Oprezno sa lekovima za smanjenje želudačne kiseline

297

Želudačna kiselina je vodenasta, bezbojna tečnost koju proizvodi sluznica želuca. Veoma je kisela i pomaže u razgradnji hrane radi lakšeg varenja.

Pomaže telu da lakše apsorbuje hranljive materije dok se hrana kreće kroz vaš digestivni trakt.

Da bi se razgradilo sve, od mesa do čvrstih, vlaknastih biljaka, želudačna kiselina mora biti jako kisela. Telo je dizajnirano tako da podnosi prosečne nivoe želudačne kiseline, tako da ne izaziva nikakvu bolest ili zdravstvene komplikacije.

Međutim, ovi sistemi ne rade uvek onako kako bi trebalo da rade. Želudačni sokovi sa niskim ili visokim nivoom kiselosti mogu izazvati druge zdravstvene probleme.

Upotreba lekova za smanjenje želudačne kiseline postala je navika mnogih, tim pre što se većina ovih medikamenata može dobiti bez recepta, u apotekama. Trenutno olakšanje bola i drugih neprijatnosti navodi korisnike na zaključak da su pronašli rešenje, i da na pregled kod gastroenterologa ne treba da odu.

Nove smernice Američkog gastroenterološkog društva imaju u vidu upravo ovaj problem i grupu popularnih lekova u kategoriji inhibitori protonske pumpe. U preporukama stručnjaka se, doslovce, navodi da „inhibtori protonske pumpe treba da budu korišćeni u najmanjoj dozi i najkraćem trajanju za stanje koje se leči“. Što znači da bi svako ko ih uzima, uz konsultaciju sa lekarom ili bez nje, o stanju svog želuca trebalo da razmisli.

Odlazak u ordinaciju, ako su problemi ozbiljni, svakako ne treba odlagati. Elementarna dijagnostika je jednostavna i bezbolna. Na osnovu nje lekar će utvrditi korake u lečenju, dati predloge i termine za kontrole. Metoda o kojoj se dosta govori i piše je i nameštanje želuca. Sigurna je kada je izvode zdravstveni radnici sa znanjem i višegodišnjim iskustvom u oblastima hiropraktike i tradicionalne medicine.

Ignorisanjem saveta i daljom, možda nepotrebnom, upotrebom lekova na bazi inhibicije protonske pumpe izlažete se većem riziku od upale pluća, astme, zapaljenja debelog creva izazvanog klostridijom. Istovremeno korišćenje sa nekim drugim medikamentima može da smanji ili izmeni njihovo dejstvo. Postoje dokazi i za povećani rizik od preloma, kao i za smanjenu apsorpciju vitamina B12, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma. Nedostatak navedenih vitamina i minerala može se nadoknaditi suplementima. Osoba koja mora da uzima lekove za smanjenje želudačne kiseline trebalo da, s vremena na vreme, suplemente doda ishrani.

Objašnjenje opasnosti od dugotrajne upotrebe inhibitora protonske pumpe je jednostavno i za laike. Želudac funkcioniše tako što obezbeđuje određeni nivo kiselosti u svojoj sredini, neophodan za korišćenje nutritivnih elemenata iz hrane. Želudačna kiselina, istovremeno, uništava bakterije. Ako je njeno lučenje drastično smanjeno ravnoteža je poremećena, a bakterije se mogu vraćanjem veoma malih količina sadržaja inhalirati u pluća. U debelom crevu, višak bakterija iz želuca, takođe, izaziva disbalans i bujanje postojećih štetnih vrsta.

Zaključak stručnjaka glasi – ukoliko postoji dijagnostikovano oboljenje želuca (čir, ezofagitis, GERB, infekcija heliko bakterijom…) i nalog lekara za upotrebu lekova za smanjenje želudačne kiseline, potrebno je pridržavati se terapije i, obavezno, odlaziti na kontrole. Svi oni koji uzimaju inhibitore protonske pumpe „na svoju ruku“, ali već dugo i redovno, trebalo bi da se konsultuju sa gastroenterologom kako dozu smanjiti ili uzimanje prekinuti, i koje su alternative za probleme koji mogu da se pojave, zbog eventualne osnovne bolesti ili samog čina prekidanja. Promena navika, načina ishrane i blaži lekovi ili lekovita sredstva, uglavnom, mogu da pomognu.

 Izvor: Vivusmed