Marko Košutić iz ugla profesionalca i pružaoca usluge: Mora postojati kriterijum za finansiranje usluge

742

S obzirom da se prethodnih dana mnogo govorilo o plaćanju usluge ličnog pratioca i dosta se polemisalo o tome da li roditelji treba da učestvuju u plaćanju usluge sufinansiranjem ili ne. Više o tome, saznali smo od Marka Košutića, direktora Udruženja za pomoć MNRO "Plava ptica".

Proteklih dana se polemisalo o tome da li roditelji trebaju ili ne trebaju da sufinansiraju uslugu ličnog pratioca, koje je Vaše mišljenje o tome?

Pitanje nije jednostavno da se odgovori sa da ili ne. Zakon o socijalnoj zaštiti predvideo je da su korisnici socijalne zaštite dužni da učestvuju u finansiranju usluga socijalne zaštite, te da ukoliko korisnik nema lična sredstava da plati troškove usluge aktivira se obaveza srodnika da učestvuje u izdržavanju, a tek kada se sve mogućnosti za samofinansiranje usluga iscrpe uključuje se država koja finansira pravo na usluge. Dakle, uloga države ili jedinice lokalne samouprave je da obezbedi da su usluge za decu i odrasle dostupne, da postoje, da su profesionalne, standardizovane i da imaju adekvatan kvalitet. Drugo je pitanje kako se usluge finansiraju. , Socijalna zaštita se ne odnosi na rad sa „socijalnim slučajevima“ odnosno materijalno ugroženim osobama, njih koristimo svi mi u nekom momentu u životu, i bogati i siromašni, one su servisi podrške i stručne usluge koje omogućavaju da se podigne kvalitet života osobe.

Zakon je predvideo da se usluge finansiraju iz sredstava korisnika, trećeg lica ili budžeta Republike ili lokalne samouprave kada nema drugih izvora. Istovremeno građani koji nemaju sredstava da finansiraju usluge imaju pravo na besplatnu uslugu iz sistema socijalne zaštite odnosno da troškove finansira budžet. To je ono što se zove nivo socijalne sigurnosti i načelo socijalne pravde. Takođe država obezbedjuje kao finansijsku pomoć dodatak za tuđu negu i pomoć koji je u rasponu od 10000 do 29 000 dinara mesečno koji je namenjen upravo da porodice pokrivaju troškove usluga socijalne zaštite ili pomoći za svoje dete.

Iz ugla profesionalca i pružaoca usluge, moram reći da je moj stav da mora postojati kriterijum za finansiranje usluge. Odnosno, da porodice koje su socijalno ugrožene ne plaćaju troškove usluga dok one koje imaju sredstava za učešće u uslugama treba da isto snose kako bi se obezbedilo načelo socijalne pravde i da bi se usluge realizovale racionalno i ekonomično. Opština Kula finansira izrazito veliki broj usluga za decu sa smetnjama u razvoju i stara lica : Savetovalište za rani razvoj, Dnevni boravak, Stanovanje uz podršku, Domski smeštaj, Pomoć u kući, Lični pratilac deteta. U svim uslugama postoji sufinansiranje roditelja prema kriterijumima koje je odobrilo i upoznato je i nadležno Ministarstvo. U usluzi ličnog pratioca se tek sada govorilo o mogućnosti uvođenja sufinansiranja i to je naišlo na burne reakcije koje nisu potpuno opravdane, po meni.  Smatram da je naša lokalna samouprava jedna od retkih po visini ulaganja u socijalne usluge i imamo mrežu na kojoj nam mogu zavideti mnogo veći gradovi.

Razumem i osetljivost i potrebe porodica da imaju što manje troškove, ali sistem koji je veliki kao što je naš lokalni sistem usluga socijalne zaštite zahteva napore lokalne samouprave,   nas kao pružaoca ali i roditelja, to nije jednosmerna ulica.

Dakle plaćanje usluga je zakonito i opravdano, a visina učešća korisnika u ceni usluge zavisi od mogućnosti lokalne samouprave i sredstava na raspolaganju, ali i materijalnog stanja korisnika koje se ne uzima kao subjektivni stav korisnika nego kao egzaktan podatak. Napominjem da se za socijalno ugrožene korisnike uvek obezbeđuje dodatni regres cene iz lokalne samouprave.

Koliko je ova usluga važna roditeljima i deci i zašto? 

Usluga ličnog pratioca je izuzetno važna u sistemu socijalne zaštite kao mehanizam uključivanja deteta u zajednicu i rasterećenje roditelja u brizi i obavezama. Postoje jasne norme šta je usluga ličnog pratioca i koje poslove obuhvata, a iste je propisalo Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka I socijalna pitanja kroz Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. U tom smislu posao ličnog pratioca je pratnja deteta od kuće do škole, fizička pomoć u školi ili vrtiću u smislu toaleta, hranjenja, kretanja ukoliko se dete otežano kreće. Uloga ličnog pratioca nije podrška deteta u učenju i rad sa detetom na nastavi. Iako se često ovako shvata ovo je zloupotreba te usluge, jer je to posao pedagoškog asistenta ili nastavnika u školi koji nisu u nadležnosti sistema socijalne zaštite niti u nadležnosti lokalne samourpave.

Lični pratilac radi sa decom i van škole odnosno odvodi na igrališta, tretmane, priprema dete za školu, prati ga na različite sportske i druge aktivnosti. Upravo ova uloga koja je iz našeg ugla najvažnija za inkluziju deteta u život zajednice je neprepoznata kod samih roditelja.  Paradoks je da je ova usluga trebala biti potpuno iskorišćena tokom poteklog vanrednog stanja kada su deca imala najveću potrebu za podrškom, a kada smo anketirali sve roditelje izjasnili su se da im usluga nije potrebna jer je dete kod kuće. Dakle usluga je shvaćena kao deo rešavanja problema u sistemu obrazovanja a ne socijalne integracije deteta što je duboko pogrešno.

Čuli smo da je povod za sastanak bio trenutni prekid usluga ličnog pratioca kao i povećan broj zahteva za ovom uslugom u odnosu na planirane kapacitete, pa nas zanima koliki je broj zahteva podnet za ovu uslugu, ove godne? 

Formalno se zahtevi još uvek podnose i ne možemo reći koji je to ukupni broj zahteva koji će biti podnet do isteka roka, ali pretpostavljamo da može biti i iznad 30 zahteva.


Da li su roditelji zadovoljni rešenjem interresorne komisije?

Ne znam, morate pitati roditelje o tome čime su i koliko zadovoljni. Ja kao član Komisije moram reći da smo se uvek vodili interesima deteta, i čak u mnogim situacijama bili ne samo profesionalci koji poštuju pravila struke i ograničenja, već smo se vodili i ljudskim principima i uvek trudili da izadjemo u susret potrebama porodice i sva tri sistema.

Šta bi trebalo da znači to da će se u  narednoj godini interresorna komisija o odlučivanju o pravu na uslugu ličnog pratioca voditi isključivo aktuelnim zakonom, standardima i pravilinicima koje je donelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja?

Upravo ono što je i rečeno, a to je da će svi korisnici dobiti priznata prava na uslugu koja im je po stručnoj oceni komisije neophoda i najadekvatniji vid podrške. Komisija određuje potrebnu zdravstvenu, obrazovnu i socijalnu podršku detetu ili odraslom licu. To je stručno mišljenje o merama podrške koje su u najboljem interesu korisnika.  Komisija će raditi u svom mandatu da stručno mišlenje nezavisno od toga da li konkretna usluga postoji kao obezbeđena na terenu ili ne. Jer posao komisije nije da obezbedi uslugu, već da proceni potrebe korisnika prava i o istim odlučuje kao telo koje čine moram reći izuzetni stručnjaci u svojim oblastima.   Te neće biti zabune kome je potreban pedagoški asistent, kome podrška u nastavi, a kome lični pratilac deteta.