Zato danas skoro da nema kuće bez čuvarkuće, a svi vole da negde u blizini imaju i peruniku, za koju se veruje da štiti od groma.
Staro verovanje kaže da se blizu kuće ne sade bagrem i orah – njima je mesto malo podalje od doma.
U svakom slučaju, ako planirate preuređenje bašte, prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.
Hrast lužnjak
Najlepši je ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.
Lipa
Je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Vrba
Je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.
Glog
Lekovit je za srčana oboljenja, a ujedno i “najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona”, kažu stara verovanja. U modernoj bašti, svi vole ovaj žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok… Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.
Dren
Prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen, simbol je zdravlja, a daje se deci da pojedu drenov cvet da bi bila otporna na bolesti.
Jabuka
Omiljeno je voće, a njeni plodovi – kaže predanje – ne jedu se pre Petrovdana. Nema svadbe bez jabuke! Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu.
Sačuvana je najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
Izvor: agrosavjet.com