Alan Tjuring – čovek zbog kog je zagrižena jabuka logo kompanije Apple

Do fakultetskih godina je već uveliko zagazio u kompjutersku nauku, iako ove mašine tada još uvek nisu postojale. Njegovo najveće dostignuće je uticalo na tok Drugog svetskog rata.

Naime, Alan Tjuring je radio za britansku vladu, zajedno sa grupom darovitih kriptoanalitičara i matematičara sa kojima je pokušao da dešifruje najvećeg neprijatelja Saveznika, nemačku mašinu Enigma koja je pravila preko milijardu ipo šifrovanih kombinacija i na taj način podmornicama slala podatke o rasporedu odbrambenih snaga. Blečli park (britanski centar za razbijanje šifri) je dve godine bezuspešno pokušavao da shvati princip nemačkog kodiranja poruka.

Alan i njegove kolege napravili su više manjih mašina koje će parcijalno pratiti nemačke šifre i na taj način je rasteretio memoriju i kapacitet velikog dešifratora, koji je do tada bio u upotrebi. Nazvali su je Bomba, sa željom da razore neprijatelja. Već posle nekoliko nedelja mašina je počela da primećuje princip u šiframa koje je presretala i to je označilo preokret u ratovanju. Kada su bili sigurni da su uspeli, javili su i britanskom premijeru Čerčilu o svojim dostignućima, koji je na to rekao: Sad je vreme da krenemo u akciju.

Zbog Bombe je Tjuring pobrao mnoštvo pohvala u svetu kriptoanalitičara, međutim on je bio zainteresovan za neke druge stvari. Naime, Alan Tjuring je za vreme studija izgubio veoma dobrog prijatelja, koji je preminuo od tuberkuloze. Godinama kasnije je tvrdio da komunicicra sa njim. Tu mu se javila ideja o postojanju veštačke inteligencije i napravio je veoma jednostavan test kojim će to i dokazati. Naime, mašina i čovek treba da odgovaraju na pitanja sa Da i Ne, a sudija je čovek.

Ukoliko mašina skupi više tačnih odgovora i sudija presudi u njenu korist, ko može da nam garantuje da ne postoji veštačka inteligencija?

Ovo otkriće je bilo epohalno, ali u vremenu u kom se pojavilo je i dalje bilo tabu. Pored ovoga, Alan Tjuring je bio deklarisani homoseksualac, što je u Britaniji tog doba bilo kažnjivo zakonom. Njegova dalja profesorska i istraživačka karijera su se našli u senci jednog skandala. Naime, Alan je jedne večeri pozvao mladića da prenoći kod njega. Kada se probudio, shvatio je da su mu ukradene neke stvari iz stana. Jedna od njih je bio i očev sat, koji mu je izuzetno značio.

Verujući da će ga sistem zaštiti, prijavljuje krađu policiji.

Nakon što je dao izjavu u policiji i rekao da je spavao sa mladićem jer je policiji bilo sumnjivo šta je Alan radio sa njim tokom noći. Nakon ovog priznanja britanska vlada mu daje izbor: zatvor u trajanju od 6 godina ili hemijsku kastraciju. Alan Tjuring bira ovo drugo i prima određenu količinu estrogena što je snažno uticalo i na njegov organizam i na njegovu psihu.

Od posledica te hemijske kastracije grudi su počele da mu rastu, smanjili su mu se testisi, a mozak kao da ja otkazao poslušnost. Na psihoterapijama, koje je bio obavezan da posećuje, je izgradio poverenje sa terapeutom i pokušao da reši novonastalu situaciju.

Ipak, tvrdio je da nije izgubio seksualnu želju, ali da ga libido ne služi i padao je u sve veću depresiju. U razgovorima sa terapeutom je naglasio opsesiju otrovima i svoju potencijalnu smrt. 1954. godine spremačica ga je pronašla mrtvog, pored zagrižene jabuke u koju je bio ubrizgan cijanid. Imao je svega 42. godine.

Njegova velika dostignuća na polju teorijske matematike su oblikovala svet kakav danas znamo. Teorija digitalnih kompjutera je rad Alana Tjuringa koji se smatra uvodom u digitalizaciju.

U sećanje na njega, kompanija Apple je za svoj logo izabrala zagriženu jabuku koja je pronađena pored njegovog kreveta.

Tek 2012. godine britanska vlada se i javno izvinila Alanu Tjuringu i priznala njegov rad.

Izvor: pasarela.rs