NEDELJNI INTERVJU – Vesna Jovović, direktorica PU “Bambi” koja je ostavila trag u kulskoj istoriji

1314

KULA - Ove nedelje smo pričali sa bivšom direktoricom PU „Bambi”, Vesnom Jovović, o njenim počecima i načinu na koji je vodila posao 25 godina, do odlaska u penziju ove godine.

Izvor: T. Tamaš

Poštovana Vesna, u našem rečniku, Vi ste neko ko je ostavio veliki trag u kulskom sistemu vrednosti – postavivši standarde u vođenju jedne državne institucije kakva je Predškolska Ustanova “Bambi”.

Bili ste direktor od ’95. godine do februara ’20., kada ste otišli u penziju.

Moramo konstatovati, da Vaši naslednici imaju najlakši mogući posao – da samo utabanim stazama nastave tamo gde ste Vi stali.

Kažite nam malo o svojim liderskim počecima, kada ste prvi put postali direktor i da li ste tome težili dok ste bili vaspitač?

Na lidersku poziciju – kako kažete – sam došla ne težeći za njom ali kad mi je ponuđena – prihvatila sam je! Jedino čega sam bila svesna je da dolazim na čelo jedne ustanove koja je visoko pozicionirana i u kojoj se vredno i dobro radilo. Trebalo je to očuvati i svakako unapređivati! Mnogo mi je značilo moje radno iskustvo i poznavanje kolektiva. Od prvog dana sam se trudila da poštujem sve kolege i sve zaposlene! Vrlo brzo sam počela da dobijam povratno poštovanje! Tako je ostalo i do kraja! Međusobno smo se uvažavali i poštovali!

Hvala svim vrednim i dobrim ljudima u PU „Bambi”.

Šta je Vaš istinski motiv bio da uvek stojite iza struke stameno, reformistički?

Moj istinski motiv je bio unapređenje Ustanove u svim oblastima, bilo fizičkog prostora, bilo Programa rada, ishrane i nege dece, socijalne zaštite. Zato što je bilo potrebno stalno stručno usavršavanje na svim nivoima, svih zaposlenih u PU. Na tome smo stalno radili i to je donosilo rezultate! Timski rad, dobra komunikacija, jasna pravila, poverenje i poštovanje.

“Bambi” je, za vreme Vašeg vođenja postao i dobitnik Svetosavske nagrade za životno delo. A i Vi ste dobitnica čuvenog pokrajinskog priznanja za prosvetare “Dr Đorđe Natošević”. Znači li Vam to, da li je to na neki način promenilo tok Vašeg rasta u poslu direktora? Kako se vrši ta selekcija?

Dobijanje nagrade i visokih priznanja svakako prija! Donose vam puno radosti, učini vas ponosnim, dobijate potvrdu za ono što ste radili ali vam zada i novi zadatak – da se ne uljuljkate u lovorikama, da se ne utopite u rutinu, nego da idete dalje još bolje.

Što se selekcije tiče Ministarstvo prosvete raspisuje konkurs sa jasnim propozicijama na koje se prijavljuju ustanove i pojedinci. Konkurs je zahtevan i konkretan a mi smo u velikoj konkurenciji izabrani za najbolju ustanovu.

Ko Vas poznaje, zna da ste PU „Bambi” podigli na najviši nivo isključivo svojim velikim radom, poštenjem i ljubavlju. U februaru ste otišli u penziju. Da li Vam je to teško palo i kako sada izgledaju Vaši dani?

Ustanova je tu gde je i uvek može bolje! O mojim penzionerskim danima još ne mogu da pričam jer od februara do sad su mi se desile neke stvari na koje se još uvek adaptiram a i ova pandemija, karantini mi nisu dozvolili da imam jasnu sliku. U svakom slučaju mi prija – da nigde ne žurim.

Imate li neke ambicije vezane za struku u penzionerskim danima, ili ste potpuno rešili da “oprobate” neki drugi način života?

Često su mi postavljali to pitanje – šta ćeš sad raditi, čime ćeš se baviti? – a ja sam odgovarala – rešila sam da ništa ne radim! I stvarno želim da se u tome oprobam. Videćemo.

I za kraj, šta je Vaš ultimativni savet mladim ljudima u Kuli?

Nemam nekih naročitih saveta za mlade ljude. Najbolje je kad rade nešto da to rade najbolje što znaju da ulažu u sebe i svoje obrazovanje, da vole ljude oko sebe, da vole mesto gde žive, da neguju prave vrednosti i budu dobri!

Redakcija “Našeg mesta” Vam želi sve najbolje. Vi ste istinski primer mlađim kulskim naraštajima kako se voli svoj grad i svoj posao, bila nam je čast da pričamo sa Vama.

Izvor: arhiva ‚‚Naše mesto”