O detaljima mera koje se sprovode povodom ovog problema, ali i pričama koje su aktuelne među malobrojnim građanima govorio je predsednik opštine Damjan Miljanić i njegovu izjavu prenosimo u celosti:
„Letnji meseci i visoke temperature potencijalno jesu rizični momenti gde može doći do požara ili u atarima ili na smetlištima, između ostalog i na „Lapošu“. Svake godine, kada je reč o atarima, Štab za vanredne situacije, zajedno sa dobrovoljnim vatrogasnim društvima i poljočuvarskom službom, dakle sa svim nadležnim službama, se priprema za ovaj period godine i to je do sada, mogu reći, odlično funkcionisalo. To je jedan veliki sistem koji se koordinira i iz opštine i iz vatrogasne jedinice i nije bilo, na sreću, većih šteta. Dešavalo se da izbiju požari, naravno, zbog temperature i raznih drugih činioca, ali bez nekih većih šteta. Što se tiče požara na ovoj deponiji, dva ili tri puta su se desili požari ove godine, i to nisu bili požari koji su komplikovani, a to je slučaj kada dolazi do paljenja deponije iznutra. To su površinski požari koje izaziva visoka temperatura ili to urade neodgovorni pojedinci koji, jednostavno, otvorenim plamenom ovde sprovode neke aktivnosti i time izazivaju požar. Komunalno preduzeće koje upravlja ovom deponijom prepodne uvek ima radnika koji nadgleda aktivnosti koje komunalna vozila sprovode. Nadzor je takođe prisutan i poslepodne i već nekoliko zadnjih godina, tačnije od 2018. godine, postavljene su kamere za video nadzor. Naravno da se pri izbijanju požara veoma brzo interveniše i sanira, ali zbog same lokacije deponije je činjenica da se tu nalazi dosta zapaljivog materijala, zbog čega požari nekada zahtevaju i višednevno gašenje. Na sreću, nismo imali klasičan požar na deponiji, a to znači da dođe do samozapaljenja u dubini deponije, kada je veoma teško gasiti požar. Sinoć je bio jedan požar, saniran je dosta brzo zahvaljujući brzoj reakciji vatrogasaca i radnika „Komunalca“. Nije bilo potrebe da se angažuje dobrovoljno vatrogasno društvo iz Ruskog Krstura, koje se uvek odazove kada je pomoć potrebna. Zabrinutost građana naravno da postoji, ali ponavljam da se radi o požarima koji se veoma brzo saniraju. Kada se deponije zapale, to su komplikovani požari koji traju po nekoliko dana, ali ovde su dosta dobro sanirane. Postoji nadzor i prati se situacija, ali jednostavno je jako teško ako dođe do samozapaljenja, jer je to veoma teško preventivno sprečiti. Sve ukazuje na to da za prošli požar odgovoran ljudski faktor, ali mi se trudimo da posledice svedemo na minimum. Kada je o ekološkom aspektu reč, podsetiću vas da je opština Kula jedna od deset opština u Srbiji koja svake nedelje vrši merenje zagađenosti vazduha i to u samom centru grada, a ne na periferiji. Ta merenja su javna, dostupna i onda me malo čudi kada neko olako licitira sa pojmovima „katastrofa“ i tako dalje. Svi ti podaci su zvanični, rade stručne službe i koristi se najsavremenija oprema, a građani slobodno mogu da imaju uvid u kvalitet vazduha, koje objavljuje opština, kao i lokalni mediji. Naravno da zabrinutost građana zbog stuba dima i potencijalne štete postoji ali svaki taj požar se brzo ugasi. Ova deponija na „Lapošu“ godinama nije imala nijedan ozbiljniji požar, a ove godine su se desila dva požara, ali to je opet neka redovna situacija. Sada je sezona radova u polju, veliki broj ljudi se kreće atarom i to je teško sve ispratiti, te se često u polju dešavaju požari jer pojedinci pale strnjiku, ali sve se to ipak kontroliše, a čak dobijamo i satelitsku sliku i odmah se registruje gde se vrši paljenje. Poljočuvari su na terenu, a najbolji pokazatelj njihovog rada je broj kazni koji napišu za izazivanje požara u atarima. Vatrogasne jedinice su takođe opremljene za reagovanje, saradnja sa dobrovoljnim vatrogasnim jedinicama je na visokom nivou i mi smo jedna od opština koja izdvaja dodatna sredstva za njihovo opremanje. Podsetiću vas da je u Ruskom Krsturu potpuno novi kamion, da su većina vozila remontovana, da je jedno vozilo kupljeno za potrebe društva u Kuli, tako da i ta dobrovoljna vatrogasna društva izuzetno pomažu u tom poslu. Naravno, nosilac celog posla je profesionalna jedinica koja je i najstručnija za taj deo, a sve se koordinira iz Štaba za vanredne situacije. Spomenuo sam i momenat vezan za atare, jer ova deponija jeste u ataru i potencijalno predstavlja tu vrstu opasnosti. Inače, samim projektom predviđeno je da ovde bude transfer stanica, dakle jedna moderna deponija koja će deo otpada selektirati, a ostatak će biti odvežen na regionalnu deponiju. Opet bih podsetio da je regionalna deponija o kojoj se pričalo dvadeset godina, projekat u kom aktivno učestvuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i koje je opredelilo sredstva, konkretno preko 30 miliona eura. Urađena je projektna dokumentacija u prošloj godini, registrovana je zajednička firma sa sedištem u Somboru, koju, sem Sombora, čine još Apatin, Odžaci, Bač i Kula sa svojim udelima u toj firmi. Ta regionalna deponija treba da počne veoma brzo da se gradi, a samim tim bi značilo da sve deponije u kulskoj opštini prelaze na drugi režim, a to je režim transfer stanica. U Liparu je već pre par godina zatvorena deponija i tu se ne odvozi smeće, sem lokalnog smeća i građevinskog šuta. Slično je sa deponijom u Kruščiću, koja je takođe zatvorena i koja će biti potpuno sanirana ove godine. Radovi su već krenuli i očekujemo da ćemo ih negde do 15. jula završiti, čime će ova deponija biti potpuno sanirana. Sledeći potez je zatvaranje deponije u Ruskom Krsturu, koja se nije koristila jedno vreme pa je onda opet vraćena u upotrebu. Od ove godine je zatvorena, zato što hoćemo da je saniramo, te će se smeće i iz Kruščića i iz Ruskog Krstura dovoditi na ovu deponiju, koja je i previđena da bude glavna deponija. Ostaju tri glavne deponije: Kula, Crvenka i Sivac, koje će doživeti transformaciju u tranfer stanice. Ogromni radovi predstoje u narednih nekoliko godina, ali je već dosta toga i urađeno jer, kao što sam rekao, tri deponije su već zatvorene. U Novoj Crvenki veći deo nekadašnje deponije je saniran i to jeste jedan deo jednog velikog posla. Kada je o glavnoj temi reč, a to je deponija „Lapoš“, „Komunalac“ svaki dan prati razvoj situacije i dodatno vodi računa, a samim tim i veoma brzo reaguje. Sinoć, po izbijanju požara, ja sam došao posle nekih pola sata na deponiju, gde sam zatekao radnike „Komunalca“, kao i direktora, i svi su bili tu. Požar je već za nekoliko sati saniran, za razliku od prošlog puta kada je požar bio nešto komplikovaniji i zahtevao je veće i duže angažovanje, ali je i taj deo posla dobro urađen.
„Jedno od stvari koje je nadležno ministarstvo pokrenulo je jedna sjajna stvar i ono što je odlika ministarstva u ovom mandatu je brzo rešavanje problema. Ranije je u raznim programima raznih vlasti bilo da se obezbeđuju sredstva za uklanjanje deponija i tu se negde priča završavala. Ovo ministarstvo je imalo jedan racionalan i aktivan pristup tome i ne samo da su obezbedili sredstva i ove i prošle godine za uklanjanje i saniranje deponija nego su i, nakon završetka radova i pregleda kvaliteta istih, obezbedili bežičan video nadzor i napajaju se solarno. Isto tako, imamo situaciju i sa aplikacijom koja na najpraktičniji način omogućava svakom građaninu da pošalje sliku svakog ekološkog problema koji primeti i da uz to navede neki komentar, ako je potreban, i to se odmah procesuira i ministarstvu i ekološkoj inspekciji ovde u Kuli, kao i meni kao predsedniku opštine. Postoje nedeljni i mesečni izveštaji i svaki od tih predmeta moraju biti rešeni u odgovarajućem periodu. Naravno, to zavisi od vrste problema jer uklanjanje smeća se rešava odmah, dok se komplikovaniji predmeti rešavaju u dužem periodu. To je jedna dobra stvar i opština Kula je jedna od deset opština koja je u tom sistemu od decembra meseca, dok će ubrzo sve opštine ući u tu priču. Ta aplikacija je dobra stvar koju koristi dosta građana i ja često dobijam izveštaje o problemima i o rešenjima koja nedugo zatim uslede, bilo da je u pitanju neka kazna ili rešavanje problema.“