Kako da započnete sopstvenu proizvodnju peleta?

Šta je pelet?

Pelet je obnovljivo biogorivo, visoke kalorijske vrednosti, koje se dobija preradom drvnih otpadaka, odnosno strugotine i piljevine koje ostaju nakon obrade drveta. U procesu dobijanja peleta drvni ostaci se prvo usitnjavaju i melju, a zatim im se smanjuje vlažnost sušenjem i presuju se uz pomoć prese. Usitnjeni komadići drveta ubacuju se u peletirku, mašinu za proizvodnju peleta. Pod visokom temperaturom i pritiskom materijal oslobađa lignin, prirodan sastojak drveta, koji funkcioniše kao vezivno tkivo. Uz pomoć lignina pelet se formira u prepoznatljive komadiće.

Pelet je cilindričnog oblika, prečnika od 4 do 12mm, a dužine od 10 do 30mm. To ga čini jednostavnim za pakovanje i transport, kao i za punjenje ložišta peći. Jedno domaćinstvo tokom grejne sezone potroši u proseku od 5 do 6 tona peleta.

Za proizvodnju peleta koriste se drvni otpaci hrasta, jasena, graba, jele, topole, a najbolja je bukva. U pelet dobijen od bukve ne dodaju se nikakva hemijska sredstva, jer lignin iz bukve sam formira pelet.

Prilikom procesa proizvodnje peleta bitno je ispoštovati udeo mekog i tvrdog drveta, kako bi sagorevanje drveta bilo zadovoljavajuće i bez pravljenja puno pepela. Naime, jedna od najvažnijih prednosti peleta kao izvora energije jeste to što njegovim sagorevanjem nastaje svega 1% pepela. Energetska vrednost koju oslobađa je iznad 18 MJ po kilogramu.

Prednosti peleta

Upotreba peleta kao ogrevnog materijala za domaćinstva i industriju nosi brojne prednosti:

• U potpunosti zadovoljava visoke ekološke standarde. Omogućava očuvanje prirode, bez kompromisa po pitanju toplotne energije.
• Ekološki je prihvatljiv, jer sagorevanje peleta proizvodi istu količinu CO2 koju je drvo koristilo tokom svog životnog veka. Pelet spada u neutralne nosače CO2.
• Za razliku od goriva koja se prave od nafte i ulja, pelet nije toksičan ni po ljude, ni po okolinu.
• Iskoristivost peleta je 90%, dok se ostale sirovine za loženje, kao što su ugalj i drva iskorištavaju maksimalno 70%.
• Ujednačena gorivost koja pruža konstantnu toplotnu energiju.
• Loženje na pelet ne zahteva klasične odžake, jer nije potrebno da postoji „cug“ koji će povući dim. Dim nastao loženjem peleta može izlaziti i kroz najobičniju cev.
• Loženje na pelet može se vršiti u potpuno automatizovanim kotlovima, koji sami dosipaju potrebnu količinu peleta, za razliku od ostalih sirovina koje zahtevaju prisustvo ljudskog faktora.
• Ekonomski je isplativ – jeftiniji je i do 6 puta od ostalih toplotnih energenata:
  1 tona drvenog peleta = 500 litara lož ulja
  1 tona drvenog peleta = 4.900 kWh električne energije
  1 tona drvenog peleta = 450 kg plina (propan-butan)

Proizvodnja i pakovanje peleta

Proizvodnja peleta je složen proces u kojem se drvna biomasa prerađuje u gotov proizvod. Drveni pelet nastaje od strugotina i piljevine drveta, otpadaka koji nastaju obradom drveta.

U postupku proizvodnje koristi se proizvodna linija, tzv. peletirka, koja objedinjuje četiri proizvodna procesa, a to su:

• Proces drobljenja
• Proces sušenja
• Proces hlađenja
• Proces pakovanja

U procesu drobljenja, drvna biomasa se usitnjava na sitne komade i drobi se u drvni prah veličine 3mm.

Kako bi pelet bio zadovoljavajućeg kvaliteta, pristupa se procesu sušenja. Sadržaj vlage koji je optimalan za peletiranje je od 13 do 15%. Sušenje se vrši u obrtnom sušaču, koji se sastoji od peći i glavnog obrtnog sušača. Spoljašnjost sušača se prekriva pamučnom tkaninom, kako ne bi otpuštao toplotu. Sušač smanjuje vlagu drvnog otpada sa 60% na 10%.

Nakon sušenja pelet ima temperaturu od 60 do 80 stepeni, a procenat vlažnosti je 15%. Kako bi mogao da bude skladišten, potrebno ga je prethodno ohladiti. Hlađenje se vrši specijalnim uređajima za hlađenje, koji dodatno smanjuju procenat vlage za 3 do 4%.

Kada je pelet ohlađen, a vlaga na optimalnom nivou, pristupa se pakovanju uz pomoć pakerica za pelet. Pakovanjem se pelet čuva od štetnog uticaja spoljašnje vlage. Pakerica za pelet pakuje gotov proizvod u vreće od 50kg za domaćinstva i vreće od 250kg za industrijske potrošače.

Pakerica za pelet spada u modele mašina za pakovanje u otvorene vreće. Automatski vrši proces uvrećavanja, a može da napuni i do 800 vreća za sat vremena, zavisno od modela same mašine i vrste materijala koji se puni. Pakerica za pelet poseduje autokorektivnu vagu koja u kombinaciji sa dozirnim sistemom za punjenje pruža precizno punjenje u opsegu od 5 do 50kg. Upravljanje vagom vrši se preko procesorskog terminala.
Pakerica za pelet zaokružuje proces proizvodnje peleta, koji je spreman za dalju distribuciju.

Pelet – gorivo budućnosti

Proizvodnja peleta je 2002. godine bila 2.5 miliona tona, dok je 2020. godine premašila stotinu miliona. Od ukupne količine svetske proizvodnje peleta, čak 90% se potroši u Evropi, gde je pelet prepoznat kao gorivo budućnosti.

Za peletom postoji konstatna potražnja koja se iz godine u godinu samo uvećava, čineći posao proizvodnje peleta stabilnim, izvesnim i profitabilnim.

Pelet, za razliku od ostalih tečnih i fosilnih goriva, predstavlja obnovljivi izvor energije i izuzetno je vredan i sa ekološkog i sa ekonomskog stanovišta. Korišćenje peleta utiče na smanjenje troškova pri proizvodnji energije i poboljšava kvalitet vazduha, čuvajući ekosistem. Uz veliku iskorišćenost energije, transport peleta je jednostavan, a zauzima najmanje prostora za skladištenje, u odnosu na druga goriva, kao što su ugalj ili drva. Nabrojani razlozi čine proizvodnju i korišćenje peleta najboljim rešenjem.