Prepoznajte celijakiju na vreme

Da li znate da je više od 55 vrsta bolesti povezano sa glutenom?
Procenjuje se da se kod čak 97% osoba koje boluju od problema uzrokovanih glutenom, kao što su alergija, intolerancija na gluten ili celijakija, ne postavi prava dijagnoza.
Zapanjujuća je procena da na svakog dijagnostikovanog ide 7 nedijagnostikovanih osoba obolelih od celijakije, što dovodi do broja potencijalnih celijakičara na teritoriji Srbije koji se kreće između 35.000 i 70.000.

Šta je gluten?
Gluten je protein koji se nalazi u određenim žitaricama: ječmu, pšenici i raži. Uglavnom kontaminira i u ovsu (zobi) iako je to žitarica koja prirodno ne sadrži gluten. Osnovna uloga glutena u pripremi testa je njegova funkcija lepka. On daje testu elastičnost, rastresitost, bolje zadržavanje oblika i strukture, ali i utiče na podizanje testa.
Nalazi se u gotovo svim industrijskim proizvodima, pekarskim proizvodima, pivu, začinima, bombonama, čokoladama. Međutim, gluten se nalazi ne samo u hrani. Poznato je da ga upotrebjavaju farmaceutska i kozmetička industrija, te se nalazi često u pastama za zube, šamponima i proizvodima za negu kože, lekovima, ali je čest sastojak i u dekorativnoj kozmetici. Osobama koje su obolele od celijakije čak i minimalna količina glutena u ruževima i balzamima za usne može prouzrokovati zdravstvene smetnje.
Autoimune reakcije izazvane glutenom mogu se razlikovati od osobe do osobe. Neko ima slabije reakcije, dok se kod drugih javljaju ozbiljni problemi koji mogu narušiti stanje čitavog organizma.

Šta je celijakija?
Celijakija je doživotno neprihvatanje glutena u organizmu. To je bolest koju nazivaju i bolest sa hiljadu lica. Oboleli često imaju simptome koji su na prvi pogled nepovezani i ne ukazuju na bolest koja ima veze sa crevima.

Ali nisu samo creva ta koja su na udaru celijakiji.

Celijakija uzrokuje oštećenje crevnih resica koje može dovesti do njihovog zapaljenja i uništavanja osnovne funkcije, apsorpcije hranljivih materija, što dovodi do smanjene sposobnosti organizma da varenjem dolazi do vitamina, minerala, belančevina, ugljenih hidrata i masti iz hrane koju unosimo. Gluten zbog toga može oštetiti i druge organe i organske sisteme.

Kako se dijagnostikuje celijakija?
Postoje dva načina dijagnoze celijakije: analizom putem krvi i biopsijom creva. Najčešće se prvo rade tekstovi iz krvi, ali biopsija uspostavlja definitivnu dijagnozu.
Analize krvi mogu obuhvatiti analizu antitransglutaminazna antitela (anti-tTG) ili antiendomiozijalna antitela (EMA) i antiglijadinska antitela (AGA) koja se najčešće primenjuje prilikom dijagnoze celijakije kod dece do 3 godine starosti.
Biopsija podrazumeva uzimanje tkiva putem crevne biopsije koje se šalje na histopatološku analizu. Ukoliko nalaz pokaže atrofiju sluzokože tankog creva i povećane intraepitelne limfocite dijagnostikuje se celijakija.

Genetika i celijakija
Postoje i genetska testitranja koja mogu ukazati na prisustvo gena, ali takve analize ne potvrđuju samu bolest, već testiranje određenih gena služi da bi se dijagnoza celijakije isključila. Ukoliko se dokaže prisustvo gena HLA-DK2 i/ili DK8 to ne mora značiti da je osoba obolela od celijakije ili da će kasnije gen dovesti do razvoja celijakije.
Ovi geni se nalaze kod oko 25% svetske populacije, što ukazuje na to da svaka četvrta osoba ima rizik od obolevanja od celijakije, ali to ne znači da će ikada tokom života oboleti. Dakle, prisustvo gena ne znači dijagnostikovanje celijakije, već mogućnost da se celijakija u toku života može razviti.

Simptomi celijakije
U pomenutoj studiji nalazi se podatak koji ukazuje na postojanje čak 295 simptoma koji mogu ukazati na celijakiju. Ali, glavni simptomi koji su karakteristični za celijakiju i koji pomažu prilikom uspostavljanja anamneze su:

• Probavne smetnje – gasovi, dijareja, proliv, nadutost, mučnina sa povraćanjem, bolovi u stomaku, krvarenje, zatvor (najčešći kod dece obolele od  celijakije).
• Dermatitis, osipi, crvenilo kože, naročito Keratosis pilaris ili u narodu poznata kao ćureća koža, koja se javlja na predelima zadnjeg dela ruku, kao znak nedostatka masnih kiselina i vitamina A.
• Umor, malaksalost, nizak krvni pritisak, iscrpljenost.
• Druge dijagnoze autoimunih bolesti (lupus, psorijaza, multiple skleroze, reumatoidni artritis).
• Vrtoglavica, osećaj neravnoteže i drugi neurološki problemi.
• Hormonalna neravnoteža – kod žena menstrualne tegobe, neobjašnjiva neplodnost, smanjen libido, impotencija.
• Učestale glavobolje i migrene.
• Problemi sa zglobovima, kolenima, kukovima – kao što su  upale, otoci, bolovi, spontani prelomi. Problemi sa zubima.
• Promena raspoloženja, na primer anksioznost, depresija, razdražljivost.

Međutim, navedana studija je došla do statističkog podatka da 41% odraslih, a čak 60% dece kojima je dijagnostikovana celijakija nije imalo nikakve simptome.

Lečenje i terapija celijakije

Broj lekova kojima se leči celijakija je: nula. Jedini lek za celijakiju je izbegavanje glutena. Potpuno isključivanje glutena iz ishrane je jedina moguća terapija, jer i minimalne čestice glutena mogu izazvati imunološku reakciju.
Bezgutenska ishrana zahteva strogo pridržavanje pravila bezglutenske dijete i čitanje deklaracija na prehrambenim proizvodima. Jedno od pravila je adekvatno čišćenje zbog mogućnosti kontaminacije glutenom.

Najviše treba paziti na skrivena mesta glutena i namirnice za koje nikada ne biste rekli da sadrže gluten.  Za uvođenje u gluten free ishranu može vam pomoći lista proizvoda bez glutena.

Izvor: alargijaija.com