Jesen miriše na PEČENI KESTEN!

664

Jesen je godišnje doba koje obiluje brojnim ukusnim plodovima. Oktobar je mesec kada nas priroda svake godine podari ukusnim i slatkim plodovima kestena.

Izvor: pixabay.com

Kesteni ili maruni su izrazito zdravi plodovi koji obiluju skrobom. Postoje dve vrste kestena – pitomi kesten (Castanea sativa) i divlji kesten (Aesculus hippocastanum). Pitomi kesten je taj koji je jestiv i uveseljava naše nepce, dok se divlji koristi više u medicinske svrhe. Moćni mirisni pitomi kesten predstavlja prirodne izvore energije i zdravlja, tako neophodnih nam tokom ovih prvih hladnih dana. Takođe i njegov rođak, divlji kesten, iako nije za jelo, veoma je lekovit. Plodovi pitomog kestena čiste krv i jačaju imunitet, teško se vare, ali zato daju puno energije, jer sadrže mnogo ugljenih hidrata, belančevina, šećera, masti i celuloze. Stari narodi koristili su ih za jačanje organizma, dok su se u srednjem veku plodovi pitomog kestena upotrebljavali kao važna namirnica u ishrani siromašnih slojeva društva.

Poznato je da je rimski car Cezar naredio da se spale šume kestena na područjima koje je osvajao, samo da bi uništio izvor hrane domaćem stanovništvu. Njegovom mirisu na gradskim ulicama je zaista teško odoleti, ali ovaj plod ima vrlo bogatu nutritivnu i energetsku vrednost i zbog toga se preporučuje deci, sportistima, trudnicama i starijim osobama.

Kesten je bogat mineralima, vitaminima B-kompleksa, kao i vitaminima A i C. Oni se čuvaju prilikom kuvanja, jer plod štiti debela kora. Kesten sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magneziju, sumpor, hlor, bakar, gvožđe i mangan.

U poređenju sa drugim orašastim plodovima, kesten se razlikuje po tome što ima niži procenat masti, a viši procenat skroba, čak dvostruko više od krompira. Takođe, kesten je jedino orašasto voće koje sadrži vitamin C. Poput oraha i badema, kesten ne sadrži gluten.
Osim toga, kesten je neobično bogat folnom kiselinom, koja se obično nalazi u zelenom lisnatom povrću. Folna kiselina je neophodna za rast ćelija, sintezu DNK i normalan rad nervnog sistema. Unos hrane bogate folnom kiselinom povećava šansu za začeće, a tokom trudnoće omogućava pravilan razvoj fetusa.

Kesten je bogat izvor mono-nezasićenih masti, poput oleinske i palmitinske kiseline. Mononezasićene masti štite kardiovaskularni sistem i pomažu u snižavanju visine holesterola.

Kesten pomaže kod bubrežnih i stomačnih tegoba, a može se koristiti i za izbacivanje viška vode iz organizma. Uz to, deluje i protivupalno, pa je idealna namirnica za osobe koje pate od artritisa i reume. S obzirom da se teže vari, budite umereni prilikom konzumiranja kestena. Dobro je kombinovati različite načine pripreme ovog ploda, jer je pečeni kesten bogatiji vitaminima, a kuvani mineralima.

Izvor: pixabay.com

PEČENI KESTEN (recept)

Pečeno kestenje je jedno od nezaobilaznih jesenjih poslastica, koje i sami lako možete pripremiti kod kuće i uživati u ukusu, mirisu i energiji koju daju. Sve što vam je potrebno jeste kestenje, veći lonac sa poklopcem, nožić i vrlo malo vode. Svaki kesten zarežite vrhom nožića kako bi se lakše otvarali i čistili, ubacite ih u lonac (da dobro prekriju dno) i pecite na jakoj vatri oko 10 minuta.

Voda služi da barem dva-tri puta otkrijete kestenje i samo ih malo poprskate prstima umočenima u vodu – kako bi se oni lakše otvorili. Tada ih poklopite i nastavite peći, a potom isti postupak ponovite sve dok kestenje delimično ne pocrni barem s jedne strane. Često ih i prodrmajte u loncu kako bi se ravnomerno ispekli.

Nakon pečenja ih dobro zamotajte u kuhinjsku krpu kako bi se korica još lakše odvajala od ploda te ih tako ostavite da se malo prohlade kako se ne bi ispekli.

Ukoliko brinete za svoju liniju, kestenje možete skuvati jer će tako izgubiti deo skroba i dati više minerala od pečenog kestena.