi bila kompletna bez kanalizacione mreže u Crvenki i Kuli, koja je povezana sa postrojenjem u Vrbasu. O pokrivenosti kanalizacionom mrežom i njenom funkcionisanju razgovarali smo sa Blažom Kostićem, rukovodiocem Odeljenja za investicije, zaštitu životne sredine i energetski menadžment opštine Kula.

Kostić je za Portal „Naše Mesto“ rekao da je veći deo kanalizacione mreže u Kuli i Crvenki u funkciji i da građani mogu da šalju svoje zahteve za priključenje.

„Crvenka je u potpunosti pokrivena kanalizacijom, samo što imamo situaciju da su se na jedan deo mreže, koji je ranije gradila Mesna zajednica, građani samovoljno priključivali i dok nije bila spojena na glavni vod koji je tada išao u Begejac, tako da je služila kao velika septička jama. Nama sada predstavlja problem spajanje repova koje je radila Mesna zajednica u naš sistem“, objašnjava Blažo Kostić i dodaje da je deo kanalizacione mreže, koji je izgrađen u proteklih godinu i po dana, sada potpuno funkcionalan.

„Glavni problem u Crvenki je deo koji se nalazi između Ulice Žarka Zrenjanina i Moše Pijade, gde je Mesna zajednica najviše radila, a nije dovela do nekog funkcionalnog stanja. U Crvenki je ostalo nezavršeno još oko 500 metara. Ono što nam je prioritet je da dovedemo u funkcionalno stanje deo koji je radila Mesna zajednica, kako bismo ga spojili na našu mrežu“, kaže Kostić.

Prema njegovim rečima, kanalizaciona mreža u Kuli je takođe skoro cela izgrađena i nema problema kao u Crvenki. Zbog nedostatka sredstava ostale su nepokrivene pojedine ulice na Ciglani, ali je Opština ponovo zatražila sredstva za finansiranje i odgovor se očekuje početkom sledeće godine. Kanalizacija nije sprovedena u jednom manjem delu, koji se nalazi prema Liparu, kao i u Ulici Maksima Gorkog, koja je problematična zbog stanja u kome se nalazi, zbog čega će morati da joj se posveti posebna pažnja, rekao nam je Blažo Kostić, najavivši radove u Sivcu, koji je sledeće naseljeno mesto po veličini u opštini Kula.

O izgradnji kanalizacione mreže u Sivcu bilo je reči i u prvoj polovini godine na radnom sastanku koji je sa predstavnicima opštine Kula održao Imre Kern, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. On je tom prilikom predočio mogućnost da izgradnja kanalizacione mreže bude finansirana kreditnom linijom Vlade Mađarske.

Kostić se dotakao i izmuljavanja Velikog bačkog kanala od Vrbasa prema Bezdanu, rekavši da je veći deo izmuljen, ali da se naišlo na problem u Kuli, između dva električna mosta, gde radovi nisu mogli da se obave iz tehničkih razloga. Budući da je reč o centralnoj gradskoj zoni, mulj ne može da se lageruje sa strane, nego će morati da se skladišti na drugačiji način, a prema Kostićevim informacijama, ovi radovi se očekuju naredne godine.

Poslušajte šta nam je još Blažo Kostić rekao tokom našeg razgovora:

Pročitaj mi tekst:

Projekat “Naša Kula – mesto koje cveta” se sufinansira sredstvima iz budžeta Opštine Kula, a na osnovu Rešenja opštine Kula o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine Kula u cilju ostvarivanja i unapređenja javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2019. godinu broj: 03-111-7/2019-15 od 24.06.2019. godine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.