Važnost zdrave ishrane u svim dobima!

Verovatno ima od svega po malo.

Pre tridesetak godina kada industrija nije bila toliko razvijena i kada su ljudi u svojim domaćinstvima proizvodili više domaće hrane, nije se toliko govorilo o ovoj temi.

U tim godinama većina hrane se smatrala zdravom. Nije bilo toliko pesticida, toliko aditiva i industrijske hrane. Jelo se ono što se proizvelo u domaćinstvu i uglavnom kupovalo na pijacama. Dakle, moglo bi se reći da je većina hrane bila zdrava i samim tim su se svi hranili pravilno.

Pa šta nam se onda desilo? Zašto se danas toliko priča o zdravoj hrani i tome šta treba, a šta ne treba jesti?

Kada odete u prodavnicu dovoljno je da pogledate ponudu i da vam sve bude jasno. Zastupljenost raznoraznih proizvoda čiji nam je sastav nepoznat daje nam do znanja da je nove generacije potrebno edukovati kako bi načinili pravi izbor namirnica.

Deca i mlađi koji su rođeni u vreme ekspanzije raznih industrijskih proizvoda smatraju ih svakodnevnom potrebom, ne razmišljajući o njihovom sastavu i uticaju. Zato je neophodno voditi računa o ovoj  temi od samog detetovog rođenja.

Važnost zdrave ishrane kod beba

Uvođenje namirnica u ishranu bebe veoma je važna tema kada mališani napune otprilike 5 meseci. U ovom periodu se polako uvodi čvrsta hrana. Roditelji znaju da nije svejedno šta ćete bebi ponuditi u prvim mesecima života. Jako je važno da to budu namirnice koje se smatraju zdravim i neophodnim u ishrani.

Naravno da će se na meniju prvo naći povrće, voće i žitarice, a zatim i ostale vrste hrane poput mlečnih proizvoda i mesa. Svako ko ima priliku da kupuje organske namirnice ili da ih po mogućnosti sam proizvodi, u današnje vreme je na dobitku.

Osim što bi namirnice trebale biti što prirodnije, važno je da bude zastupljena i raznovrsnost tokom svakodnevnih obroka.

Ukoliko na ovaj način formirate zdrave navike u ishrani, one će se zadržati i tokom odrastanja, a  sigurno će se odraziti i na dobrobit celokupnog zdravstvenog stanja.

Formiranje zdravih navika na predškolskom i školskom uzrastu

Odlaskom u kolektiv i okruženje vršnjaka, u životu deteta se menja mnogo toga, čak i na planu ishrane. Bez obzira da li je u pitanju vrtić, škola ili dečiji rođendan, javljaju se novi izazovi kojima je teško odoleti.

Svesni smo da bez obzira koliko je čvrst temelj zdrave ishrane, grickalice, slatkiši i ostali proizvodi u društvu vršnjaka postaju veoma primamljivi. Da li će im deca odoleti? Pa, teško. Pojedinci možda i hoće, ali većina ipak voli ukus industrijske hrane koja se ne smatra zdravom.

Treba li im braniti? Striktna zabrana često može dovesti do kontraefekata i još gorih posledica, od povremenog zaslađivanja nezdravom hranom.

Možda je ipak rešenje u zdravom temelju i povremenim dopuštanjem da se deca opuste, zaslade i zadovolje svoju dečiju potrebu. Uostalom svi smo bili deca. Znamo kakav je osećaj kada se ispred nas nađe čokolada, zar ne?

Nismo pristalice nezdrave hrane, samo smo realni da joj je teško odoleti u najranijim godinama odrastanja.

Šta će deca u periodu razvoja jesti zavisi i od toga šta ćete im spakovati za užinu u školi. Budimo realni, koliko dece umesto grickalica ili peciva ponese voće? Još uvek veoma mali broj. Zato se sve više o ovoj temi govori i u okviru školskog sistema, jer za posledicu imamo sve veći broj gojazne dece.

Zdrava ishrana kao način života odraslih ljudi

Odraslo doba bi trebalo da se smatra godinama zrelosti, odnosno zrelog i zdravorazumskog razmišljanja kada je u pitanju upražnjavanje zdravih navika.

Pridržavamo li se svi toga? Naravno da ne. Opet se vraćamo na temelje koje su nam postavili roditelji još u detinjstvu i učili nas zdravoj ishrani.

Oni koji to imaju u svom iskustvu kroz ceo život će ih praktikovati. Neko će to činiti pravilnim izborom namirnica u prodavnici. Drugi će se možda odlučiti za samostalnu proizvodnju zdrave i organske hrane. Izbor je lična stvar, važno je samo da je izbor načinjen.

Gde je tanka granica između zdrave ishrane i patologije?

Kada smo otišli zaista predaleko kada je zdrava ishrana u pitanju? Da li uopšte postoji ”predaleko” kada je reč o ovoj temi ili je sve dozvoljeno samo zato što je zdravo?

Razmišljanje na ovu temu kao da nema kraja. Sa jedne strane je odlično kada neko živi zdrav život i jede samo zdravu hranu. Ali se postavlja pitanje da li preteruje? Da li to znači da jede samo biljke, samo živu hranu ili kombinuje namirnice?

Sigurno ste čuli da postoje dijagnoze koje se vezuju za poremećaj ishrane. Kada se dolazi do njih? Gde je ta granica?

Svaki laik bi rekao da je granica pređena onda kada ima posledica po zdravstveno stanje. Nije dovoljno jesti samo voće i povrće, neophodni su i proteini i drugi sastojci u ishrani koji doprinose pravilnom funkcionisanju organizma.

Imajte na umu da svi oni mogu biti zdravi oblik ishrane. Za zdravu ishranu se ne vezuje samo zelena boja. Ako niste sigurni gde je granica i ne želite da je pređete posavetujte se sa stručnim licima kako da se hranite zdravo i ostanete zdravi.

Važnost edukacije

Ako ste kampanje o ovoj temi do sada smatrali dosadnim i nepotrebnim, nadamo se da ste sada promenili mišljenje.

Stavite se u cipele male dece koja odu u prodavnicu i ostanu bez daha od šarenih omota raznih slatkiša. Naravno da im ne mogu odoleti. A kako ćete im objasniti da nisu najzdraviji izbor? Teško, pogotovo na mlađem uzrastu.

Zato ih treba učiti i govoriti na ovu temu sve više, jer je nažalost sve manje zdrave hrane u izobilju. Da bi znali ceniti je i birati kvalitetno, tome ih treba naučiti. Uostalom, odrasli su im i oduzeli privilegiju da se hrane isključivo zdravo. Sada je na drugim odraslima da im tu mogućnost ponude.

A šta je sa bakama i dekama?

Naše bake i deke su imale mogućnost da temelje zdrave ishrane formiraju pravilno, jer drugo nisu ni imali. Zar nisu imali sreće?

Svakako da jesu. Na kraju krajeva nisu morali ni da misle i govore o tome u vellikoj meri. Hrana se uzgajala u izobilju. Često se nije ni prala, već su najslađe voćke bile pojedene još na drvetu.

Međutim u današnje vreme ni oni nisu imuni na ukus grickalica i slatkiša. Itekako su im primamljivi, a sigurno da vole pojesti i testo od belog brašna ili ukusan burek.

Bez obzira na njihove godine i oni bi trebali voditi računa o tome šta će pojesti. Svaka uneta namirnica utiče na celokupno zdravstveno stanje i može doprineti pogoršanju ili poboljšanju mnogih hroničnih bolesti sa kojima se bore.

Nadamo se da vas je ova tema naterala da razmišljate o svom narednom obroku. Šta će se kod vas naći na meniju za užinu? Voće ili grickalica?

Šta ćete detetu spakovati za užinu u školi? Čips ili bananu? Razmislite!

Budite odgovorni i deci ponudite mogućnost da se hrane što zdravije. Pustite ih da budu deca, ali deca koja znaju šta je dobro i kada je dosta.

U početku je to zaista teško objasniti, ali svaki trud se na kraju isplati, a posledice su dugoročne. Teško da se dobit može postići bez bilo kakvog ulaganja. Tako je i sa formiranjem zdravih navika u ishrani.