Kratka istorija krofni – da li znate odakle potiču?

99

Krofne - savršen spoj mekanog testa i preliva koji se prosto tope u ustima. Verujemo da bi ovaj opis krofni potpisala većina vas, pa stoga ni ne čudi što je ovaj slatkiš jedan od omiljenih dezerata širom sveta.

krofne recepti

Iako su danas omiljena užina policajaca u Americi, čest odabir kao dodatak uz poklon za najboljeg prijatelja, poslastica u kojoj uživaju mališani u Kini, Evropi, Brazilu i na drugim meridijanima, da li ste znali da su prve krofne imali prilike da isprobaju ljudi u Antičkoj Grčkoj i Rimu?

Svakako veoma zanimljiv podatak, ali pre nego što se prepustimo priči o istorijatu ove poslastice, zašto i sami ne biste probali najbolje krofne u Beogradu, te uvideli dokle su danas dogurali majstori za krofne i kako one izgledaju.

Veganski kolač možda pripada super hrani zbog svih sastojaka od kojih je sačinjen, dok će krofne za vas biti pravi guilty pleasure..

Sa svime je u životu potrebno praviti balans, tako da sebi uprkos zdravom načinu života koji praktikujete, možete povremeno dozvoliti odstupanja – krofne su idealne u tom pogledu!

Hajde da se sada vratimo istorijatu krofni i da vidimo kako se ova poslastica vremenom menjala.

Gde su nastale prve krofne?

Mnogi mitovi, legende, ali i istinite priče dolaze nam još iz antičkog perioda i dve tada najveće civilizacije – Stari Rim i Stara Grčka. Smatra se da čak i prvi recepti dolaze iz ovog perioda čovečanstva, koje je bilo veoma napredno i izrodilo mnoge svetske umove.

Verujemo da je i tada bilo makar nekoliko čuvenih majstora za krofne, koji bi se i danas obogatili od toga, ali nažalost nemamo mnogo zabeleženih podataka gde bi se mogao pronaći recept za pravljenje krofni koje dolaze iz tog perioda.

Smatra se da su one izgledale kao trake od testa koje su se utapale u med i sekle na komade, te bile savršena poslastica nakon ručka.

Iako o krofnama iz antičkog perioda možemo samo da maštamo ili da pretpostavljamo kako su izgledale, Srednji vek nam ipak donosi neke realnije podatke.

Tokom 15. veka krofne doživljavaju pravu ekspanziju, u početku na dvorovima u Evropi, gde su se prve krofne jele kao loptice od testa koje su utapane u šećerni sirip – dakle, ipak nešto slično kao u antičko doba.

Šećer je u tom periodu bio namirnica do koje se nije tako lako dolazilo, pa se samim tim testo, koje je bilo osnova krofni, kombinovalo i sa drugim sastojcima.

Krofne prelaze okean i sele se u Ameriku

Jedan od izvora informacija nam govori kako su se prve krofne u obliku sličnom danas pojavile u Danskoj sa početkom 19. veka. O takozvanim “uljanim kolačima” prvi podaci dolaze u knjizi “Istorija Njujorka, od početka sveta do kraja Danske dinastije”.

Upravo su danski doseljenici tokom 19. veka preneli recept za krofne u Ameriku, tačnije Njujork, tadašnji Novi Amsterdam. Ono što je karakteristično jeste da su danske krofne pravljene od testa i premaza od breskve i kruške.

Za razliku od njih, krofne koje su pravili Austrijanci bile su punjene filom džema od kajsije, dok je fil za krofne u Nemačkoj bio od šljiva. Kako je izgledao sam fil, tada i nije bilo preterano važno za dalji razvoj krofni, s obzirom da su se majstori za krofne tada prilagođavali ukusima lokalnog stanovništva.

Još uvek nije bilo prostora za preterano puno eksperimentisanja, sve onda dok krofne nisu dobile na svetskoj popularnosti.

Kako su krofne dobile naziv?

Uvideli ste kako se nekoliko zemalja potpuno legitimno može boriti za dobijanje titule zemlje u kojoj su krofne nastale, pa samim tim i za njihov originalan naziv.

Prema Dancima koji su se odselili u Ameriku, krofne su ovako dobile naziv:

  • dough – u prevodu testo;

  • nut – u prevodu orah.

Dakle, kada se ove dve reči spoje dobija se doughnut, odnosno originalan naziv za poslasticu, koja je ljude tada prosto podsećala na testo u obliku oraha.

Za razliku od toga, Nemci su krofne videli kao “pečeni kolač u tiganju”, odnosno krafen. Mi smo pre svega zbog geografske blizine poprimili nemačku reč.

krofne recepti

Nastanak rupe na krofnama i ko je zaslužan za to?

Osnovna razlika između američkih i evropskih krofni bila je u tome što su prve imale rupu na sredini, a druge ne.

Zanimljiva priča se krije iza toga kako se to dogodilo, a istorija krofni bila bi nepotpuna bez ovog saznanja.

Naime, Amerikanac Hanson Gregori, koji je po zanimanju bio mornar, doživeo je oluju na moru 1847. godine. Kako bi sačuvao pored sebe krofne koje je poneo, odlučuje da ih probuši i tako sa rupom nakači na kormilo.

Svidela mu se ta ideja, te je kasnije preneo na svoju majku Elizabet. Međutim, prva automatizovana mašina za krofne sa rupom nastala je tek 1920. godine od strane Adolfa Levita.

Kako danas izgledaju krofne širom sveta?

Pripremili smo i nekoliko primera širom sveta, kako biste imali prilike da se uverite u današnju raznolikost krofni, koje su omiljene među turistima, ali i lokalcima:

  • Holandija i Belgija – veličine su bejzbol lopte i prave se za praznike;

  • Norveška – mnogo manje i sitnije – korfnice su tvrđe, masnije i prelivaju se;

  • Francuska – testo sa šećerom, puterom, jajima, vanilom, a kasnije se prelivaju sirupom;

  • Nemačka – krofne laganog ukusa, paperjaste teksture, najčešće punjene džemom od šljiva;

  • Kina – sačinjene od sojinog mleka, pa su sočne iznutra, ali i hrskave spolja;

  • Meksiko – izduženog oblika, a nazivaju se ćurosi.

Pripremanje krofni je danas toliko napredovalo, da maltene svaki region ima neke specifičnosti po pitanju toga kakvog recepta se pridržavaju ljudi. Popularne su i dekorativne krofne, koje pored fenomenalnog ukusa pružaju i užitak za oko degustatora. Za koje god da se odlučite, verujemo da nećete pogrešiti, jer je kombinacija testa i preliva koji idu uz krofne neodoljiva.