Lana ima 15 godina i titulu prvakinje sveta u karateu! Gimnazijalka iz Savinog Sela kod Vrbasa otkriva njen recept za uspeh i sreću

Srednjoškolka pohađa novosadsku Gimnaziju „Svetozar Marković“, vikendom dolazi u rodno selo, i tada i trenira u svom matičnom Karate klubu „Tokado“ koji je u „Šotokan“ federaciji Srbije. Karate je počela da trenira još kao mlađi osnovac i vrednim radom uspela je da dođe do crnog pojasa, prvi dan. Polagala je u julu ove godine za njega i već se priprema za sledeći nivo.

 

Lana je, kažu, poput svog oca Vase, koji je trenirao boks, ali je, nažalost, preminuo. Od njega je nasledila veliko srce i hrabrost za borilačke veštine. Nosi u sebi očeve karakterne crte, između ostalog borbenost i neustrašivost.

– Kada sam počela da treniram karate prvo sam radila kate, a posle nekoliko godina započela sam borbe i sada treniram za Reprezentaciju Srbije. Na poslednjem mom Svetskom takmičenju u katama 2017. godine sam bila prva, u Mađarskoj, i od početka 2018. godine, radim borbe i takmičim se na svim evropskim i svetskim takmičenjima. Bila sam u Poljskoj, Sloveniji, Baru, u Banja Luci i drugim mestima. U Sloveniji prošle godine na Evropskom sam uzela zlato i bronzu. Na Svetskom u Zrenjaninu prošle godine sam osvojila dva srebra i ove godine u Subotici u aprilu sam uzela zlato i bronzu, a u Češkoj, gde sam radila pojedinačno, a ne za tim, zlato je moje – kaže Lana za „Blic“.

 

Čudo od devojčice, u finalu Svetskog takmičenja u Češkoj, u Karlovim Varima, početkom oktobra savladala je karatiskinju iz Moldavije i popela se na najvišlji sportski tron. Oni koji je poznaju tvrde da je vrsni sportista i da se od nje i očekuju uvek dobri rezultati.

Srednjoškolka pohađa novosadsku Gimnaziju „Svetozar Marković“, vikendom dolazi u rodno selo, i tada i trenira u svom matičnom Karate klubu „Tokado“ koji je u „Šotokan“ federaciji Srbije. Karate je počela da trenira još kao mlađi osnovac i vrednim radom uspela je da dođe do crnog pojasa, prvi dan. Polagala je u julu ove godine za njega i već se priprema za sledeći nivo.

Lana je, kažu, poput svog oca Vase, koji je trenirao boks, ali je, nažalost, preminuo. Od njega je nasledila veliko srce i hrabrost za borilačke veštine. Nosi u sebi očeve karakterne crte, između ostalog borbenost i neustrašivost.

– Kada sam počela da treniram karate prvo sam radila kate, a posle nekoliko godina započela sam borbe i sada treniram za Reprezentaciju Srbije. Na poslednjem mom Svetskom takmičenju u katama 2017. godine sam bila prva, u Mađarskoj, i od početka 2018. godine, radim borbe i takmičim se na svim evropskim i svetskim takmičenjima. Bila sam u Poljskoj, Sloveniji, Baru, u Banja Luci i drugim mestima. U Sloveniji prošle godine na Evropskom sam uzela zlato i bronzu. Na Svetskom u Zrenjaninu prošle godine sam osvojila dva srebra i ove godine u Subotici u aprilu sam uzela zlato i bronzu, a u Češkoj, gde sam radila pojedinačno, a ne za tim, zlato je moje – kaže Lana za „Blic“.

U Karlovim Varima, u njenoj kategoriji 14/15 godina, +53 kilograma, u konkurenciji je bilo oko 14 takmičara.

Priznaje da uvek ima malo tremu pred meč, ali čim počne prva borba, i probije led, sve što je muči prestaje.

– Poslednji meč u Češkoj je bio težak. Ostale smo samo karatiskinja iz Moldavije i ja i nisam očekivala da ću uspeti da je pobedim zato što se nisam mnogo pripremala. Krenula sam u srednju školu i nisam trenirala dovoljno, samo petkom kada dođem u Savino selo, a to je malo za takvo takmičenje. Ipak, prelep je osećaj pobediti i osvojiti zlato. Moj trener je Džeko Huremović, mnogo je predan i zapostavlja čak i privatne obaveze koliko je posvećen našem klubu. Zahvalna sam porodici, treneru i bliskim ljudima na razumevanju i velikoj podršci tokom svih godina od kada treniram najlepši sport – kaže Lana Babić.

Čudo od devojčice, u finalu Svetskog takmičenja u Češkoj, u Karlovim Varima, početkom oktobra savladala je karatiskinju iz Moldavije i popela se na najvišlji sportski tron. Oni koji je poznaju tvrde da je vrsni sportista i da se od nje i očekuju uvek dobri rezultati.

Srednjoškolka pohađa novosadsku Gimnaziju „Svetozar Marković“, vikendom dolazi u rodno selo, i tada i trenira u svom matičnom Karate klubu „Tokado“ koji je u „Šotokan“ federaciji Srbije. Karate je počela da trenira još kao mlađi osnovac i vrednim radom uspela je da dođe do crnog pojasa, prvi dan. Polagala je u julu ove godine za njega i već se priprema za sledeći nivo.

Lana je, kažu, poput svog oca Vase, koji je trenirao boks, ali je, nažalost, preminuo. Od njega je nasledila veliko srce i hrabrost za borilačke veštine. Nosi u sebi očeve karakterne crte, između ostalog borbenost i neustrašivost.

– Kada sam počela da treniram karate prvo sam radila kate, a posle nekoliko godina započela sam borbe i sada treniram za Reprezentaciju Srbije. Na poslednjem mom Svetskom takmičenju u katama 2017. godine sam bila prva, u Mađarskoj, i od početka 2018. godine, radim borbe i takmičim se na svim evropskim i svetskim takmičenjima. Bila sam u Poljskoj, Sloveniji, Baru, u Banja Luci i drugim mestima. U Sloveniji prošle godine na Evropskom sam uzela zlato i bronzu. Na Svetskom u Zrenjaninu prošle godine sam osvojila dva srebra i ove godine u Subotici u aprilu sam uzela zlato i bronzu, a u Češkoj, gde sam radila pojedinačno, a ne za tim, zlato je moje – kaže Lana za „Blic“.

U Karlovim Varima, u njenoj kategoriji 14/15 godina, +53 kilograma, u konkurenciji je bilo oko 14 takmičara.

Priznaje da uvek ima malo tremu pred meč, ali čim počne prva borba, i probije led, sve što je muči prestaje.

– Poslednji meč u Češkoj je bio težak. Ostale smo samo karatiskinja iz Moldavije i ja i nisam očekivala da ću uspeti da je pobedim zato što se nisam mnogo pripremala. Krenula sam u srednju školu i nisam trenirala dovoljno, samo petkom kada dođem u Savino selo, a to je malo za takvo takmičenje. Ipak, prelep je osećaj pobediti i osvojiti zlato. Moj trener je Džeko Huremović, mnogo je predan i zapostavlja čak i privatne obaveze koliko je posvećen našem klubu. Zahvalna sam porodici, treneru i bliskim ljudima na razumevanju i velikoj podršci tokom svih godina od kada treniram najlepši sport – kaže Lana Babić.

Lana je započela sa trenerom pripreme za sledeće takmičenje koje će se održati na proleće 2023. godine u Veneciji, i ističe da Huremović čak više veruje u nju nego ona u sebe. To joj mnogo znači, jer je motiviše, a pred svako takmičenje izdvoji vreme za savetodavni razgovor sa njom.

Za karate kaže da je velika disciplina i da je neizmerno važno poštovati sva pravila ovog sporta.

– Karate jako volim i volim da se borim. Ko nije osetio duh zajedništva u sportu ne zna koju dozu sreće izaziva ovaj sport. Tu su druženje, ljubav i razumevanje, a sve zajedno neminovno vodi ka uspehu. Ako se neko dvoumi koji sport da izabere, preporučujem od srca karakte. Deca se u ovom sportu osećaju sigurno, ako redovno treniraju osetiće benefite u razvoju i rastu, a sve to uz lepa druženja je jednom rečju ljubav – poručuje karaktiskinja.

Lana planira da započne treninge i u jednom klubu u Novom Sadu, ali će vikendom nastaviti pripreme u svom klubu.

-Čeka me sledeće godine i Svetsko takmičenje u Grčkoj ili Poljskoj, još nije sigurno gde će se održati. Želim da što bolje uskladim treninge sa školom i daću sve od sebe da nastavim putem kojim sam započela. Primećujem da mnogo ljudi nije uopšte aktivno, a trebalo bi da budu jer rekreacija i sport utiču pozitivno na psihičko i fizičko zdravlje – zaključuje mlada sportiskinja.

Podrška sportu

Na pitanje kako uspeva da ode na sva takmičenja, Lana kaže da je situacija takva da troškove moraju sami da snose, jedino ako se takmiči u timu i za Reprezentaciju plaćena im je kotizacija.

-Nema podrške, ni na jednom nivou. To bi nam mnogo značilo. Ne govorim zbog sebe, već i zbog mlađih talentovanih sportista i našeg kluba. Volela bih kada bi im obezedili fokusere, nešto od opreme. Makar na prijem da budu pozvani zbog uspeha-kaže Lana.

Izvor: blic.rs