Kada je u pitanju zimnica mlade domaćice pronalaze razne izgovore. Neko se oslanja na računicu, kažu ne isplati im se. Druge se opet izgovaraju na manjak vremena, velik je to posao. Ali ima li šta lepše od tog zadovoljstva kad načnete teglicu pekmeza koju ste sami napravili. Ponos je to!
Što se tiče slane zimnice lako ćemo sa kalorijama, ali šta je sa slatkom? Zamislite doručak…miris domaćeg hleba i teglica džema od šljiva i čokolade…mmm. A tek u kombinaciji sa palačinkama. Recepata ima mnogo i svi su preukusni.
ŠLJIVA JE DRVO IZ FAMILIJE RUŽA
Potiče iz Azije. Danas se uzgaja oko 25000 vrsta ove popularne voćke. Bistrica, čačanka, stenli, valjevka, džanarika i okrugla ringlovka samo su neke od njih. Smatra se da je domaća šljiva nastala ukrštanjem džanarike i trnjine. Odlikuje je niska energetska vrednost. Na 100 grama ima svega 46 kalorija te se preporučuje u svakoj dijeti. Kada je u pitanju sastav šljiva baš ima šta da ponudi. U njoj se nalaze dragoceni beta karoten (provitamin A), vitamin C, B1, folna kiselina, natrijum, bakar, magnezijum. Sadrži čak i gvožđe te se preporučuje i kao lek za anemiju. Šljiva ima veliku upotrebu. Osim za domaći pekmez od šljiva, džem i marmeladu, najviše se koristi kao sirovina za pravljenje rakije šljivovice. Popularni su i sušeni plodovi, odnosno suve šljive koje su odličan lek za opstipaciju. One sadrže čak i više dijetetskih vlakana i mineralnih materija povoljnih za probavu nego sveži plodovi. Upotrebljavaju se i za kolače, ili kao nadev u knedlama.
OD KOJIH ŠLJIVA SE PRAVI NAJBOLJI PEKMEZ?
Birajte uvek najkvalitetnije, sveže i zrelo voće. Najlepše plodove odvojite za kompot i slatko. Što se tiče pravljenja pekmeza i konzerviranja generalno najbolja vrsta je madžarka. Područje Mačve je bogato ovom vrstom. Ona se naveliko izvozi u inostranstvo u suvom obliku. Nemaju svi plodovi iste osobine, recimo šljiva ranka se ne upotrebljava za konzervisanje, kompote i slatka. Ona ima košticu koja se ne odvaja od mesa ploda.
Ova vrsta je inače okrugla i veća od popularnih madžarki. Ipak, nije toliko dobra ako želite napraviti pekmez od šljiva. Džanarika je vrsta koja je veoma rodna. Okrugla je, a može biti žuta ili crvenkaste boje. Ona se najčešće upotrebljava za pečenje rakije šljivovice. Šljive madžarke odlično se slažu sa opojnim aromama ruma.
PEKMEZ OD ŠLJIVA IZ RERNE (RECEPT)
Potrebni sastojci:
- 5 kg šljiva
- 1 kg šećeraili 200 gr po kilogramu ( opet može i po ukusu )
- šerpa od 10 ili 12 litara, varjača, tegle, poklopci novi ili korišćeni ali bez ogrebotina, tepsija, krpe
Priprema:
Šljive dobro oprati. Povaditi koštice i stavljati u šerpu u kojoj će se kuvati. Na pola mere iscepanih šljiva pospite pola mere šećera. Preko ide ostatak šljiva, pa preko njega i ostatak šećera. Rerna nam se za to vreme zagrejala na 200 stepeni. Stavite u rernu, skroz dole. Dva sata se kuva na 200 stepeni, promeša se na pola sata. Posle dva sata smanjite temperaturu na 150, pa kuvajte još sat i po. Potrebno je oko tri i po sata do željene gustine.
Nekome će možda trebati manje, a nekome više vremena. Pazite samo da ne zagori i da tog safta ne ostane premalo, jer će se on dodatno zgusnuti kada se bude pekmez od šljiva hladio. Kada se pekmez skuvao otvorite rernu da se ohladi do 100 stepeni. Stavite tegle u pleh i poklopce i držite u rerni na 100 stepeni 15 – 20 minuta. Izvadite iz rerne, punite tegle i vratite u rernu na 100 stepeni još sat vremena, a može i malo duže. Kada izvadite iz rerne tegle sa pekmezom odmah ih tako vrele zatvarajte. Stegnite i ostavite da se ohlade. Čuvati na suvom i tamnom mestu do konzumiranja.