NEDELJNI INTERVJU – Dragan Momić, proslavljeni vrbaski rukometaš o svojim rukometnim uspesima i položaju ovog sporta danas

777

Ove nedelje pričali smo sa Draganom Momićem, našim poznatim rukometašem iz Vrbasa koji je za vreme svoje rukometne slave osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu sa rukometnom reprezentacijom Jugoslavije. Sa nama je podelio svoje uspehe, objasnio razlog svog povratka u rodni grad gde i danas živi i dao savet mladim generacijama koje žele da se bave ovim sportom.

Izvor: European Handball Federation

Nedeljnim intervjuom naš portal širi svest o pravim vrednostima. Vi ste neko ko je obeležio svet rukometa u Vrbasu i ko je bio vrbaški ambasador rukometa u zemlji i svetu.

Kada se osvrnete na svoje početke da li je rukomet bio Vaš prvi izbor?

Ne, rukomet nije bio moj prvi izbor nego fudbal, zatim odbojka. Od odbojke sam odustao jer sam imao obaveza oko škole, a u međuvremenu je došlo do promene trenera u fudbalu iz pionirske selekcije u juniorsku i trener me izbacio sa fudbala. U 17. godini me je tadašnji predsednik Veljo Vidovic pozvao da treniram rukomet, u tom sportu sam se pronašao i ostao 22 godine da igram.

Koliko je teško uspeti u rukometu u odnosu na ostale sportove?

U svakom kolektivnom sportu (fudbal, rukomet, košarka) je teže uspeti kao pojedinac i istaći se, nego u pojedinačnom (tenis, atletika, gimnastika…). Rukometaši su, po mom mišljenju posle vaterpolista najspremniji sportisti. Rukomet je dosta težak sport i grub, zahteva dosta truda i rada.

U kom klubu Vam je bilo najbolje i zašto?

Najviše volim rukometni klub Vrbas, a najviše sam uspeha postigao u rukometnom klubu Partizan u periodu od 1993. do 1995., gde smo osvojili dve titule prvaka i jednu titulu kupa.

Kakav je, po Vašem mišljenju položaj rukometa u Srbiji danas u odnosu na Vaše vreme?

U naše vreme rukomet je bio sport za ponos i najtrofejniji sport, dok su danas jako slabe finansije u klubovima i igrači jako mladi odlaze u inostranstvo. U moje vreme su se morala odigrati dva olimpijska ciklusa i tek posle 27. godine se moglo ići u inostranstvo.

Kako ste uspeli da ispratite i ulogu sportiste i ulogu roditelja u isto vreme?

Bilo je dosta teško, malo vremena sam imao za porodicu, ali to sam činio za njihovo bolje sutra. Sada imam troje predivne dece i ponosan sam na njih!

Šta Vas je vratilo u Vrbas?

U Vrbas me je vratila porodica, tačnije majka. Rano sam ostao bez oca i nisam želeo mamu da ostavim samu, kao i nostalgija za gradom Vrbasom.

Kakvi su Vaši planovi za dalje i šta je poruka koju imate za mlade ljude generalno?

Od rukometa dobijam nacionalno priznanje, jer smo osvojili bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu Sevilja-Španija. Moji trenutni planovi su da decu izvedem na pravi put. Mladima bih poručio da se bave što više sportom, ne osvrćući se na to da li će biti uspešni u tome, već zbog zdravog života, a manje vremena da provode za kompjuterima, mobilnim telefonima i u noćnim izlascima.

Portal “Naše mesto” Vam želi puno sreće u daljem radu i da neki novi “Momići” daju ovakav intervju za koju generaciju.