Kako da započnete sopstvenu proizvodnju peleta?

1041

Proizvodnja peleta prepoznata je kao profitabilan poslovni potencijal od strane mnogih malih proizvođača. Naime, gotovo svaka vrsta biomase i njenih otpadaka može se posmatrati kao potencijalna sirovina za proizvodnju peleta. Prerađivanjem otpada, relativno jednostavnim procesom, koji ne zahteva prevelika ulaganja, moguće je doći do stabilnog izvora prihoda, jer za peletom postoji stalna potražnja, kako od strane malih potrošača (domaćinstava), tako i u industriji

Šta je pelet?

Pelet je obnovljivo biogorivo, visoke kalorijske vrednosti, koje se dobija preradom drvnih otpadaka, odnosno strugotine i piljevine koje ostaju nakon obrade drveta. U procesu dobijanja peleta drvni ostaci se prvo usitnjavaju i melju, a zatim im se smanjuje vlažnost sušenjem i presuju se uz pomoć prese. Usitnjeni komadići drveta ubacuju se u peletirku, mašinu za proizvodnju peleta. Pod visokom temperaturom i pritiskom materijal oslobađa lignin, prirodan sastojak drveta, koji funkcioniše kao vezivno tkivo. Uz pomoć lignina pelet se formira u prepoznatljive komadiće.

Pelet je cilindričnog oblika, prečnika od 4 do 12mm, a dužine od 10 do 30mm. To ga čini jednostavnim za pakovanje i transport, kao i za punjenje ložišta peći. Jedno domaćinstvo tokom grejne sezone potroši u proseku od 5 do 6 tona peleta.

Za proizvodnju peleta koriste se drvni otpaci hrasta, jasena, graba, jele, topole, a najbolja je bukva. U pelet dobijen od bukve ne dodaju se nikakva hemijska sredstva, jer lignin iz bukve sam formira pelet.

Prilikom procesa proizvodnje peleta bitno je ispoštovati udeo mekog i tvrdog drveta, kako bi sagorevanje drveta bilo zadovoljavajuće i bez pravljenja puno pepela. Naime, jedna od najvažnijih prednosti peleta kao izvora energije jeste to što njegovim sagorevanjem nastaje svega 1% pepela. Energetska vrednost koju oslobađa je iznad 18 MJ po kilogramu.

Prednosti peleta

Upotreba peleta kao ogrevnog materijala za domaćinstva i industriju nosi brojne prednosti:

  • U potpunosti zadovoljava visoke ekološke standarde. Omogućava očuvanje prirode, bez kompromisa po pitanju toplotne energije.
  • Ekološki je prihvatljiv, jer sagorevanje peleta proizvodi istu količinu CO2 koju je drvo koristilo tokom svog životnog veka. Pelet spada u neutralne nosače CO2.
  • Za razliku od goriva koja se prave od nafte i ulja, pelet nije toksičan ni po ljude, ni po okolinu.
  • Iskoristivost peleta je 90%, dok se ostale sirovine za loženje, kao što su ugalj i drva iskorištavaju maksimalno 70%.
  • Ujednačena gorivost koja pruža konstantnu toplotnu energiju.
  • Loženje na pelet ne zahteva klasične odžake, jer nije potrebno da postoji „cug“ koji će povući dim. Dim nastao loženjem peleta može izlaziti i kroz najobičniju cev.
  • Loženje na pelet može se vršiti u potpuno automatizovanim kotlovima, koji sami dosipaju potrebnu količinu peleta, za razliku od ostalih sirovina koje zahtevaju prisustvo ljudskog faktora.
  • Ekonomski je isplativ – jeftiniji je i do 6 puta od ostalih toplotnih energenata:
    1 tona drvenog peleta = 500 litara lož ulja
    1 tona drvenog peleta = 4.900 kWh električne energije
    1 tona drvenog peleta = 450 kg plina (propan-butan)

Proizvodnja i pakovanje peleta

Proizvodnja peleta je složen proces u kojem se drvna biomasa prerađuje u gotov proizvod. Drveni pelet nastaje od strugotina i piljevine drveta, otpadaka koji nastaju obradom drveta.

U postupku proizvodnje koristi se proizvodna linija, tzv. peletirka, koja objedinjuje četiri proizvodna procesa, a to su:

  • Proces drobljenja
  • Proces sušenja
  • Proces hlađenja
  • Proces pakovanja

U procesu drobljenja, drvna biomasa se usitnjava na sitne komade i drobi se u drvni prah veličine 3mm.

Kako bi pelet bio zadovoljavajućeg kvaliteta, pristupa se procesu sušenja. Sadržaj vlage koji je optimalan za peletiranje je od 13 do 15%. Sušenje se vrši u obrtnom sušaču, koji se sastoji od peći i glavnog obrtnog sušača. Spoljašnjost sušača se prekriva pamučnom tkaninom, kako ne bi otpuštao toplotu. Sušač smanjuje vlagu drvnog otpada sa 60% na 10%.

Nakon sušenja pelet ima temperaturu od 60 do 80 stepeni, a procenat vlažnosti je 15%. Kako bi mogao da bude skladišten, potrebno ga je prethodno ohladiti. Hlađenje se vrši specijalnim uređajima za hlađenje, koji dodatno smanjuju procenat vlage za 3 do 4%.

Kada je pelet ohlađen, a vlaga na optimalnom nivou, pristupa se pakovanju uz pomoć pakerica za pelet. Pakovanjem se pelet čuva od štetnog uticaja spoljašnje vlage. Pakerica za pelet pakuje gotov proizvod u vreće od 50kg za domaćinstva i vreće od 250kg za industrijske potrošače.

Pakerica za pelet spada u modele mašina za pakovanje u otvorene vreće. Automatski vrši proces uvrećavanja, a može da napuni i do 800 vreća za sat vremena, zavisno od modela same mašine i vrste materijala koji se puni. Pakerica za pelet poseduje autokorektivnu vagu koja u kombinaciji sa dozirnim sistemom za punjenje pruža precizno punjenje u opsegu od 5 do 50kg. Upravljanje vagom vrši se preko procesorskog terminala.
Pakerica za pelet zaokružuje proces proizvodnje peleta, koji je spreman za dalju distribuciju.

Pelet – gorivo budućnosti

Proizvodnja peleta je 2002. godine bila 2.5 miliona tona, dok je 2020. godine premašila stotinu miliona. Od ukupne količine svetske proizvodnje peleta, čak 90% se potroši u Evropi, gde je pelet prepoznat kao gorivo budućnosti.

Za peletom postoji konstatna potražnja koja se iz godine u godinu samo uvećava, čineći posao proizvodnje peleta stabilnim, izvesnim i profitabilnim.

Pelet, za razliku od ostalih tečnih i fosilnih goriva, predstavlja obnovljivi izvor energije i izuzetno je vredan i sa ekološkog i sa ekonomskog stanovišta. Korišćenje peleta utiče na smanjenje troškova pri proizvodnji energije i poboljšava kvalitet vazduha, čuvajući ekosistem. Uz veliku iskorišćenost energije, transport peleta je jednostavan, a zauzima najmanje prostora za skladištenje, u odnosu na druga goriva, kao što su ugalj ili drva. Nabrojani razlozi čine proizvodnju i korišćenje peleta najboljim rešenjem.