Probuđeni div iz srca Bačke

913

Kada se kaže Kula, sigurno je to da je jedna od prvih asocijacija Hajduk. Klub sa višedecenijskim superligaškim iskustvom, kao i sa iskustvom igranja u Evropi, prestao je da postoji 2013. godine. Šok i neverica među ljubiteljima fudbala i „ponosa ravnice“ preovladao je, a skepticizam da više ništa neće biti kao pre nije jenjavao. Ipak, par godina kasnije neki novi „Hajduk“ se pojavio, ali obitavanje u područnom rangu nije zadovoljilo fudbalske apetite. Nedostatak ideje, volje, kao i nepostojanje neke konkretne energije, učinili su da „Hajduk“ bude zabetoniran u, najviše, petom rangu.

Ipak, kako se kolo sreće neprekidno okreće i kako kišni oblaci ne mogu da budu konstantni nigde, pa ni u svetu fudbala, tako je i u „Hajduku“ počela da se menja situacija nabolje. Agilnost u sprezi sa konkretnom podrškom lokalne samouprave učinili su to da je „Hajduk 1912“, kako je sada zvanično ime kluba, dođe do srpskoligaškog karavana. Kako stanje na tabeli nije išlo u prilog „belima“, činilo se da je selidba u rang niže izvestan scenario. Ipak, ljudi u „Hajduku“ nisu tako mislili.

Ono što je započeto, sada će imati i svoj nastavak. Naime, nakon besplatnog ulaza, vraćanja na stabilne osnove omladinske škole, „Hajduk“ je, zahvaljujući pozitivnom ishodu, ostao u Srpskoj ligi Vojvodina. I-ne planira da se tu zaustavi. Ozbiljni planovi, ozbiljne ideje i ozbiljna vizija upereni su ka napretku „Hajduka“ u svim sferama, a naročito u ligaškoj sferi. Trenutni prioritet jeste formiranje kostura prvog tima, a zatim i eventualni napad na Prvu ligu Srbije. Klub je stabilizovan, te neki novi vetrovi duvaju na stadionu „Milan Sredanović“. Vetrovi koji vraćaju ovaj klub sa višedecenijskom tradicijom na pobedničke staze. Superligaški povratak? Da, moguće je. „Hajduk“ na kolenima? Više nikad.

M.Delibašić