Cene stanova u Srbiji – aktuelni trendovi na tržištu nekretnina

Potražnja za nekretninama se i te kako povećala, uprkos tome što je stambeni kvadrat na pojedinim lokacijama u Srbiji drastično dobio na vrednosti. Velika je ponuda kuća, stanova i vikendica, a sve je više i investitora koji grade nove stambene objekte. Za zainteresovane kupce koji su se nadali padu cena, eksperti nemaju baš dobre prognoze. Premda banke nude sve povoljnije uslove za podizanje stambenih kredita, male su šanse da se cene stanova “vrate na staro” ili da dođe bar do blagog pojeftinjenja, pre svega zbog poskupljenja građevinskih materijala.

Istraživali smo kako se kreću cene stanova širom zemlje, kao i aktuelne okolnosti na tržištu nekretnina. Pročitajte.

Kako se kreću cene stanova?

Čini se da je glavna i više od dve godine aktuelna vest da cene stanova u Srbiji rastu. Iako su pojedini stručnjaci iz oblasti nekretnina prognozirali pad cena nakon vanrednog stanja na proleće 2020. godine, činjenica je da je nakon tog kratkog zastoja dinamika nastavila istim tempom. Stambeni kvadrat (kao i kvadrat poslovnog prostora) poskupljivao je iz meseca u mesec, što je dovelo do nekih enormno visokih cena stanova, naročito na atraktivnim lokacijama.

Nekretnine u prestonici prednjače na tržištu, pa je prosečna cena po metru kvadratnom oko 2.100 evra. Naravno, cenu diktira lokacija, pa su tako stanovi u strogom centru grada, na Obilićevom Vencu, Dorćolu i Vračaru znatno više. Primera radi, za stan na Dorćolu treba izdvojiti oko 2.900 evra po kvadratu, što je čak 20% viša cena u odnosu na prethodnu godinu. Slična situacija je i sa stanovima na Vračaru, gde je zabeleženo poskupljenje od nekih 13% i stambeni kvadrat košta oko 2.700 evra.

Poseban luksuz predstavlja kupovina stana u novom kompleksu Beograd na vodi, gde cena kvadrata iznosi oko 3.400 evra. Inače, kada je u pitanju novogradnja Beograd, investitori biraju prestižne lokacije i ulažu u kvalitetne građevinske materijale, čime se opravdava cena kvadrata.

Pored prestonice, rast cena zabeležen je i u drugim većim gradovima širom zemlje. Tako je u Nišu prosečna cena kvadrata oko 1.200 evra, u Novom Sadu oko 1.800 evra, a u Kragujevcu oko 930 evra. Među atraktivnijim lokacijama su i Zlatibor i Kopaonik, gde se cene apartmana kreću oko 1.700 evra po kvadratu.

Velika ponuda nekretnina, ali velika i potražnja

Uprkos visokim cenama i njihovom konstantnom rastu, zanimljivo je da je tržište nekretnina doživelo pravi procvat u protekle dve godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo u maju 2022. godine izdato je 2.349 građevinskih dozvola, što je 17,4% više u odnosu na isti period prošle godine. Od ukupnog broja izdatih dozvola u maju čak 80% odnosi se na zgrade, a prijavljena je izgradnja 3.680 stanova sa prosečnom površinom od 70 m2.

Najveća građevinska aktivnost je u Beogradu, ali ne zaostaje ni Raška oblast, gde se nalazi poznati planinski centar Kopaonik, kao i oblast Mačve, Srema i Južnog Banata. Veliku ponudu stanova prati i značajna potražnja. Premda su cene dodatno skočile zbog ukrajinske krize, sve je više zainteresovanih kupaca, kako za novogradnju, tako i starogradnju i kuće. Mnogi investitori ne odobravaju da se stanovi u izgradnji prodaju preko stambenih kredita, tako da se većina stanova već tokom izgradnje rasproda za gotovinu, po nešto nižim cenama.

I dok se čeka izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za drugi kvartal 2022. godine, evidentirano je da je u prvom kvartalu investiranje u nekretnine u Srbiji dostiglo rekord. Naime, samo u prva tri meseca tekuće godine u stanove je uloženo čak 1.6 milijardi evra, što je 23,1% više u odnosu na isti period 2021. godine.

U istom izveštaju RGZ navodi da je samo na teritoriji prestonice sklopljeno 6,6% više kupoprodajnih ugovora nego u prvom kvartalu prethodne godine. U Kragujevcu je zabeležen rast od 11,1%, u Novom Sadu 13,7%, a u Nišu je bilo čak 20,5% više kupoprodajnih ugovora.

Kupovina vikendica i dalje aktuelan trend

Jedan od aktuelnih trendova na tržištu nekretnina koji ne jenjava je svakako kupovina vikendica i kuća na periferiji. Eksperti su saglasni da se interesovanje za kuće u vikend naseljima, odmaralištima i selima javilo za vreme vanrednog stanja na proleće 2020. godine. Samo prošle godine prometovano je 105 vikendica, a najveća je potražnja za kuće na Fruškoj gori, pored reka i na planinama.

Trend rasta cena nije zaobišao ni vikendice, pa su tako, na primer, na Fruškoj gori kuće poskupele za trećinu u odnosu na 2021. godinu. Najniža cena po kojoj se vikendice prodaju je 5.000 evra, ali je mnogo više oglašenih kuća na prodaju za 10.000 evra. Uglavnom se radi o nekretninama koje zahtevaju dodatna ulaganja i imaju kvadraturu od 40 m2 do 60 m2. Najskuplje plaćena vikendica u 2021. godini nalazi se na Kopaoniku i njena cena je iznosila 600.000 evra.

Ima li naznaka pada cena?

Premda se izvestan period polemiše o tome kako su cene stanova odavno premašile svoj vrhunac, eksperti su uzdržani po pitanju predviđanja pada cena. Većina smatra da pojeftinjenje ne treba očekivati, jer su građevinski materijali poskupeli za čak 30%. Takođe, ne treba zaboraviti da velika potražnja samo podstiče dalji rast i da nema naznaka da će se to promeniti, bar ne u narednom kvartalu.

S obzirom da banke nude povoljne uslove za stambene kredite, naročito za kupovinu prvog stana, sve se više ljudi rešava na ovaj korak. Pritom, odnos keš i kreditnih kupaca i dalje nije ujednačen – mnogo je više onih koji stanove kupuju za gotovinu, bilo da je reč o stambenim jedinicama u izgradnji ili onim u već izgrađenim zgradama. U svakom slučaju, kupoprodajna dinamika na tržištu je održana i to je jedan od razloga što prognoze o pojeftinjenju nekretnina izostaju.

Na kraju, izvesno je da je građevinska aktivnost na teritoriji Srbije u porastu i da interesovanje za kupovinu stanova i kuća ne jenjava uprkos visokim cenama. Da li će doći do stagnacije cena i prodaje ostaje samo da se nagađa.

Izvor: Magazin Topličanka