Ruska književnost koju volimo – klasici koji se brzo čitaju

138

Poznavaoci i ljubitelji ruske književnosti rado se upuštaju u čitalačku pustolovinu i ne zaziru od mnogobrojnih stranica romana. Opšte je poznato da su neka od najznačajnijih dela napisana na ruskom jeziku ujedno i najobimnija u svetskoj književnosti.

Počev od Tolstojevog „Rata i mira“, preko sage „Braća Karamazovi“ Fjodora Dostojevskog do Šolohovljevog „Tihog Dona“ – u ruskoj literaturi čini se da i nema dela koja se mogu pročitati za jedan dan. Ipak, ukoliko tek pravite prve korake u otkrivanju ruske književnosti, čitanje ovih reprezentativnih dela može biti zahtevan i izazovan zadatak.

Zbog toga smo izdvojili nekoliko, po broju stranica nevelikih dela, kojima možete započeti istraživanje ruske književnosti. Veoma je važno da pronađete kvalitetan prevod – samo tačan prevodilac za ruski jezik može da prenese lepotu književnog dela i ideje koje ono nosi.

Jednom kad upoznate suptilne poruke ruskih autora, ni hiljade strana proze neće predstavljati težak poduhvat, već istinsko uživanje.

Gogoljeve priče

Kratke priče ruskih stvaralaca mogu da budu odlična prva stepenica u upoznavanju Rusije i njene literature. Ako ne volite duže narative ili jednostavno nemate dovoljno vremena da se posvetite ovakvim formama, novele i priče su dobra alternativa. Započnite otkrivanje ruskih klasika odabranim pričama Nikolaja Gogolja.

„Šinjel“, „Nos“, „Portret“, „Ludakovi zapisi“, „Rim“ – samo su neki od naziva Gogoljevih priča koje pre svega govore o večitom sukobu dobra i zla. Čitaocu se otkriva petogradski svet 19. veka, ljudi, njihove navike, lične težnje, želje i borbe. Gogolj slika život verno i sa puno dubine u svojim pričama, uvek koristeći dozu specifičnog humora. Pošto se „naviknete“ na jedinstven Gogoljev stil, možete se posvetiti ozbiljnijem proučavanju njegovog dela i čitanju romana „Mrtve duše“.

Čehovljeve novele i drame

Anton Pavlovič Čehov ostaće zapamćen u svetskoj literaturi kao vrhunski dramski pisac i predstavnik impresionističke drame. U svojim novelama i dramskim komadima, Čehov je negovao prepoznatljiv lirski ton, zbog čega je njegov doprinos, pogotovo dramskom stvaralaštvu, nemerljiv.

„Dama s psetancetom“, „Tuga“, „Debeli i mršavi“, „Šala“, „Maska“ i „Orden“ – ako ne znate odakle da počnete, ove priče daju sjajan uvid u Čehovljevu poetiku. Obojene posebnim sentimentom, protkane intrigrantnim i suptilnim smislom za humor, pripovetke iz obimnog opusa Antona Pavloviča Čehova potpuno će vas opčiniti.

Ako volite pozorište, ali i čitanje dramskih tekstova, komadi „Ujka Vanja“, „Galeb“ i „Tri sestre“ moraju se naći na vašoj listi za čitanje, takođe.

Zapisi iz podzemlja, Dostojevski

Poznat po romanima „Zločin i kazna“, „Braća Karamazovi“ i „Idiot“, Fjodor Mihailovič Dostojevski se ubraja u najznačajnije pisce ne samo ruske već i svetske književnosti. Da biste dovršili čitanje većine njegovih dela potrebno je dosta vremena. Ipak, to ne znači da treba da budete uskraćeni za sve one dragocene poruke i pouke skrivene iza njegovih redova.

Zapravo, jedan od najrevolucionarnijih romana koje je Dostojevski napisao ima manje od 500 stranica. U pitanju je delo „Zapisi iz podzemlja“ u kom se iz perspektive neimenovanog pripovedača govori o odbacivanju života. Glavni junak se odriče poznatih normi i izoluje se pod zemljom. Prema mišljenju književnih kritičara ovo delo je jedan od prvih egzistencijalističkih romana.

Smrt Ivana Iljiča, Tolstoj

Iako je na svetskoj književnoj mapi upisan kao autor neponovljivih dela poput „Ane Karenjine“, „Vaskresenja“ i „Rata i mira“, Lav Nikolajevič Tolstoj zavređuje još jedno bitno mesto – kao pisac novela. Naime, čuveni tvorac sage o grofici Karenjinoj pisao je i pripovetke među kojima je najpoznatija „Smrt Ivana Iljiča“. U ovom zanimljivom i pomalo tužnom preispitivanju smisla života, u raščlanjavanju života bez smisla, Tolstoj svedoči o Ivanu Iljiču, čoveku koji je ravnodušan prema svom životu.

Iznoseći promišljanja čoveka na samrti, Tolstoj se zapravo bavi egzistencijalnim pitanjima i večitom temom – šta se dešava posle smrti? Kao i u drugim njegovim delima u prvom planu su večite borbe čoveka, s tim što su u ovoj pripoveci sažete i sabijene u kraćoj formi i posebnom ključu. Veliki emocionalni upliv i potresnost su neizostavni pratioci priče o Tolstojevom Ivanu Iljiču.

Evgenije Onjegin, Puškin

„Evgenije Onjegin“ je za savremenog čitaoca neobična, a za Aleksandra Puškina prepoznatljiva forma – roman u stihu. Napisan upečatljivim Puškinovim poetskim stilom, roman o ruskom plemiću i danas fascinira čitalačku publiku širom sveta. Pripovedajući o ljubavi Onjegina i Tatjane, ali i o prilikama u ruskom društvu 19. veka, ovo delo nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Svojim nesvakidašnjim životnim izborima, naslovni junak romana pokreće u čitaocu brojna pitanja o protraćenom talentu, izgubljenim potencijalima i ljubavi.

Ukoliko vam se dopadne narativ u stihu, Puškinovo stvaralaštvo će biti pravo osveženje – tu su „Boris Godunov“, „Cigani“, kao i veliki broj bajki za decu zasnovanih na raskošnom ruskom folkloru.

Mi, Zamjatin

Za ljubitelje naučne fantastike i distopijskih romana, na popis vrednih ruskih dela koja se mogu pročitati za kratko vreme dodajemo i roman Jevgenija Zamjatina „Mi“. Premda nije napisan u epohi u kojoj su stvarali Dostojevski, Čehov i Tolstoj, roman „Mi“ se definitivno ubraja u ruske klasike zbog svog doprinosa svetskoj literaturi.

Naime, reč je o jednom od prvih distopijskih romana ikada napisanih, koji se uz to navodi i kao glavna inspiracija Džordža Orvela za roman „1984“. Objavljen je dvadesetih godina prošlog veka, a govori o neobičnom totalitarno uređenom društvu, tzv. Jedinstvenoj državi.

Predstavljajući život u budućem vremenu Iks, Zamjatin pripoveda o ljudima bez emocija, koji mogu da operišu osećanja i budu „besprekorno srećni“, ali samo prema matematičkom proračunu. Priču o ovom svetu čitalac saznaje od glavnog antijunaka, mladića koji nosi „ime“ D – 503. On živi u stanu sa prozirnim zidovima, sledeći slepo organizaciju ne samo posla, već i ljubavnog života.

Neobičan Zamjatinov koncept nije bio samo Orvelova inspiracija. Smatra se da je nadahnuo i Hakslija da napiše „Vrli novi svet“, kao i mnoge druge autore distopijske fantastike 20. veka.

Pseće srce, Bulgakov

Još jedna „prečica“ do klasične ruske književnosti je roman Mihaila Bulgakova „Pseće srce“. U delu se pripoveda o poznatom naučniku koji je sproveo uspešan i kontroverzan eksperiment – psu presađuje testise i i hipofizu mrtvog čoveka. Međutim, eksperiment se izmiče kontroli, a čitalac dobija fascinantnu alegorijsku priču o komunističkoj revoluciji i njenom neuspelom pokušaju da se promeni čovečanstvo.

Nakon čitanja ovih dela svakom čitaocu postaje jasno da romaneskne strukture ruskih pisaca, čak i kada su ispričane i napisane na manjem broju strana zahtevaju duboku pažnju. Međutim, kad potražite odgovore na velika životna pitanja u ruskoj književnosti, nema sumnje da ćete biti nagrađeni vrhunskim idejama.

Srbijanka Stanković