VRBAS – Obišli smo radove na rekonstrukciji napuštenog igrališta u Vrbasu

943

Pričali smo sa Milošem Bjelicom, jednim od organizatora rekonstrukcije napuštenog igrališta u Vrbasu, o tome kako napreduje sama rekonstrukcija, koliko su se ljudi angažovali po tom pitanju i koliko virtuelne igrice odvlače decu od sporta.

Da li ste očekivali ovoliki odziv i zainteresovanost ljudi za Vašu akciju?

Kada smo krenuli sa sređivanjem terena niko od nas nije mogao naslutiti da će naša akcija biti ovoliko ozbiljna. Od početka, kada smo krenuli da sređujemo bio je uključen mali broj ljudi. Cilj nam je bio da osposobimo bar jedan deo za odbojkaški teren i da očistimo smeće i pokosimo travu koja je bila puna krpelja. Krenuli smo od kuće do kuće da pričamo sa svim onim ljudima u komšiluku koji su celo svoje detinjstvo provodili na terenima i svaki dan nam se neko priključivao. Tako smo počeli i mi da rastemo. Naravno, u početku je bilo mnogo i onih koji su govorili da nema ništa od toga, nisu hteli da se priključe, govorili su da su svi već pokušavali da pokrenu priču sa sređivanjem ali su odustajali jer niko nije hteo da dođe da radi. Sada smo došli do toga da nam se ljudi sami javljaju za pomoć. Uspeli smo za ovako kratko vreme da skupimo preko 300.000 dinara a i mnogo nam je pomogla mesna zajednica donirajući žicu, Standard nam je poslao bager i kamion kojima smo izbacili šut, Komunalac će nam iscrtati terene, komšija je došao sa traktorom i tanjiračom da nam pripremi zemlju da možemo da posadimo travu…

Koliko će, po Vašem mišljenju, broj sređenih igrališta uticati na decu da se što više bave sportom i izađu iz svojih soba?

Kada završimo deo za decu, napravićemo jedan turnir u fudbalu i košarci gde ćemo okupiti oko stotinak ljudi na terenima, a siguran sam da će veliki broj i nastaviti da dolazi. Prednost ovoga terena je što je ograđen, siguran, nema saobraćaja tako da roditelji mogu ostaviti decu da se igraju sa svojim vršnjacima na igralištu, dok stariji mogu da igraju fudbal, košarku, boćanje ili da rade vežbe na spravama. Čim krene vrtić sa radom, od septembra plan nam je da povremeno održimo čas fizičkog za predškolce, a isto to smo planirali da uradimo i sa osnovcima nižih razreda, jer je njima ovo najviše potrebno. Deca su sve neaktivnija, gojaznija, nespretnija. Motorika im se najviše razvija do 12 godine,vr a nažalost u tom periodu su i najneaktivniji.

Amerikanci su radili istraživanje gde su dokazali da se svaki uloženi dolar u rekreativni sport vraća višestruko kroz sistem zdravstva jer se troši mnogo manje novca na lekove. Nadam se da će ova Korona pozitivno uticati na ljude i da će posle toliko dana ograničenog kretanja sada steći naviku da se rekreiraju, a mi ćemo se potruditi da ta rekreacija bude u “Maloj školi”. Svi mi koji se bavimo sportom prenosimo tu ljubav na decu, a sada nam je cilj da edukujemo roditelje da shvate važnost fizičke aktivnosti.

Koje je Vaše mišljenje o odnosu sporta i kompjuterskih igrica/društvenih mreža, da li je internet uzeo maha generalno u životima mladih i odvojio ih od pravih vrednosti sportskog života?

Što se tiče igrica, nadam se da će uskoro biti neka aplikacija gde će dete morati da pređe 5km kako bi im dozvolila da igra igricu 45min. Mislim da je to jedini način da ograničimo decu. Ja lično mojima nikad ne dajem!

Podsetimo se, rekonstrukciju napuštenog terena u Vrbasu pokrenuli su Miloš Bjelica, Slobo Vignjević, Branko Perović, Damir Macizenski i Željko Seratlić sa svojim sugrađanima.